Ruski portal “War on fakes”i istoimeni Telegram kanal tvrde da proveravaju činjenice suprotstavljajući se “ratu informacijama koji je pokrenut protiv Rusije“. Redakcija PolitiFacta (američki medij za proveru činjenica) u svom tekstu pokazuje da su njihove “provere” zapravo proruske dezinformacije o situaciji u Ukrajini. Naime, mnogi članci pokušavaju da prebace krivicu za zločine sa Rusije na Ukrajinu, a ruska ministarstva, ambasade, propagandisti i novinske agencije ih koriste kako bi “pojačali” i “proširili” obmanjujuće priče.
Teorije zavere o terorističkom napadu na Svetski trgovinski centar u Americi opstaju već više od dve decenije. Kako je moguće da su putnički avioni izazvali urušavanje Kula bliznakinja i da li sagorevanje mlaznog goriva aviona zaista može da istopi čelik, pitanja su koja ne gube na svojoj aktuelnosti uprkos konciznim naučnim objašnjenjima. U trenutno viralnoj objavi na Fejsbuku u Srbiji, teorije zavere o 9/11 dovedene su u vezu sa ratom u Ukrajini.
Dok Rusija i Ukrajina ulaze u peti mesec oružanih sukoba, na društvenim mrežama se i dalje plasiraju dezinformacije i propaganda. Snimak koji se od početka jula širi Fejsbukom, navodno, prikazuje ukrajinski napad na kolonu ruskih tenkova. Međutim, u pitanju je umetnički CGI projekat reditelja iz Kijeva.
Dok rat u Ukrajini i propagandni rat na društvenim mrežama ulaze u peti mesec, Rusija se optužuje da koristi “fabriku” internet trolova kako bi širila podršku Putinovoj invaziji i dezinformacije o ratu. Poslednju u nizu optužbi na račun “fabrike trolova” iz Sankt Peterburga iznela je Vlada Velike Britanije, a o tome kako funkcioniše “propagandna mašina” Kremlja ranije su govorili insajderi, dok je AP pisao da Putinova “fabrika trolova” ima odeljenje i u Srbiji.
“Ima dosta dezinformacija koje Rusija plasira i postoje posebni timovi, kao što je ”fabrika trolova” u Sankt Peterburgu, koji šire dezinformacije za rusku publiku i širom sveta.”
Na fotografiji koja kruži Fejsbukom nije američki general Erik Olson, već ukrajinski ratni zarobljenici koji prisustvuju događaju u znak sećanja na poginule u Luganskoj Narodnoj Republici od posledica granatiranja 2014. godine. Fotografija je snimljena 14. aprila 2022, nedeljama pre nego što su poslednji ukrajinski vojnici napustili čeličanu Azovstal u Mariupolju.
Kako rat u Ukrajini odmiče, a ratna razaranja i broj civilnih žrtva sve više rastu, množe se i dokazi o ratnim zločinima. Na optuženičkoj klupi pred sudom u Kijevu našao se prvi ruski vojnik kom se sudi za ubistvo nenaoružanog civila, a paralelno sa ukrajinskim pravosuđem i Međunarodni krivični sud vodi istragu o navodnim ratnim zločinima. Koji sudovi su nadležni, kada se mogu očekivati prva suđenja i da li Vladimir Putin i ruski vojni vrh mogu da budu krivično gonjeni za ratne zločine?
Raketni udar na železničku stanicu Kramatorsk na istoku Ukrajine 8. aprila jedan je od najbrutalnijih koji se dogodio tokom i dalje aktuelne ruske invazije na Ukrajinu. Prema poslednjim informacijama ukrajinskih vlasti, broj žrtava popeo se na 59. Među stradalima je sedmoro dece. Iako su ukrajinske vlasti, SAD i Evropska unija osudile Rusiju za napad, ruski zvaničnici i dalje negiraju odgovornost i karakterišu ga kao “još jednu ukrajinsku provokaciju”. U svojstvu alibija, Rusija iznosi argument da oružje korišćeno u napadu - taktička balistička raketa “Točka-U” - odavno nije u upotrebi Ruske Federacija, te da je koriste samo ukrajinske oružane snage. Međutim, postoje višestruki dokazi da su ruske vojne snage nedavno koristile ovu vrstu projektila. Sa druge strane, kredibilnih dokaza da je Ukrajina izvršila napad na sopstveni narod - trenutno nema. Prema rečima predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog “napad na Kramatorsk biće predmet istraživanja budućeg Međunarodnog suda pravde zajedno sa drugim ruskim ratnim zločinima”.
Snimak čiji titlovi sugerišu da se ukrajinski predsednik Volodomir Zelenski dogovarao sa Azovom za „zločine kao u Buči“ nema utemeljenja u realnosti. Suprotno tvrdnjama, originalni video je nastao 2019. godine tokom radne posete Zelenskog pripadnicima Oružanih snaga Ukrajine (ne Azova) u naselju Zelote.
Na snimku koji se širi našim govornim područjem nisu prikazani ukrajinski „kovid dronovi“, već poljoprivredni multikopteri koji se koriste u primeni sredstava za zaštitu useva.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
