Društvene mreže su preplavljene skrinšotovima tvitova sa lažnog naloga CNN-a koji je navodno, u svega šest meseci i u dve različite prilike, objavio tragičnu smrt iste osobe. „Berni Gors“, međutim,„prva američka žrtva ukrajinske krize“, nije ubijen ni u Avganistanu u avgustu 2021. godine . Berni ne postoji. Osoba sa fotografije koja se koristi u tvitovima sa lažnog naloga je YouTuber Džordi Džordan.
U moru dezinformacija koje prate rat u Ukrajini pojavila se i jedna domaća - da je Avalski toranj bio osvetljen u bojama ruske zastave, što je protumačeno kao podrška ruskoj invaziji Ukrajine.
Četvrtog dana ruskog napada na Ukrajinu, korišćenja tehnika sajber rata, ali i kontrolisanog plasiranja dezinformacija i manipulisanja zastarelim činjenicama, uviđamo i novi fenomen na „domaćem terenu“. Ni istinitim fotografijama se „ne veruje“.
“Već prvog dana napada građani su iz Kijeva pokušavali da odu u bezbedniji deo zemlje. Najviše ljudi krenulo je ka zapadu, bliže Poljskoj, odakle bi mogli da odu dalje. Ljudi su stajali u koloni po tri, četiri sata, deo mojih kolega je odustao i vratio se nazad kada su shvatili da je nemoguće otići”.
Fotografija skupa ljudi koji, okrenuti jedni prema drugima, kleče u snegu moleći se, kruži internetom od septembra 2019. Ova fotografija jeste iz ukrajinskog grada Harkov, ali nije snimljena u februaru 2022. godine.
Ako je suditi po pisanju jednog dela medija bliskih vlasti, isključivi krivac za krizu u Ukrajini je Zapad, dok je Rusija žrtva, a ne agresor. U širenju proruske propagande od dnevnih novina prednjače Informer i Večernje novosti, a od televizija Pink i Hepi, pokazala je najnovija Crtina analiza medija.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
