Zvaničan organizator skupova protiv blokada, Centar za društvenu stabilnost, najavio je za nedelju, 28. septembar, protestnu šetnju do RTS-a u Takovskoj. Do Javnog servisa se, kako navode, ide sa zahtevom da ova televizija izveštava „istinito, sveobuhvatno i odgovorno”. Čemu služi ova akcija s „antiblokaderske” strane, ako se uzme u obzir da Javni servis prethodnih meseci nije bio servis svih građana, već pretežno onih naklonjenih vlasti?
Za vlast „fantastična nevladina organizacija” nekoliko nedelja već poziva na skupove protiv blokada. Centar za društvenu stabilnost je, makar zvanično, organizator okupljanja kojima prisustvuje i državni vrh, a koja tabloidi nazivaju „veličanstvenim” i „moćnim”. U slobodno vreme, ovi „pravi srpski rodoljubi”, kako ih je odavno nazvao predsednik Vučić, i dalje su jedan od nosećih stubova propagandnog obračuna vlasti sa „blokaderima” i onima koji ih podržavaju. A tu posebnu ulogu su, od prvih meseci krize, „igrali” na različite načine.
U ponedeljak, 15. septembra, u mejnstrim medijima odjeknulo je „šok otkriće” Spoljne obaveštajne službe Rusije da EU „sprema srpski Majdan” i „krvavi scenario” za 1. novembar. Ista propaganda iz Moskve stiže u pomoć vlastima u Srbiji kad god se suoči sa masovnim nezadovoljstvom na ulicama. To je bio slučaj i sa protestima nakon izbora 2023. godine, zatim tokom protesta protiv iskopavanja litijuma, a slične narative čuli smo i u decembru 2024, kada su blokade i protesti nakon pada nadstrešnice tek bili u usponu.
Tabloidi i predsednica parlamenta Ana Brnabić podelili su nedavno spot od 30 sekundi s porukom - „Nasilje. Nestabilnost. Blokaderi; Mir. Stabilnost. Vučić”. Na jednom od skupova protiv blokada, u Borči, predsednik Srbije je poručio: „Mi ćemo uvek da čuvamo mir, stabilnost i sigurnost, to je najvažnije”. Međutim, slogan koji vezuje mir i stabilnost za prezime prvog čoveka Srbije je na klimavim nogama. I u očima biračkog tela, a sve više i međunarodne javnosti, koja vidi nerede na ulicama i krizu kojoj se ne nazire kraj. Ili čuje pretnje koje predsednik Vučić upućuje neistomišljenicima, institucijama, zapaljivu retoriku prema susedima u regionu, uvrede predstavnicima Evropske unije. „Mir i stabilnost” predsednik održava jedino u odnosima sa Moskvom i Pekingom.
Sredinom avgusta o dešavanjima u Srbiji i krizi s kojom se suočava vlast Aleksandra Vučića pisali su britanski mediji Gardijan i Fajnenšel tajms. Predsednik im je odgovorio, ne toliko oštrom retorikom kakvu od njega čujemo u domaćim mejnstrim medijima, ali s gomilom manipulacija kojima se služi i kod kuće. Zamenom teza, selekcijom činjenica, diskreditovanjem studenata i građana koji protestuju, pa i neistinom predsednik Vučić pokušao je da anulira sve kritike spolja, predstavi svoju vlast kao demokratsku, posvećenu stabilnosti i reformama, a demonstrante kao ekstremiste koji podrivaju institucije.
"A ovo, uz sve ono loše što donosi našoj zemlji, svima nama, ima jednu dobru stvar, sve maske su pale, ljudi sve vide, nervoza im je sve veća, histerija sve veća, nasilje sve izraženije, jer nemaju šta drugo da ponude", izjavio je predsednik Srbije, nastojeći da i ležernim stavom ostavi utisak državnika koji situaciju drži pod kontrolom i kome je kristalno jasno da "banda koja vlada ulicama", misleći na sve veći broj građana koji mesecima protestuju protiv načina na koji se upravlja državom, konačno uviđa uzaludnost svojih nastojanja i jedino može da besni, osećajući sopstvenu nemoć.
Ljudi koje viđamo na televizijama s nacionalnom pokrivenošću, kao i onim kablovskim naklonjenim vlasti, iz dana u dan šire i pojačavaju poruke i narative koje plasira predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Tu su i da odu korak dalje, onda kada on neće baš uvek da izgovori „sve najgore” što misli o nekome. I osim što su uvek spremni za obračun sa predsednikovim neistomišljenicima, protivnicima, kritički nastrojenim medijima, izmišljenim neprijateljima u regionu i na Zapadu, tu su i kada je „najteže” - kada se desetine i stotine hiljada spremaju da izađu na ulicu. To nam je pokazala i ekstremno intenzivna kampanja protiv studenata uoči vidovdanskog protesta. U dve nedelje, koliko je Istinomer pratio ko se sve oglašavao povodom studentskog poziva na protest 28. juna, videli smo da je skoro istim glasom govorilo više od 50 političkih aktera i javnih ličnosti.
Ranko Panić u medijima se pojavljuje kao tema kad god vlast hoće da dokaže i ilustruje kako su “blagi” prema onima koji protestuju, ističući da je prethodna vlast kriva za smrt jednog čoveka. Najčešće povodom protesta, policijske brutalnosti i postupanja MUP-a, iskrsne upravo Panićevo ime, zgodno za manipulisanje činjenicama. Podsetimo, Radovan Karadžić je (zvanično) uhapšen 21. jula 2008. godine. Radikali su, zbog toga, organizovali protest 29. jula 2008. u Beogradu. Panić je tog dana bio na ulici, prebijen je i preminuo je posle nekoliko nedelja. Šta konkretno sve do sada znamo o ovom slučaju?
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
