Povodom aktuelnih protesta evropskih poljoprivrednika protiv sporazuma o slobodnoj trgovini između EU i zemalja latinoameričkog bloka Merkosur, na mrežama se proširio snimak sa navodima da prikazuje bikove kako jure na policiju tokom demonstracija u Francuskoj.
Objave na društvenim mrežama koje uz snimke protesta u Parizu tvrde da „Francuzi masovno pozivaju na Frexit“, da su protesti usmereni protiv Donalda Trampa i da je „raspad EU neizbežan“, ne pokazujuu stvarni kontekst događaja. Sporne fotografije potiču iz ranijeg perioda i pogrešno se povezuju sa aktuelnim protestima iz decembra.
Snimak za koji se tvrdi da prikazuje protest francuskih poljoprivrednika u centru Pariza, tokom kog traktor navodno prska policiju đubrivom - nije autentičan. Sporni sadržaj je kreiran uz pomoć veštačke inteligencije.
Ministarstvo poljoprivrede bi da menja Zakon o dobrobiti životinja, ne bi li se uskladio sa EU regulativom i, kako kažu, unapredio sistem zaštite životinja. Brojna udruženja su momentalno reagovala, ističući “netransparentnost procesa” i da postoje sporne odredbe, koje će olakšati ubijanje životinja - ukoliko se ne odustane od ovakve verzije izmena. U Beogradu je ispred Ministarstva poljoprivrede zbog toga održan protest koji je okupio nekoliko stotina građana. Šta sve znamo o novom Nacrtu zakona o dobrobiti životinja?
“Ovo nisu smene, smene velike tek dolaze", najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pre nekoliko dana dok je obilazio Borču. Komentarišući nedavnu smenu komandanta SAJ-a, kazao je, između ostalog, da “to samo govori o razmerama državnog udara, sve je iz državnih institucija poteklo, svi smenjeni su njihovi, izgleda da smo dobro namirisali ko su oni". Sudeći po broju članaka o smenama po institucijama od kraja prošle godine - neko ima poprilično vešto čulo mirisa. Obračun sa nepodobnima nije zaobišao ni medije, policiju, zdravstvo, a naročito prosvetu. Dok s jedne strane represija svoje nasilno lice pokazuje na ulicama, perfidinija metoda kontrole i pritisaka odvija se na radnim mestima. Samo oni slučajevi koji su došli do javnosti već pokazuju da je na desetine ljudi smenjeno ili faktički sklonjeno sa pozicija na kojima su radili pre protesta.
Od šatora u Pionirskom parku “studenta koji žele da uče” do utvrđenja ispred Skupštine koje se proširilo i izmenilo saobraćaj u Beogradu - “Ćacilend”. Ovaj kamp, ispred kog i dalje stoji policija, u proteklih šest meseci bio je mesto gde su novinari napadani, gde ministri dolaze da gledaju fudbal sa sa pristalicama SNS i građanima, “studenti 2.0” spremaju ispite, organizuju se književne večeri, gde predsednik Srbije dolazi da se obrati javnosti i igra šah, ali i zona odakle maskirane osobe po potrebi preteći patroliraju, gađaju i obračunavaju se s ljudima s druge strane ograde... Zauzimanje ovog prostora, kao još jedan potez vlasti kreiranja stvarnosti u ogledalu, nastavilo je tradiciju markiranja bezbednosno interesantnog prostora između tri važne institucije. “Reč je pre svega o ideji fizičkog obezbeđivanja, ali ne putem ustanova koje su za to zadužene, kao što je policija, jer Vučić nema dovoljno poverenja u policiju”, kaže za Istinomer Branislav Dimitrijević, profesor istorije i teorije umetnosti.
Snimci masovnih protesta u Ukrajini su pogrešno predstavljeni kao bunt protiv odbijanja mirovnog sporazuma sa Rusijom – reč je o demonstracijama protiv zakona koji slabi nezavisnost antikorupcijskih institucija.
Od naslova o „udaru na Srbiju”, „pripremama krvoprolića”, do „genocid revolucije” i „raskrinkavanja paklenog plana blokadera na Vidovdan”. Ovu rutu prešli su mejnstrim mediji tokom dve nedelje nakon što su studenti u blokadi pozvali na protest u Beogradu 28. juna. Sve je počelo s navodima „studenata koji žele da uče” da „blokaderi žele da ih ubiju”, nastavilo se s tvrdnjama da studenti u blokadi „pozivaju na krvavi pir”, pa i da na Vidovdan hoće da proglase Srbe „genocidnim narodom”. U zenitu ove hajke emitovana je „specijalna emisija” u koprodukciji TV Informer, TV Pink, TV Prva, TV Happy, TV B92, Studija B, i to s „jezivim dokazima tajnog blokaderskog delovanja protiv srpskog naroda i države”. Kampanja protiv studenata tako se pretvorila u još ozbiljniju medijsku hajku - satanizovanjem, zastrašivanjem, optužbama i propagandom koja ne poznaje crvene linije.
Nakon navodnog zvučnog napada na učesnike protesta koji su 15. marta 2025. u Beogradu, Srbija, odavali poštu u tišini, organizacija Earshot je uradila sveobuhvatnu analizu audio zapisa sa 19 video-snimaka, obavila 15 detaljnih intervjua sa svedocima koji su se nalazili duž Ulice kralja Milana i obradila više od 3.000 pisanih izjava prisutnih. Nalazi ove istrage zaključuju da je vrlo verovatno da su građani bili izloženi napadu upotrebom usmerenog akustičnog oružja.
Od 15. marta i prekida tišine na protestu u Beogradu predstavnici vlasti i mediji negiraju upotrebu zvučnog oružja. Državni vrh kaže da takvo sredstvo nije upotrebljeno protiv mirnih demonstranata, ali još uvek ne daju objašnjenje šta je i kako izazvalo paniku i podelilo masu u ulici Kralja Milana. Dok su se nizala svedočanstva građana o tome šta su osetili u 19 časova i 11 minuta, o fizičkim i psihičkim tegobama koje su usledile, u javnom prostoru provlačili su se navodi da je paniku zapravo izazvala grupa redara i da nikakvog spoljnog faktora na okupljene nije bilo. Profesor socijalne psihologije Kliford Stot (Clifford Stott) sa britanskog Univerziteta Kil pogledao je snimke zabeležene 15. marta u trenutku prekida tišine i kao preliminarno mišljenje naveo - “nagla promena u ponašanju mase nije rezultat standardnih psiholoških procesa društvenog uticaja ili lažne uzbune, već ukazuje na prisustvo spoljašnje sile ili stimulusa koji zaslužuje dodatnu istragu”.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
