Od naslova o „udaru na Srbiju”, „pripremama krvoprolića”, do „genocid revolucije” i „raskrinkavanja paklenog plana blokadera na Vidovdan”. Ovu rutu prešli su mejnstrim mediji tokom dve nedelje nakon što su studenti u blokadi pozvali na protest u Beogradu 28. juna. Sve je počelo s navodima „studenata koji žele da uče” da „blokaderi žele da ih ubiju”, nastavilo se s tvrdnjama da studenti u blokadi „pozivaju na krvavi pir”, pa i da na Vidovdan hoće da proglase Srbe „genocidnim narodom”. U zenitu ove hajke emitovana je „specijalna emisija” u koprodukciji TV Informer, TV Pink, TV Prva, TV Happy, TV B92, Studija B, i to s „jezivim dokazima tajnog blokaderskog delovanja protiv srpskog naroda i države”. Kampanja protiv studenata tako se pretvorila u još ozbiljniju medijsku hajku - satanizovanjem, zastrašivanjem, optužbama i propagandom koja ne poznaje crvene linije.
Nakon navodnog zvučnog napada na učesnike protesta koji su 15. marta 2025. u Beogradu, Srbija, odavali poštu u tišini, organizacija Earshot je uradila sveobuhvatnu analizu audio zapisa sa 19 video-snimaka, obavila 15 detaljnih intervjua sa svedocima koji su se nalazili duž Ulice kralja Milana i obradila više od 3.000 pisanih izjava prisutnih. Nalazi ove istrage zaključuju da je vrlo verovatno da su građani bili izloženi napadu upotrebom usmerenog akustičnog oružja.
Od 15. marta i prekida tišine na protestu u Beogradu predstavnici vlasti i mediji negiraju upotrebu zvučnog oružja. Državni vrh kaže da takvo sredstvo nije upotrebljeno protiv mirnih demonstranata, ali još uvek ne daju objašnjenje šta je i kako izazvalo paniku i podelilo masu u ulici Kralja Milana. Dok su se nizala svedočanstva građana o tome šta su osetili u 19 časova i 11 minuta, o fizičkim i psihičkim tegobama koje su usledile, u javnom prostoru provlačili su se navodi da je paniku zapravo izazvala grupa redara i da nikakvog spoljnog faktora na okupljene nije bilo. Profesor socijalne psihologije Kliford Stot (Clifford Stott) sa britanskog Univerziteta Kil pogledao je snimke zabeležene 15. marta u trenutku prekida tišine i kao preliminarno mišljenje naveo - “nagla promena u ponašanju mase nije rezultat standardnih psiholoških procesa društvenog uticaja ili lažne uzbune, već ukazuje na prisustvo spoljašnje sile ili stimulusa koji zaslužuje dodatnu istragu”.
Od trenutka kada su se pojavili navodi da je 15 minuta tišine, na protestu u Beogradu 15. marta, prekinuo udar „zvučnog topa”, ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić se više puta oglašavao u javnosti. Negirao je upotrebu ovog oružja, objašnjavao da njegovo korišćenje nije u skladu sa zakonom, pa precizirao i da je prvobitna izjava da MUP nema zvučni top bila „nespretna”. I osim što je objašnjavao, u sredu je pred kamerama i pokazao šta to policija zapravo poseduje. Medije su potom ispunili naslovi o njegovim „krivudanjima”, kontradiktornim izjavama, pa i ocene javnosti da ministar govori čas jedno, čas drugo. Istinomer se vraća na ključna pitanja o „zvučnom topu”, ali i na pitanje - šta je zapravo rekao Ivica Dačić?
Organizacije Crta, Beogradski centar za ljudska prava, Građanske incijative, Komitet pravnika za ljudska prava - YUCOM, Incijativa A11 i FemPlatz saopštile su da im je stiglo više od 3.000 svedočenja u vezi sa trenutkom kada je 15. marta, na velikom protestu studenata i građana u Beogradu, prekinuto 15 minuta tišine. Na prostoru od Trga Slavija do Terazija i u okolinim ulicama građani su se u stampedu rastrčali ka obe strane ulice Kralja Milana, a u svedočenjima su opisali šta je tačno izazvalo paniku u masi i koje su zdravstvene tegobe tada i u satima nakon protesta osetili. Najvećem broju njih zajedničko je to da su primetili „izuzetno jak i neprijatan zvuk” koji su uporedili sa zvukom mlaznog aviona u niskom letu. Najčešće fizičke i psihičke tegobe koje su se javile odmah potom, kako navode, bile su glavobolja, mučnina, ubrzan rad srca, pojačano znojenje i strah. Brzo kretanje u masi dovelo je i do fizičkih povreda - modrica, ogrebotina, povreda skočnog zgloba.
Uprkos svedočanstvima više od 3000 ljudi, koji su Crti i drugim nevladinim organizacijama prijavili da su osetili „napad“, odnosno neobičan zvuk dok su stajali u tišini na protestu u Beogradu, a zatim i zdravstvene posledice, vlast kaže – građani umišljaju. I pre nego što je tužilaštvo sprovelo i završilo istragu, predstavnici vlasti od subote uveče kategorično negiraju da je na demonstrante pucano zvučnim topom ili bilo kojim zvučnim oružjem. Negira se i inicijalna analiza Earshot-a, prve svetske neprofitne organizacije koja se bavi istraživanjem zvučnih materija u cilju zaštite ljudskih prava i životne sredine, prema kojoj zvuk koji se čuje na snimcima koje su do sada analizirali, odgovara buci kakvu proizvodi Vortex Ring Gun ili Vortex Cannon. Niko, međutim, ne nudi odgovor šta je izazvalo stampedo, ako nije ni zvučni top ni Vortex.
Ti, belokosi, umnožavaj Merilin Monro, ili konzervu sa nekom američkom vegetom, ja ću to da uradim sa grupnim portretom koji je delo mog i našeg demijurga.
Biće to najveći skup na kome ću lično da se obratim ljudima, da iznesem plan i program za budućnost, tražiću od našeg naroda jedinstvo i ujedinjenje po mnogim važnim pitanjima koja nas očekuju, hvala ovim momcima što su već na putu sa Kosova i Metohije, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, najavljujući okupljanje svojih pristalica u centru Beograda. U aprilu 2019. godine! Četiri godine kasnije, gotovo istovetne poruke, akteri i scenario. Kao i povod. Na masovne proteste građana protiv nasilja i vlasti koja je viđena kao glavni generator agresije i širenja osećaja nebezbednosti, vladajuća stranka i njen predsednik odgovaraju organizovanjem svojih skupova.
Na skupocenoj tabli videli smo svojim očima koliko naše nezaslužene zarade rastu, kako lete u srpsko nebo, dok grafikoni u okolnim zemljama sa zavišću gledaju uvis, ka srpskoj streli odapetoj iz čarobnog luka našeg čarobnog vladara.
Skup „Za spas Srbije“ i litija koja je završena potpisivanjem peticije za zabranu Parade ponosa održana je 28. avgusta u Beogradu, a na društvenim mrežama proteklih dana se dele objave u kojima se tvrdi kako mediji u Srbiji o ovom događaju nisu izveštavali, a pogotovo „javni servis“. Analiza medijskog sadržaja, ipak govori drugačije.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
