U februaru ove godine, podsetimo, poslanica Ivana Stamatović (iz Zdrave Srbije) podnela je novi predlog Zakona o dobrobiti životinja, koji je prošao na Odboru za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu. Međutim, povukla ga je posle kritika brojnih udruženja i pritiska javnosti.

“Na obostrano zadovoljstvo, u dijalogu sa brojnim udruženjima, postignut je dogovor o daljim koracima kada je reč o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, Zakona o veterinarstvu i Zakona o dobrobiti životinja”, izjavila je Stamatović sredinom februara, najavljujući da će se u narednom periodu raditi na izradi akcionog plana za zajednički rad. (Izvor: NIN) 

Avgust je brzo došao i ista tema je ponovo otvorena tokom leta. U međuvremenu, od marta do jula, sudeći po izveštajima medija, ono što jeste organizovano bilo je nekoliko protesta aktivista sa konkretnim zahtevom da se postojeći Zakon o dobrobiti životinja zaista primenjuje.

O odstrelu i “zimskoj” verziji predloga

• “Žao mi je što je brojnim interpretacijama u javnosti koje su uglavnom paušalne, javnost uznemirena i zatrpana dezinformacijama, pogotovo od strane pojedinih medija. Istovremeno mi je drago da su uprkos tome moje dobre namere ipak prepoznate, posebno među relevantnim subjektima čija je misija briga o životinjama”, rekla je poslanica Ivana Stamatović nakon povlačenja svog predloga početkom godine.
• Izjava koja je uznemirila javnost u februaru 2025. došla je od Dragana Jovanovića (SNS), člana Odbora za poljoprivredu: „Mi moramo vratiti mogućnost da lovci rade, ono što su radili 50 godina pre, a to je da te pse mogu bar na seoskom pordručju gde su voćnjaci i određeni usevi, da proglase štetočinama i da se vrši odstrel i tako će to pitanje da se reši bez ikakvog problema“.

• On se naknadno izvinio za Nova S, “jer nije tako mislio”.

• Ključne zamerke na predlog poslanice Stamatović bile su, piše NIN, “da nije prošao zakonom propisanu proceduru,da se promene predlažu daleko od očiju javnosti u vreme društvenih previranja, da je Stamatović nestručna da predlaže izmene takvog zakona, kao i da u njegovom osmišljavanju nisu učestvovale stručne organizacije”.

Zakon o dobrobiti životinja – šta je doneo posle 16 godina?

• Tokom prolećnih meseci održano je više protesta aktivista za zaštitu životinja „Minut do 12 za primenu zakona“.
• Pod parolama „Minut do 12 za primenu zakona“ i „Srbija uz šapice“, aktivisti su tražili primenu zakona u Beogradu, Novom Sadu, Pančevu, Nišu, Subotici, Kikindi, Sremskoj Mitrovici, Požarevcu, Pirotu, Boru, Kraljevu, Čačku i Kragujevcu ispred sedišta 12 okružnih veterinarskih inspekcija i Uprave za veterinu u Beogradu, koji su nadležni za sprovođenje propisa o dobrobiti životinja. (Izvor: Danas, 16. jun 2025)
• Profesorka krivično procesnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu Vanja Bajović rekla je za Insajder u maju ove godine, da je Zakon o dobrobiti životinja usvojen pre 16 godina, “ali da se može reći da je ostao mrtvo slovo na papiru, imajući u vidu zanemarljiv broj prekršajnih postupaka koji se pokreću za kršenje njegovih odredbi”.
• „Kao ključne probleme profesorka Bajović je istakla kako se tužilaštva uopšte ne bave slučajevima kršenja ovog Zakona, uprkos brojnim prijavama građana, kao i postupanja lokalnih samouprava: “Lokalne samouprave su dužne da otvore prihvatilišta, organizuju službe zoohigijene na svojoj teritoriji i za to dobijaju sredstva iz budzeta. Pitanje je gde ta sredstva završavaju, kada vidimo u kakvom su nam stanju prihvatilišta i koliko je napuštenih pasa na ulicama.“ (Izvor: Insajder)
• “Zakon o dobrobiti životinja kao krovni zakon u Republici Srbiji iz ove oblasti je napisan dobro, ali naravno, postoji mnogo prostora za poboljšanje. Dok ne dođemo do tih poboljšanja, prvi korak ka napretku bi bio primena postojećih propisa i veće angažovanje postojećih institucija koje se bave ovom tematikom. U prihvatilištima psi su često gladni i žedni, sa povredama; ljudi bacaju štence i mačiće zavezane u džakove; divlje životinje u javnim i privatnim zoo-vrtovima nemaju minimum uslova koji su u skladu sa njihovom vrstom, a lista se nastavlja”, rekla je za Danas Tamara Jevtović iz Vege zajednice u junu ove godine.

Novi nacrt početkom avgusta – šta se desilo?

• “Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede započelo je izradu Nacrta zakona o dobrobiti životinja, kojim će sistem zaštite životinja, kao važan deo održivog razvoja, biti znatno unapređen. Ovim zakonskim rešenjem nadograđuje se postojeći pravni okvir, otklanjaju uočeni nedostaci i vrši se usklađivanje sa pravnim tekovinama Evropske unije u ovoj oblasti.” Ovakvo saopštenje objavili su 8. avgusta na svom sajtu.
• Pozvali su sve zainteresovane aktere da se upoznaju sa radnom verzijom akta i da do 22. avgusta daju komentare i sugestije.
• Posle kritika koje su usledile, ova institucija se opet oglasila saopštenjem 14. avgusta, navodeći da su tvrdnje da je Nacrt zakona o dobrobiti životinja štetan i protivan interesima životinja neosnovane.
• Najavili su da će po završetku pomenutih konsultacija organizovati “Javnu raspravu, u trajanju od najmanje 20 dana, nakon čega se tekst nacrta zakona usaglašava u zavisnosti od prihvaćenih primedbi u postupku javne rasprave”. 
• „Ministarstvo ćuti, ne oglašava se povodom Nacrta zakona“, kazala je za FoNet 12. septembra profesorka Vanja Bajović koja je pre dvadesetak dana uputila Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede primedbe na taj nacrt zakona na oko 40 strana.

Ključne zamerke 

• “Odrešene ruke da se ubiju psi u prihvatilištima, bez konsultovanja veterinara, kao i nemogućnost pokretanja sudskog postupka su posledice izmena na koje ukazuju pravnici. Za povlačenje Nacrta zakona apel je potpisao 21 profesor Pravnog fakulteta. Oni kritikuju i proceduru izrade zakona”, navodi Euronews Srbija.
• Tekst nacrta je sačinjen bez učešća relevantnih stručnjaka i udruženja za zaštitu životinja, još jedna je zamerka udruženja koja su organizovali protest 13. septembra u Beogradu. (Spisak je na ovom linku)
• Danas: “Udruženja za zaštitu životinja smatraju da predloženi Nacrt predstavlja pokušaj da se na „mala vrata“ omogući legalizovanje ubijanja životinja u različitim okolnostima, odnosno da se legalizuje veoma loše stanje u oblasti zaštite životinja koje je nastalo dugogodišnjim nepoštovanjem i nesprovođenjem važećeg Zakona o dobrobiti životinja. Takođe, tekstu zameraju nedovoljnu zaštićenost oglednih životinja, farmskih, odnosno proizvodnih životinja, kao i životinja koje učestvuju u javnim predstavama.”
• „Nacrtom zakona predviđeno je da se životinja može usmrtiti ukoliko je povređena, neizlečivo bolesna ili joj zbog starosti otkazuju životne funkcije, za šta je potrebno mišljenje veterinara. Potvrda veterinara nije potrebna ako je u pitanju uspavljivanje kako bi se sprečilo širenje zaraznih bolesti, ni prilikom prevencije i kontrole bolesti“, piše BBC.
• Posebno upozoravaju, piše Danas, na odredbu koja ministru daje mogućnost da odredi masovnu depopulaciju pasa ili mačaka na određenom području. Ističu i da Nacrt predviđa da se zoohigijena reguliše propisima o komunalnim delatnostima, čime se životinje svode na komunalni otpad. U Nacrtu se uopšte ne spominje „pomoć i briga o napuštenim životinjama“, a nestala je “i odredba u kojoj se navodi da se „bolesnim ili povređenim životinjama u prihvatilištima koje osniva jedinica lokalne samouprave pruža odgovarajuća veterinarska pomoć“.
• “Vanja Bajović dodaje i da Nacrt zakona nije usklađen sa propisima Evropske unije (EU), što je navodno bio glavni razlog njegovog donošenja, a nema ni transparentnosti ni nezavisne kontrole na kojima se u EU posebno insistira. Podseća i da je EU iz IPA fonda Ministarstvu poljoprivrede dala 1,38 miliona evra za projekat unapređenja zdravlja i dobrobiti životinja.” (Izvor: NIN)
• Tim za dobrobit životinja Kreni-Promeni skuplja potpise protiv ovog Nacrta zakona o dobrobiti životinja.
• „Naredni korak je predaja peticije / do ovog trenutka potpisalo ju je preko 80.000 građana. Tokom naredne nedelje planiramo da peticiju predamo Ministarstvu poljoprivrede. Podsećamo da smo još u avgustu, u saradnji sa prof. Vanjom Bajović, predali Ministarstvu obimne primedbe na preko 40 strana, a iste primedbe prosledili smo i delegaciji EU u Srbiji“, navode iz Timaza dobrobit životinja Kreni-Promeni za Istinomer.*

Izvori: Danas, Vreme, Insajder, Euronews, BBC, paragraf.rs, FoNet, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Nova S, NIN, N1.

*Tekst je apdejtovan 16. septembra 2025. godine, nakon što su nam iz Kreni-promeni odgovorili.