Ukrajinski protesti nisu zbog Moskve, već antikorupcijskog zakona
Snimci masovnih protesta u Ukrajini su pogrešno predstavljeni kao bunt protiv odbijanja mirovnog sporazuma sa Rusijom – reč je o demonstracijama protiv zakona koji slabi nezavisnost antikorupcijskih institucija.
- Snimak se deli uz tvrdnje da navodno prikazuje proteste zbog odbijanja Zelenskog da potpiše mirovni sporazum sa Rusijom.
- Snimci su aktuelni i autentični, ali predstavljeni u pogrešnom kontekstu – protesti su reakcija na potpisivanje zakona koji ograničava autonomiju antikorupcijskih agencija u Ukrajini.
- Video su preneli i svetki mediji, jasno navodeći pravi tačan povod protesta.
- Zakon koji je potpisao Zelenski stavlja ukrajinske aktikorupcijake institucije pod kontrolu glavnog tužioca, što je izazvalo negodovanje građana, ali i kritike iz EU.
- Nakon pritisaka javnosti, ukrajinski parlament je 31. jula usvojio novi zakon koji vraća nezavisnost tim institucijama.
- Objavama nedostaje bitan kontekst.
U opisu snimka koji su proširio društvenim mrežama se tvrdi da su „u Kijevu su izbili masovni protesti protiv ukrajinskog predsednika Zelenskog „jer odbija da postigne mirovni sporazum i okonča rat.”
Međutim, iako snimci zaista prikazuju julske proteste u Ukrajini, tvrdnje da su Ukrajinci izašli na ulice zato što je Zelenski odbio da potpiše mirovni sporazum sa Rusijom, ne odgovaraju činjenicama. Demonstracije nisu reakcija na mirovne pregovore, već na novi zakon koji je izazvao zabrinutost i kod građana i kod međunarodnih partnera Ukrajine.
Sporni snimak koji se proširio društvenim mrežama najpre je objavio Gardijan, 23. jula i u njegovom opisu stoji da se radi o prvom talasu masovnih demonstracija protiv vlasti od početka ruske invazije 2022. godine. Razlog za izlazak građana na ulice bio je zakon koji, prema tvrdnjama demonstranata i antikorupcijskih institucija, ugrožava nezavisnost Nacionalnog biroa za borbu protiv korupcije (NABU) i Specijalizovanog tužilaštva za borbu protiv korupcije (SAPO). Zelenski je sporni zakon potpisao 22. jula, čime su obe institucije stavljene pod ingerenciju glavnog tužioca, a koji je direktno imenovan od strane predsednika Ukrajine.
Kako NABU i SAPO navode u zajedničkom saopštenju, određene odredbe usvojenog zakona „značajno podrivaju njihovu nezavisnost“ i predstavljaju „direktno zadiranje u ustrojstvo“ ovih institucija. Upozoravaju i da bi zakon, u svom prvobitnom obliku, doveo do „gubitka garancija koje omogućavaju efikasnu borbu protiv visoke korupcije“ koja se mora odvijati „isključivo putem nezavisnih institucija, koje ne zavise od političke volje izvršne vlasti“.
Evropska komisija (EK) je, kako je preneo BBC, izrazila zabrinutost da bi potez Zelenskog mogao narušiti vladavinu prava u Ukrajini. Portparol EK Gijom Mersije je dodatno upozorio na moguće negativne posledice takvog zakona po evropski put Ukrajine, a komesarka Marta Kos ocenila je sporni akt Zelenskog kao „ozbiljan korak unazad“.
Kao odgovor na brojne kritike, Zelenski je najavio novi zakon kojim se garantuje nezavisnost NABU i SAPO. Ukrajinski parlament ga je novi zakon usvojio 31. jula, čime su delimično ublaženi građanski protesti širom zemlje (Izvor: Guardian, CNN, New York Times).
