Video snimak doktora Branimira Nestorovića u kojem govori da se “buster doze vakcina protiv kovida proizvode kako se postojeće zalihe vakcina ne bi bacile”, te da to nije ništa novo jer je “preko 100 miliona viška doza vakcina protiv svinjskog gripa bilo prerađeno za sezonski grip”, deli se ovih dana na Fejsbuku. Naučne činjenice, međutim, kažu da se busteri proizvode jer se neki virusi vremenom menjaju ili mutiraju, čineći postojeću vakcinu manje efikasnom. Nema podataka o tome da je 100 miliona vakcina protiv svinjskog gripa bilo prerađeno za sezonski grip. Sa druge strane, činjenica je da je oko 40 miliona doza kojima je istekao rok trajanja bilo uništeno u julu 2010. godine, po okončanju pandemije H1N1.
Najnovija zvezda među domaćim teoretičarima zavere, Jovanka Jolić, na viralnom video snimku na Fejsbuku iznosi neistinitu tvrdnju o tome da je 1916. godine pet hiljada srpskih vojnika na Krfu umrlo od posledica vakcine koju je napravio poljski naučnik jevrejskog porekla, Ludvik Hiršfeld. Doktor Zoran Vacić, predsednik Sekcije za istoriju medicine Srpskog lekarskog društva, demantovao je za Istinomer ove navode. Prema njegovim rečima “nijedan preminuli srpski vojnik na Krfu nije žrtva Hiršfeldove vakcine, jer je oni nisu ni primili, budući da je proizvedena 1917. godine”. Problem je, kako je objasnio, bila prvobitna verzija francuske vakcine protiv tifusa, koja je uzrokovala brojne zdravstvene tegobe među vojnicima.
Delimična paraliza lica pevača Džastina Bibera posledica je Remzi Hantovog sindroma i nije povezana sa vakcinama protiv kovida, uprkos brojnim antivakserskim tvrdnjama na društvenim mrežama.
Da li je generalni direktor Fajzera, Albert Burla, rekao da je jedan od ciljeva ove kompanije da smanji svetsku populaciju do 2023. godine? Ne, viralna tvrdnja nije tačna, a snimak Burle sa Svetskog ekonomskog foruma u Davosu je tendenciozno editovan. U originalnom snimku intervjua sa Klausom Švabom, Burla zapravo navodi da je jedan od ciljeva kompanije Fajzer smanjenje zdravstvene nejednakosti u korist poboljšanja pristupa medicinskim sredstvima i lekovima ljudima u siromašnim zemljama.
Većina najupornijih teorija zavera vezanih za pandemiju potiču od nekolicine pojedinaca koji, do 2020. godine, nisu bili prisutni u javnom prostoru niti su bile planetarno poznati.Jedan od njih, tvorac sad već famoznih diskreditovanih izjava o vakcinama, PCR testovima i virusu korona, nemački je advokat, Rejner Fulmih.
Grafen-oksid se ne nalazi u vakcinama, lekovima, ni u suplementima. Tvrdnje koje se šire društvenim mrežama mogu se pripisati jedino prisustvu strogo regulisanog pigmenta, gvožđe-oksidu. Za razliku od grafena, ovaj oksid gvožđa poseduje magnetna svojstva koja vidimo na „eksperimentima“.
U Srbiju stiže još jedna dezinformacija iz inostranstva. Ovaj put se odnosi na Nemačku i upozorava da nas ako smo vakcinisani može zadesiti isto što i potpuno vakcinisane Nemce - da dobijemo sidu. Srećom, dokaza za ove tvrdnje - nema. Jer, saglasni su medicinski eksperti, sidu uzrokuje samo HIV.
Isti video snimci ili fotografije recikliraju se iz sezone u sezonu - samo sa drugim opisom i u službi promovisanja teorija zavera. Jedan od takvih snimaka je i onaj na kome se navodno nalazi 13-toro dece iz Južne Afrike, i koja su, kako se navodi, umrla u školi od vakcine protiv kovida 19. Snimak postoji, ali na njemu nije ono što se tvrdi. Upozoravamo, snimak koji je deljen može za neke biti uznemirujuć.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
