Punoletstvo jednog zločina nije donelo rasplete, ni punu političku odgovornost svih upletenih, niti nam je društvo još “preležalo” onaj 12. mart. Sreda u kojoj se istorijski točak zagrcnuo, vratio unazad i krenuo drugim putem. Ka aktuelnoj bezobalnoj traumi nedovršene države. S kojim pravom se priziva ta politička neprebol i na površinu, po ko zna koji put, nasilno izvlači i zloupotrebljava sećanje na ubistvo Đinđića? Zašto nas režimska mašinerija već nedeljama maltretira i ubeđuje da su isti kao on? I da je “isti kontekst, isti narativ” kao u Sablji? Pre 18 godina tabloidi su mahom bili na strani suprotnoj od Đinđićeve. Danas nas oni ubeđuju da Vučiću preti ista opasnost kao i Đinđiću.
