Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u jutarnji program TV Pink 26. marta došao je, između ostalog, i sa vešću da „Amerikanci prave jedan blok unutar Evrope”. U taj blok Vučić je smestio baltičke zemlje, Poljsku i Ukrajinu, naveo da je „naše da to pratimo i da gledamo”, pa pokrenuo talas naslova koji najavljuju krupne promene na evropskom kontinentu. Sagovornici Istinomera izjavu predsednika tumače kao dezinformaciju, „predviđanje i to loše”, ali i nameru da Srbija još više učvrsti politiku balansiranja između istočnih i zapadnih struja.
Da li će vas na internetu targetirati na osnovu ličnih podataka, na šta ste zaista pristali kada ste brzo kliknuli na kvadratić „I agree”, čije vesti će vas zapljuskivati dok prstom prevlačite po ekranu - sve su to teme u novoj eri evropskog digitalnog prostora. Potpuna primena Akta o digitalnim uslugama u ovom trenutku izgleda kao daleka budućnost i širokoj javnosti nije u fokusu, mada 2024. godina se bliži. Sagovornici Istinomera govorili su o prednostima i manama novih pravila, pa kažu da obezbeđuju veću transparentnost platformi, uređuju nezakonit sadržaj, ali ne i dezinformacije. Hoće li ovaj poprilično širok set pravila zaista uvesti „red” na internetu u EU?
Akt o digitalnim uslugama (Digital Services Act), kojim se na prostoru Evropske unije uređuje odgovornost pružalaca digitalnih usluga, juče je stupio na snagu. Ovom uredbom velike internet platforme i pretraživači moraće da preduzmu mere za ublažavanje rizika od dezinformacija, manipulacija tokom izbornih procesa, digitalnog nasilja nad ženama. Kako će ovaj propis promeniti internet okruženje u Evropi, ali i Srbiji?
Sankcije Rusiji i međusobno priznanje Srbije i Kosova nisu jedine stavke u Rezoluciji koju je usvojio Evropski parlament. Zašto su se ove teme uopšte našle tu i šta još piše u novom dokumentu jedne evropske institucije, kao i da li je ovo bilo očekivano, najbolje objašnjava odgovor našeg sagovornika iz Evropskog pokreta - Srbija je prešla svoju crvenu liniju. Tabloidi i predstavnici vlasti iskoristili su povod da se požale na zahteve EU, zanemarujući sve drugo napisano i istaknuto u Rezoluciji, a što se odnosi na demokratiju, slobodne izbore, način funkcionisanja institucija, vladavinu prava, borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Tetovaže u boji, sudeći po naslovima domaćih ali i medija iz regiona, idu u zaborav u Evropskoj uniji koja ih je kategorično zabranila. Ali, to nije istina, već ubuduće neće više moći da se koriste određena mastila koja u sebi imaju štetne i čak kancerogene hemikalije.
U izveštavanju o globalnim silama tokom prošle godine, najuticajniji mediji u Srbiji su u pozitivnom tonalitetu češće predstavljali Rusiju i Kinu nego EU i SAD – pokazuju rezultati monitoringa medija koji je sprovodila Crta.
U skupštinsku proceduru ušao je dugo najavljivani Kodeks ponašanja narodnih poslanika. To što je predložila kodeks koji zahteva da istina, nepristrasnost, pravičnost, poštenje i integritet budu obavezne odlike poslanika i njihovog rada, nije sprečilo skupštinsku većinu da nastavi pljuvanje po žutim tajkunima, lopovima, izdajnicima...
Nekako se poklopilo da se godišnji Izveštaj Evropske komisije o Srbiji ove godine objavljuje 6. oktobra, na dan za koji ozbiljan deo demokratske javnosti smatra da u Srbiji ne postoji. Ako prihvatimo ocenu Evropskog pokreta u Srbiji da je Srbija sve dalje od sveta kome je stremila 5. oktobra 2000. godine, što implicira da ne poštuje ono na šta godinama unazad ukazuju izveštaji Evropske komisije, te da nazaduje, postavlja se pitanje smisla i svrhe izveštavanja, da parafraziram Violu fon Kramon, izvestioca Evropskog parlamenta za Kosovo.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
