Da li „kupci koji podržavaju Rusiju” zaista neće moći da kupuju u lancu supermarketa Lidl u Srbiji? Ne, reč je tvrdnji potekloj sa satiričnog Twitter naloga.
Prosečan građanin Srbije koji se informiše čitajući i gledajući najčitanije i najgledanije domaće medije tokom proteklih mesec dana od kako je počeo napad Rusije na Ukrajinu mogao je da čuje da je Rusija žrtva, a ne agresor, da je Vladimir Putin odlučni vođa koji se sa pravom suprotstavlja čitavom Zapadu, da Amerika u Ukrajini pravi biološko oružje “za uništenje Rusa”, ali pre svega, da Srbija prkosi svetskoj ratnoj, ali i ekonomskoj krizi, zahvaljući Aleksandru Vučiću. Ukoliko se pak, informiše preko društvenih mreža, tamo ga je sačekao svet dezinformacija, lažnih snimaka i fotografija, izvrtanja konteksta i ostalih manipulacija koje dolaze sa svih strana.
Ukrajinski zvaničnici su 16. marta poslepodne saopštili da je dramsko pozorište i najveće privremeno civilno sklonište u Mariupolju bombadovano od strane ruskih vazdušnih snaga. Dok spasilačke ekipe još uvek rade na izvlačenju preživelih iz ruševina pozorišta, Rusija negira optužbe na svoj račun — bez alibija za „nevinost“. Za bombardovanje pozorišta, Rusi optužuju ekstremno-desničarski bataljon Azov. Međutim, bez ijednog dokaza.
“Američke bombe nisu loše kao ruske”, navodi se u viralnoj objavi na Fejsbuku u kojoj se netačno tvrdi da je sporna fotografija bombardovanja u Jemenu nastala nedavno.
Pojedini ruski mediji preneli su da je snimak posete ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog bolnici u Kijevu lažan, fabrikovan ili snimljen ranije. „Dokaz” da poseta nije mogla biti u martu je navodno prisustvo vojne medicinske sestre Ine Derusove, preminule krajem februara. Međutim, u pratnji Zelenskom bila je potpuno druga osoba — Tetjana Ostaščenko.
Tačno dve godine od proglašenja vanrednog stanja u Srbiji zbog korona virusa, nakon što je pandemija preuranjeno odnela najmanje šest miliona života širom planete, mi se i dalje borimo na dva različita fronta. Čovečanstvo se podelilo i odbija da sarađuje. U najvažnijoj bitki za naše zdravlje ni dan danas nismo solidarni. Informaciono doba se već decenijama guši u sopstvenom paradoksu. Dostupnost činjenica sve više stvara glad za abnormalnostima i tajnama. U taj se metafizički deo stvarnosti usadilo seme beskonačne sumnje, koje hrane i neguju oni koji dobro poznaju slabe tačke naše podsvesti. Zbog svoje otpornosti, dezinformacije o kovidu 19 veoma podsećaju na jedno fascinantno stvorenje koje može da opstane i u najekstremnijim uslovima, pa čak i na Mesecu.
Nova meta dezinformacije i propagande su trudnice iz razrušenog porodilišta u Mariupolju. Nijedan od navoda ruskih ambasada u Velikoj Britaniji i Izraelu o „kriznoj glumici” porodilji nije tačan, što potvrđuju brojni dokazi sa terena.
Dezinformacije koje se šire ruskim, kineskim, ali i domaćim medijima o razvijanju biohemijskog oružja u Ukrajini nemaju osnova u realnosti. Štaviše, u pitanju je teorija zavere koja se do sada reciklirala u različitim oružanim sukobima, ali i tokom pandemije.
Prema poslednjim navodima ukrajinskih vlasti, u ruskim vojnim akcijama u toj zemlji ubijeno je 38 dece. U sredu, 9. marta, u ruskom vazdušnom napadu uništeni su porodilište i dečije odeljenje u ukrajinskom gradu Mariupolju. Istovremeno, na društvenim mrežama širom sveta, cirkuliše serija fotografija na kojima deca, obučena u vojne uniforme sa obeležjima ukrajinskog bataljona “Азов”, mašu oružjem. Fotografije su autentične, a desničarski dečiji kampovi u Ukrajini zaista postoje. Ali zašto tamošnji osnovci i srednjoškolci letnje raspuste provode ovladavajući veštinom ratovanja i da li su zapadni mediji zaista ćutali o tome?
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
