U objavama na mrežama se tvrdi da iza Studentske liste stoje Demokratska stranka (DS) i Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV), a kao dokaz se navodi da su se potpisi za ovu listu prikupljali u prostorijama tih stranaka u opštini Kovačica.
Objava predsednika Demokratske stranke Srđana Milivojevića o „koncertima i narodnom veselju“ bila je odgovor Ani Brnabić i nije sadržala poziv Tompsonu niti najavu njegovog koncerta u Beogradu.
Vlada Srbije odobrila je imenovanje bivšeg predsednika Demokratske stranke Dragana Šutanovca za novog ambasadora Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da je takva odluka logična za razliku od one kada bi u Vašington bio poslat Aleksandar Vulin. I to je, čini se, samo jedna od brojnih izjava iz neiscrpnog “pa, šta” arsenala, korišćenog umesto suvislijeg objašnjenja za sve neverovatne događaje na koje je (sve manje) šokirano javno mnjenje tražilo razuman odgovor. A ovog puta konkretnije tumačenje stiglo je sa manje očekivane strane - od Šutanovčevog kolege, bivšeg ministra odbrane i aktuelnog potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vulina koji je kazao: "Nije Dragan Šutanovac prvi konvertit, ali je nama svakako uvek bio najkorisniji. Čovek koji je uspeo da DS izbaci iz parlamenta zaslužuje da mu oprostimo ružnu prošlost."
Sve češće vesti o osnivanju državotvornog nacionalnog bloka, kao i ozbiljnost sa kojom se toj temi pristupa u javnosti, pokazali su po ko zna koji put, da će svaka nelogičnost, ako mediji pripreme teren, postati prihvaćena. Poslednjih nedelja ubrzano se radi na normalizaciji stvaranja nove političke opcije koja će biti nova, a opet stara, državotovorna, a sačinjena od onih kojima je partija uvek bila iznad države. To čak nije ni partija, nego pokret koji planira da ojača izlizanu frazu o tome “da ne vodimo ni proevropsku ni prorusku, već prosrpsku politiku”. Pokret bi trebalo da u svoje redove primi one koji su i sada na vlasti, ali će ti isti ljudi biti potpuno drugačiji, baš kao i njihov lider, Aleksandar Vučić.
Kada se pomene odnos Borisa Tadića i Ivice Dačića neretko se kao asocijacija pojave dve slike – potpisivanje Deklaracije o političkom pomirenju između DS i SPS, kada se čulo „da svaka partija ima svoj bol za svojim izgubljenim predsednikom“, i druga - njih dvojica u (prijateljskom) duelu pod košem. „Nisam se ja mirio s Dačićem, niti sam igrao basket s njim, ja sam učinio napor da Srbija postane stožer regionalnog pomirenja“, replicira Tadić na ove asocijacije.
U kom pravcu ide dijalog vlasti i opozicije o izbornim uslovima i koji kolosek ima veću težinu – onaj bez evroparlamentaraca u Skupštini, ili onaj drugi? Ko će biti garant sporazuma, njegove implementacije i kontrolor dogovorenog? Šta tačno znači poruka „Minimum izbornih uslova, ili građanska neposlušnost i pobuna”? Šta je „minimum izbornih uslova” i ko tačno organizuje pobunu ako ih ne bude? Da li je dijalog sa vlastima uz evroparlamentarce alibi opoziciji koja je bojkotovala izbore da ovoga puta na njih izađe? Na ova pitanja u podkastu Istinomera „U mikrofon“ odgovara lider Demokratske stranke Zoran Lutovac. Pojasnio je da su evroparlamentarci preuzeli na sebe odgovornost da proces razgovora sa vlastima uspe. „Poučeni iskustvom od ranije, preuzeli su na sebe da napišu predlog sporazuma, uzimajući u obzir predloge koji su pristigli, i to bi trebalo da bude osnova za konačni sporazum“, kaže Lutovac.
Profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu Bojan Pajtić u razgovoru za podkast Istinomera „U mikrofon“ ocenjuje da je ova izborna kampanja i atmosfera u kojoj se odvija „apsurdna“, jer se režim „bavi strankama koje bojkotuju izbore, a ne strankama koje učestvuju“.
Potpredsednica Demokratske stranke (DS) Aleksandra Jerkov u intervjuu za podkast Istinomera „U mikrofon“ objašnjava da cilj grupe članova Glavnog odbora (GO) nije „odustajanje od bojkota, izlazak iz Saveza za Srbiju (SZS) ili smena predsednika stranke“, već vraćanje vrednosti i politike DS, ujedinjenje i pravljenje velike Demokratske stranke“.
„Predsednik opštine Paraćin Saša Paunović može da učestvuje na izborima, ali snosiće konsekvence. On može da kaže: ‘Ja, kao Saša Paunović, neću biti u Demokratskoj stranci, izlazim na izbore.’ Ali Demokratska stranka je donela jasnu i nedvosmislenu odluku. Takođe, odlazak na drugu listu znači da ti članovi više nisu u DS. To je potpuno jasno, važi za sve, pa i za mene.” Ovo u intervjuu za podkast Istinomera „U mikrofon“ ističe predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac. On objašnjava da su demokrate odlučile da „bojkotuju izbore, ali da istovremeno lokalni lideri imaju posebnu vrstu odgovornosti” i da, u kontekstu lokalnih izbora, “pokušavaju da donesu odluku koja je ispravna“.
„Etički odbor Demokratske stranke doneo je odluku o pokretanju postupka za moje isključenje i na stranačkim organima je da odluče, a na meni da snosim posledice svojih odluka, nakon etičkih dilema da li da podnosim predloge zakona kojima se povećava prisustvo žena na listama na 40 odsto ili da poštujem odluku o bojkotu.“ Ovo je u intervjuu za podcast Istinomera „U mikrofon“ rekla Gordana Čomić, generalna sekretarka Demokratske stranke i narodna poslanica. Pošto je odlučila da samoinicijativno prekine bojkot parlamenta, predloži izmene zakona i učestvuje u raspravi, ona konstatuje da su „jednako važni i princip i članstvo u DS, ali da postoji trenutak, i u političkom i u privatnom životu, kada donosite sopstvene etičke odluke o tome šta je ispravno uraditi“. Kaže da stranku nije obavestila o svojim namerama, uz napomenu: “Da je trebalo, ja bih to uradila.” A na pitanje zašto dijalog, ako se zalaže za njega, nije pokrenula u okviru DS, navodi da bi to učinila - “da je bilo moguće”.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
