Pre tri godine održana je konferencija za medije predsednika Srbije i stručnjaka, onih koji su se, prema rečima Aleksandra Vučića, ”pokazali u najtežim okolnostima kao najhrabriji i najbolji”. Na istoj toj konferenciji, predsednik je sebi smislio recept - čašica dnevno, jer “gde je alkohol tu korona virus ne raste”. Predrag Kon i Branislav Tiodorović ubeđivali su narod da je zdravstveni sistem spreman. Mijomir Pelemiš nije video razlog za paniku, jer je smrtnost mala, “osim ako ne umrete, tad je smrtnost 100%”, a Branimir Nestorović žene je pozvao u šoping u Italiju, poručio da on neće nositi masku, kao i da će virus nestati pojavom aprilskog sunca. Tri godine kasnije, Krizni štab se raspustio, pojedini su potpuno nestali iz sećanja javnosti, ali slava i prepoznatljivost ostali su zasigurno dr Branimiru Nestoroviću koji i dalje uporno širi razne teorije zavera, kao i prof. dr Dariji Kisić, već drugi put u ministarskoj fotelji.

U šta stvarno veruju doktor Branimir Nestorović i njegov novi poslovni partner Saša Borojević? Ovo je ultimativno pitanje koje me muči nakon jučerašnje konferencije u kojoj su nam predstavili svoj (bizarni) viteški pokret. Kažu, hoće da poprave odnos države prema deci koristeći “srpsku pamet”. Univerzum se zaista izvrnuo naglavačke, jer, uzevši u obzir koliko puta je tokom protekle dve godine ovaj dvojac pokušao da nas slaže ili obmane, deca su poslednja stvar na ovom svetu kojom bi trebalo da se bave.

U momentu u kojem je pandemija korona virusa paralisala veliki deo sveta, potreba građana da budu tačno i precizno informisani može biti od presudne važnosti. Na širenje lažnih vesti često utiču i sami nadležni, čija je dužnost da se, posebno u ovakvim momentima, ponašaju odgovorno, i u javnost iznose isključivo pouzdane informacije i podatke. Pulmolog dr Branimir Nestorović, u jednom od nedavnih gostovanja, izneo je sa velikom ubeđenošću niz tvrdnji o COVIDU-19, koje su se, nakon naše analize, ispostavile kao delimično tačne, neutemeljene, neproverene ili još uvek nedovoljno ispitane.

Kada za dve nedelje, 2. juna Beograđani pođu na svoja biračka mesta, imaće mogućnost da izaberu između 14 političkih opcija i to je sada konačan broj. Onaj kome je jasno kako se na listiću našlo čak 14 stranaka ili pokreta, ko su ti ljudi i gde neki od njih nestaju pre i posle izbora - taj razume kako opstaju režimi u Srbiji. Na listama imate vlast, imate opoziciju, manjine, evropejce, antivaksere, teoretičare zavere, desničare. Još jednom je uspešno kreirana slika da građanin bira između Aleksandra Vučića i 13 ostalih različitih opcija. Jer, kako vole da kažu iz vlasti, izbori su uvek praznik demokratije.

„Skupština Srbije izgrađena je na groblju”, rekao je na sednici poslanik Srpske napredne stranke Milenko Jovanov i želevši da opravda neku sasvim drugu temu, nesvesno ponudio ključ za razumevanje ovoga što živimo. „Ovde je bilo groblje. Ispod nas je bilo groblje. Kao što vidite, gradilo se na različitim mestima i u prošlosti”, ponavljao je Jovanov, kao da je to stvarno odgovor na bilo koje pitanje. U pravu je. Evo i meni koja sam u Skupštinu prvi put ušla kao izveštačica još 1998. godine, lakše je da verujem u „drevno prokletstvo”, nego u to da je Srbija tri decenije posle obnove višestranačja, parlament svojevoljno dovela u ovu fazu, kada se odluke donose „na zvono”, a mišljenje opozicije nikad ne uvažava.

Rusija nam je prijatelj čije bezbednosne službe javljaju vlasti da proevropska opozicija priprema puč po uzoru na Ukrajinu, dok nam Zapad postavlja ultimatume, pokušava da izazove Majdan uz pomoć opozicije i tako destabilizuje zemlju i ukine suverenitet Srbije. Ove poruke obeležile su postizborni period u Srbiji, a pored predstavnika vlasti, širili su ih i štampani mediji i televizije sa nacionalnom pokrivenošću. Pristrasno izveštavanje medija u korist Rusije i protiv Zapada, koje Crta beleži godinama unazad, obeležilo je izbornu kampanju, a još više postizborni period.

Izbore za nama obeležile su drastične zloupotrebe prava birača, zakona i institucija, a rezultati beogradskih izbora, zbog migracije birača u Beogradu i drugih nepravilnost, ne odražavaju slobodno izraženu volju birača koji žive u njemu, ocenila je Posmatračka misija Crta. Izlaznost na parlamentarnim izborima bila je 58, 9 odsto, lista koju predvodi Aleksandar Vučić imaće 129 poslaničkih mandata, dok će lista Srbija protiv nasilja – Miroslav Aleksić – Marinika Tepić imati 65 mandata. Kada je reč o beogradskim izborima, prema projekciji Crte lista Aleksandra Vučića ima oko 370.000, dok lista Srbija protiv nasilja oko 325.000, dakle razlika je oko 45.000 glasova.

Kada je spisak onih koji će se naći na glasačkom listiću za parlamentarne izbore konačno zaključen, na njemu se našlo 18 stranaka i koalicija. Građani će moći da biraju i glasaju - za one koji im šalju poruke sa svih medija, za one koji su na političkoj sceni više od 30 godina, za one koji su nekad bili vlast, ili nisu nikad, pa i za one za koje nikad nisu čuli. Već je uobičajeno da se glasači opredeljuju prema strankama ili nosiocu liste, ali na kraju čitavog procesa, ipak su narodni poslanici ti koji će svojim glasom u skupštini, za ili protiv, odlučivati o našim sudbinama.

Može li lekar biti i antivakser i da li se iznošenje neproverenih, netačnih i naučno neutemeljenih tvrdnji u vezi s vakcinama može pravdati slobodom govora ako ste položili Hipokratovu zakletvu? Koliko lekara nije primilo vakcinu, da li se to kosi s etičkim standardima struke i da li bi vakcinacija zdravstvenih radnika trebalo da bude obavezna?

Od tvrdnji da je virus korona slabiji od sezonskog gripa, da je u pitanju “najsmešniji virus ikada”, preko uvođenja vanrednog stanja, zastrašivanja da će “biti malo groblja da primi sve nas”, tajnih nabavki i potera za respiratorima i vakcinama, pa do “pobede” nad epidemijom, a potom najava novog “zatvaranja” i policijskog časa - prošlo je punih šest meseci. Tačnije, od 6. marta i prvog zvanično zabeleženog slučaja zaraze virusom korona u našoj zemlji.