Vučić nikada nije pobedio ni Đilasa ni mene

Predsednik Socijaldemokratske stranke, a bivši lider DS i predsednik države o političkom nadmetanju sa Vučićem (Danas, 12. 3. 2018. godine)

14. 3. 2018.

Teme / Ocene: Istinitost, Neistina, Politika

Akter: Boris Tadić

Sve izjave aktera (108)

“Istina je da Vučić i njegova stranka nikada nisu uspeli da pobede ni mene na nivou republike, ni Đilasa na nivou grada, dok god smo imali jake stranačke strukture iza sebe.“

U intervjuu za dnevni list “Danas”, predsednik Socijaldemokratske stranke i bivši predsednik DS-a pričao je o rezultatima lokalnih izbora u Beogradu, o neuspehu liste na kojoj se našao zajedno sa svojom bivšom partijom, ali i o tome šta je potrebno kako bi, posle skoro šest godina opozicija “skinula” Srpsku naprednu stranku (SNS) i njegog lidera sa vlasti. U svom viđenju trenutne političke stvarnosti, Tadić je, između ostalog rekao i da Vučić i naprednjaci nikada nisu uspeli da pobede ni njega na nivou republike, niti Đilasa na nivou grada, dok god su imali jake stranačke strukture iza sebe.

Odmah nakon proglašenja rezultata, Tadić je počeo da zagovara udruživanje snaga svih protivnika vlasti, ne bi li na nekim budućim izborima SNS i njihovi politički partneri bili svrgnuti sa čela države i grada Beograda. Da li je izjava da su jedino on i Đilas pobeđivali Vučića zapravo pokušaj da se nametne kao jedan od lidera potencijalne objedinjene opozicije ne znamo, ali, da proverimo da li je uopšte istinita.

Da krenemo od Beograda i Dragana Đilasa. Poznato je da je do osnivanja Srpske napredne stranke 2008. godine, Aleksandar Vučić bio funkcioner Srpske radikalne stranke. Sa tog mesta dva puta je bio pretendent na mesto gradonačelnika prestonice. Prvi put, na izborima 2004. godine u direktnom nadmetanju sa kandidatom DS-a Nenadom Bogdanovićem za mesto gradonačelnika, izgubio je tesno u drugom krugu. Drugi put 2008. godine, nekoliko meseci pre napuštanja radikala, DS je takođe pobedila, a Đilas izabran za gradonačelnika. Vučić je, doduše, tada bio nadomak ove funkcije, pošto su radikali navodno postigli dogovor sa DSS i SPS o formiranju vlasti u Beogradu na čelu sa Vučićem. Socijalisti su na kraju, ipak, ušli u koaliciju sa DS, da bi nedavno, pred ove izbore, saopštili kako “iskreno žale” što nisu podržali Vučića.

Vučić se sledeći put našao na listi za odbornike Skupštine grada Beograda na izborima 2012. godine, ovoga puta ispred SNS-a i ponovo je izbore završio kao gubitnik, a za gradonačelnika je ponovo izabran Đilas.

Na sledećim lokalnim izborima u Beogradu održanim 2014. godine Vučić i SNS su se našli na pobedničkoj strani sa listom “Aleksandar Vučić – Budućnost u koju verujemo”, kada su pobedili i DS i Dragana Đilasa. Prethodno su na jesen 2013. Đilasa “skinuli” s vlasti, posle čega je formirana privremena uprava na čelu sa Sinišom Malim.

Politički analitičar Cvijetin Milivojević kaže da jeste tačno da je Vučić deceniju bezuspešno pokušavao da se domogne vlasti u Beogradu, a da su mu Đilas i Tadić stajali na tom putu, ali i da je, takođe, činjenica da je na poslednjim izborima obojicu, kako je rekao “razvalio”.

“Ono što Tadićevoj izjavi ‘ide’ u prilog je da je 2013. godine, zapravo došlo do drugačijeg raspoređivanja stranaka na političkoj sceni, pa su se sve one partije koje su podržavale DS u Beogradu tada priklonile SNS-u. Ukoliko, međutim, pogledamo poslednje izbore, tri frakcije Demokratske stranke koju su predvodili njeni bivši predsednici – Šutanovac, Tadić i Živković nisu bile ni blizu cenzusa, a na drugoj strani Đilas, odnosno njegova lista je, takođe, izgubila. Dakle, Demokratska stranka onakvu kakvu je mi poznajemo, koja je, doduše, išla u deset kolona je ubedljivo izgubila na nedavnim lokalnim izborima u Beogradu“, ocenio je Milivojević.

Kada je reč o republičkim izborima, 2003. i 2007. godine su radikali (čiji je Vučić bio generalni sekretar) osvojili najviše glasova, ali nijednom nisu uspeli da formiraju skupštinsku većinu, već su to u prvom slučaju učinili DSS, G17+, SPO, Nova Srbija kao manjinska vlada, uz podršku SPS-a. Drugi put (druga vlada Vojislava Koštunice) skupštinsku većinu napravili su DS, DSS, G17+ i Nova Srbija. Izuzetak su bili izbori 2008. godine, kada je koalicija oko DS i formirala vladu i osvojila najviše glasova na parlamentarnim izborima.

Međutim, to se sve događalo dok SNS nije postojala. Nakon jeseni 2008. i formiranja SNS, jedini izbori (računajući tu predsedničke, parlamentarne i beogradske izbore) na kojima DS, Boris Tadić i Dragan Đilas nisu izgubili od Nikolića, Vučića i SNS-a bili su izbori za Grad Beograd 2012. godine.

Izbori su te godine održani na svim nivoima, a DS na čelu sa Tadićem izgubila je sve poluge vlasti, osim, kao što smo već rekli, u glavnom gradu. Prvo je Tomislav Nikolić u drugom krugu predsedničkih izbora pobedio Borisa Tadića, da bi potom koalicija oko SNS-a formirala skupštinsku većinu i vladu sa SPS-om i Ujedinjenim regionima Srbije (bivši G17+). Dakle, nije pobedio Vučić, ali to ne menja činjenicu da su Tadić i DS izgubili.

Sledeći put Vučić je porazio Tadića kao predsednika tek formirane Nove demokratske stranke, ali i Đilasa kao tadašnjeg prvog čoveka DS-a na parlamentarnim izborima 2014. godine.

Foto: Fonet/Aleksandar Levajković

Pričajući o svojoj političkoj nadmoći nad Vučićem Tadić je naglasio i jake stranačke strukture koje su on i Đilas imali iza sebe dok su ga pobeđivali. Za našeg sagovornika, ovakva izjava ne priliči nekom ko se poziva na svetlu stranačku tradiciju DS-a, jer je, upravo Tadić jedan od lidera koji su je napustili. I to pred izbore 2014. godine.

“Nije, međutim, Tadić jedini bivši predsednik koji je ostavio ovu partiju. To je, na neki način usud, odnosno, zla sudbina Demokratske stranke. Ne zaboravimo, DS su odmah po osnivanju, 1990. godine napustila dvojica najviših funkcionera – profesor Kosta Čavoški i akademik Nikola Milošević. Bar desetak čelnika Demokratske stranke je odlazilo i ne samo to, nego su pravili i nove stranke. Mogao bih nabrojati mnoštvo partija koje su nastale tako što su ih bivši funkcioneri DS-a stvarali. Ima ih i na desnici i na levici i u demokratskom centru, dakle na sve strane“, sublimirao je Milivojević istoriju DS-a, o čemu je Istinomer već pisao.

Sadašnji predsednik države je sa svojim SNS-om pobedio i na izborima za poslanike Narodne skupštine 2016. godine. Tadić je i tada učestvovao u izbornoj trci (ovog puta ispred Socijaldemokratske stranke), a u koaliciji sa Liberalno demokratskom partijom i Ligom socialdemokrata Vojvodine.

Najzad, Vučić i naprednjaci ubedljivi su pobednici tek završenih lokalnih izbora u Begradu, na kojima su se za glas birača borili i sam Tadić u kolaciji sa DS-om i Novom strankom Zorana Živkovića i Dragan Đilas, koga su podržali Pokret slobodnih građana i Narodna stranka.

Da rezimiramo. Vučić nije politički pobeđivao ni Đilasa ni Tadića sve dok je bio u Srpskoj radikalnoj stranci. Od 2012. godine, međutim, lider naprednjaka pobeđivao je na svim izborima koji su bili raspisani sve do danas, osim na lokalnim izborima u Beogradu 2012. godine. Dakle, poslednjih šest godina Vučić je u izbornim trkama na različitim nivoima više puta iza sebe ostavio i bivšeg predsednika države i bivšeg gradonačelnika Beograda, zbog čega Tadić za ovu izjavu dobija ocenu “neistina”.

Milivojević bi, kaže, mogao da tvrdi da Vučić nikada nije pobedio ni Đilasa ni Tadića, ali pod uslovom da bivši predsednik države u dva mandata, konačno prizna da ni SNS ni Vučića u ovom kapacitetu ne bi bilo da to nisu odlučili Tadić i njegovi saradnici.

“SNS je nastala kao izraz potrebe Demokratske stranke da odseče glavu radikalima i da napravi takozvanu konstruktivnu opziciju. U tom slučaju, moglo bi se reći da je Tadić u pravu, jer je on jedan od onih koji su faktički pomogli formiranju i usponu SNS i samog Vučića“, smatra Milivojević.

Naš sagovornik veruje da je Tadićeva izjava o tome da su on i bivši gradonačelnik potpomognuti stranačkim strukturama jedini pobeđivali Vučića, zapravo poruka samom Đilasu koja bi se mogla protumačiti kao želja za ponovnim objedinjavanjem opozicije pod istom kapom. Ni bivši gradonačelnik Beograda nije ostao nem na ovaj poziv. U gostovanju na televiziji N1, Đilas je rekao da će podržati svaku ideju koja vodi ka ukrupnjavnaju opozicije, ali ne i da se prave labave koalicije za 45 dana predizborne kampanje, posle čega će svako da krene na svoju stranu i radi za sebe.

Naslovna fotografija: Fonet/Božidar Petrović

admin