Rast BDP-a 2008. je bio 3,1 odsto, i to je bio najveći rast od 2000. godine

Predsednica vlade o privrednom rastu (Skupština Srbije, 26. oktobar 2017. godine)
„BDP, znači, prošle godine rast 2,8 odsto. Pre toga, od 2000, jedino je bio veći rast negde, ja mislim 2008. godine, kada smo imali 3,1 odsto, i taj rast je bio u potpunosti baziran na potrošnji i na uvozu. Ovaj rast je makar baziran na izvozu i na proizvodnji. I to kaže MMF. Dakle, sve što ja vama pričam ovde, pričam vam međunarodno proverene i priznate podatke.“
Odgovarajući na poslanička pitanja poslednjeg četvrtka u oktobru, predsednica vlade Ana Brnabić govorila je i o ekonomskim temama. Tako je, govoreći o prošlogodišnjoj stopi rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP), koja je iznosila 2,8 odsto, izjavila da je jedini veći rast od 2000. godine na ovamo bio 2008. godine, i to 3,1 odsto.
Tu je predsednica vlade pogrešila dvostruko: niti je rast BDP-a 2008. bio 3,1 odsto, niti je tih 3,1 bio najveći rast od 2000, dapače.
Tokom celog pretkriznog perioda (2000-2008) rast BDP-a je bio znatno, znatno viši (vidi grafik) – iznosio je čak 6,11 odsto u proseku: nešto što je poslednjih godina bilo nedostižno. Čak je 2004. godine BDP porastao za čitavih devet odsto, što danas izgleda ne samo nedostižno, već i nezamislivo.
*
Izvor: Ministarstvo finansija

Te 2008. godine, kada je počela svetska ekonomska kriza, rast BDP-a u Srbiji bio je 5,4 odsto, a ne 3,1 odsto – ta brojka u vezi sa BDP-om Srbije jeste postojala, ali se javila godinu dana kasnije, usred krize, i reč je bila o padu: za toliko je pao BDP 2009. godine.
To je bio jedan od najmanjih padova BDP-a prve krizne godine u Evropi: cela privreda Evropske unija je u 2009. pala za 4,4 odsto – „rekorderi“ su bili Estonija, Letonija i Litvanija, kojima je BDP (svakoj) pao za više od 14 odsto. Privreda Nemačke je pala za 5,6 odsto, Italije 5,5 odsto, Hrvatske 7,4 odsto, Mađarske 6,6 odsto, Rumunije 7,1 odsto…
Da je reč o grešci, potvrđuju i iz PR tima Ane Brnabić: „Važno je napomenuti da je premijerka napravila grešku i da nije bio rast od 3,1 odsto već pad od 3,1 odsto i to 2009. godine. U poređenju sa periodom od početka krize 2008. godine, realni rast BDP-a na godišnjem nivou najveći je bio 2016. godine. Bitno je i napomenuti da je rast pre krize bio dobrim delom baziran na povećanju agregatne tražnje kroz povećanje penzija i plata u javnom sektoru, a preko novca koji je dobijen iz privatizacija i neodgovornog zaduživanja“, kažu iz PR tima predsednice vlade.
Oni pominju i onu poznatu tempiranu bombu koja je bila ugrađena u javne finansije Srbije 2008. godine (doduše, na zahtev – praktično, ucenu – PUPS-a, sadašnjeg koalicionog partnera SNS-a, a tada DS-a): „Penzije su samo u toku 2008. godine povećane četiri puta: dva puta redovno (u aprilu sedam odsto i oktobru četiri odsto) i dva puta vanredno (u februaru 11 odsto i oktobru 10 odsto)“.
„Upravo je ovakav model ’rasta’ doveo do brojnih distorzija u domaćoj privredi, prelivajući se na uvoz i uzrokujući visok deficit tekućeg bilansa (DTB) od preko 20 odsto BDP-a i eksploziju javnog duga (ostavljajući Srbiju na ivici bankrota u 2012. godini (ovime ćemo se baviti u nekoj od narednih ocena, prim. Istinomer)), uzimajući u obzir da se DTB finansirao u značajnom delu iz potrošnje, a u nedovoljnom delu iz stranih direktnih investicija (SDI), što više nije slučaj. Stvorena neravnoteža zasnovana na potrošnji se između ostalog mogla videti i u galopirajućoj inflaciji (2007 – 11 odsto, 2010 – 10,3 odsto, 2012 – 12,2 odsto)“, kažu u PR timu Ane Brnabić, i dodaju da se u poređenju sa 2008. godinom, fokus pomera sa potrošnje i uvoza na izvoz i investicije.

Zbilja, ove brojke jesu tačne, kao i podatak da se fokus sa potrošnje i uvoza pomera na izvoz i investicije (koje su, doduše, danas znatno niže u odnosu na BDP nego u 2008. godini). Međutim, tačno je i to da je ovakva ekonomska paradigma bila prisutna u velikom broju zemalja pre krize – da do rasta BDP-a treba doći kroz potrošnju, a ne kroz investicije. Ova potrošnja je išla na rast uvoza i rast uslužnog sektora. Generalno, ovo je priča tranzicionih zemalja, a ne samo Srbije.
Međutim, upravo je insistiranje na smanjenju BDP-a Srbije od 3,1 odsto 2009. godine i priča o previsokoj potrošnji kao nekakvom izumu vlade DS-a (u kojoj su bili još i SPS, URS, PUPS, JS – svi sada na vlasti, osim pokojnog URS-a), neizostavna i nepresušna politička municija aktuelne vlasti, uz obavezno „zaboravljanje“ svetske ekonomske krize i činjenice da je reč o ekonomskoj paradigmi čiji je Srbija bila samo deo, nipošto tvorac. Ono za šta DS jeste odgovorna, to je ugrađivanje pomenute tempirane bombe u vidu povećanja penzija, koja je nivo javne potrošnje ubrzo učinila neodrživim.
Sa druge strane, upravo Vučić i SNS poslednjih meseci insistiraju na tome da je situacija u javnim finansijama stabilna i da će se Srbija okrenuti potrošnji kao načinu da se dođe do rasta BDP-a. Štaviše, vlada bi trebalo da od 1. januara 2018. poveća plate u javnom sektoru za 10 odsto (doduše, ne celom javnom sektoru), što je znatno više od upozorenja Fiskalnog saveta da povećanje ne bi smelo da bude veće od pet odsto. Takođe, povećane su i penzije, što stvara dugoročnu obavezu za budžete u godinama koje slede.  
Prema tome, predsednica vlade za izjavu da je rast BDP-a 2008. bio 3,1 odsto, te da je to bio najveći rast od 2000. godine, dobija ocenu „neistina“. Sa druge strane, za svaku pohvalu je postojanje komunikacije sa premijerskim kabinetom, kao i spremnost da se prizna greška i pruži dodatno objašnjenje. Nadamo se da se ovakva praksa neće izgubiti.
(Naslovna fotografija: FoNet/Nenad Đorđević)