Nacrt zakona o poreklu imovine do kraja 2015.

Ministarstvo pravde o dugoočekivanom zakonu o poreklu imovine. (Danas, 2. novembar 2015. godine)
„Izrađeno je idejno rešenje Nacrta zakona [o poreklu imovine], koje definiše glavne oblasti koje će nacrt sadržati. Prvi nacrt zakona biće gotov do kraja ove godine, kada će javnost biti u mogućnosti da se upozna sa njegovim sadržajem.“

Od petooktobarskih promena naovamo različite stranke su najavljivale Zakon o poreklu imovine, a od 2012. u tome prednjači Srpska napredna stranka. Međutim, čini se kao da u tom procesu idemo u obrnutom smeru – premijer Aleksandar Vučić obećavao je da će se zakon konačno naći u skupštini na leto 2013. godine, a dve godine kasnije ista vlast najavljuje koncepte i idejna rešenja nacrta, a od zakona ni traga ni glasa.

 
*
Poslednje obećanje Ministarstva pravde da će se sa nacrtom izaći u javnost do kraja 2015. godine ocenjujemo kao neispunjeno, budući da nacrt još nije objavljen.
 
U resornom ministarstvu nisu odgovorili na pitanja Istinomera zbog čega je probijen i ovaj rok niti kada ćemo konačno dobiti ovaj važan propis. Od Ministarstva smo tražili i idejno rešenje zakona, ali nismo dobili odgovor ni na to pitanje.
 
Inače, pitanje imovine koja značajno premašuje prihode i za koju nije moguće dokazati poreklo u drugim zemljama uglavnom je regulisano u okviru različitih zakona, a ređe posebnim zakonom. Međutim, važno je da se promene u imovini konstantno prate i porede sa primanjima, što kod nas nije slučaj.
 
U Srbiji postoje propisi koji donekle regulišu ovu oblast, ali se pre svega odnose na javne funkcionere, a u praksi se pokazalo da to nije dovoljno.
 
Agencija za borbu protiv korupcije vodi samo registar imovine i prihoda javnih funkcionera, koji su dužni da ih prijave odmah po stupanju na javnu funkciju. Pored toga, u obavezi su da prijave takozvane bitne promene u imovinskom stanju, odnosno promene koje ne pokriva njihova godišnja plata.
 
Za lažno prijavljivanje javnim funkcionerima preti kazna od šest meseci do pet godina zatvora.
 
Osim toga, promenom imovinskog stanja bavi se i Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, donet još 2002. godine. Ovaj zakon predviđa unakrsnu procenu za utvrđivanje poreske osnovice. To znači da ako neko stekne imovinu – na primer kupi stan, kuću ili auto – za više novca nego što zaradi za godinu dana (od prethodne provere), ta razlika se oporezuje po stopi od 20 odsto.
 
Međutim, to je jedna od metoda procene poreske osnovice i ne mora se nužno koristiti, jer o tome odlučuje Poreska uprava.
 
Zbog toga je i Transparentnost Srbija ranije tražila da se utvrdi da li postojeći mehanizam funkciniše ili ne, kako i novi zakon ne bi postao još jedno mrtvo slovo na papiru.
 
Inače, u slučaju da Poreska uprava sumnja da je imovina stečena krivičnim delom dužna je da obavesti nadležni državni organ – policiju, tužilaštvo, Upravu za sprečavanje pranja novca. Za sada se kod nas oduzima samo imovina proistekla iz krivičnog dela, a još nije poznato na koga bi se Zakon o poreklu imovine primenjivao niti ko bi ga sprovodio.
 
Ovaj zakon, inače, odlučno je najavljivan kao zakon koji će sprečiti “lov u mutnom“, propis koji će primorati sve bogate da dokažu odakle im bogatstvo. Premijer Vučić tako je rekao da niko ne može da ima “prijavljenu platu od 50.000 do 70.000 dinara i da bude veliki gazda koji ima dva poršea, ili dva velika mercedesa i 17 kuća i stanova”.
 
Međutim, budući da posle toliko najava nismo videli ni nacrt zakona, čini se da je više reč o marketingu, jer osiromašeni građani, ogorčeni zbog onih koji su se obogatili preko noći, upravo žele da čuju da će neko istražiti sve “novokomponovane“ bogataše.
 
Utvrđivanje porekla imovine, međutim, žele i oni koji su bogatstvo stekli u skladu sa zakonom i koji redovno plaćaju poreze i sve obaveze prema državi.
 
Zbog toga se nameće zaključak da ovaj zakon nikako da stigne na dnevni upravo zbog onih kojima zakon ne odgovara, a koji svojim vezama i novcem mogu da priušte nova odlaganja.