Kakva Srebrenica, kakav genocid?
Dve neistine izgovorio je Martinović u dve rečenice. U masovnim grobnicama kod Srebrenice nađeni su leševi dece i žena i o tome je još 2001. godine pričao načelnik Odeljenja za sudsku medicinu i patologiju VMA, dr Zoran Stanković (kasnije načelnik VMA i ministar odbrane, prim.aut.). On je direktno učestvovao u iskopavanju žrtava u tom rejonu, a podatke do kojih je došao na terenu koristio je sud u Hagu.
„U zvaničnoj evidenciji Haškog tribunala piše da je do sada iskopano 2.082 tela među kojima je, kako je utvrđeno, jedna žena, sedmoro dece, u oko 300 slučajeva pol nije mogao biti utvrđen, a ostalo su muškarci srednje i starije životne dobi.“
dr Zoran Stanković
Politika, 20. 12. 2001. godine
Druga Martinovićeva opaska da genocid podrazumeva žene i decu kao žrtve je izmišljotina. Zvanična Konvencija UN o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida nigde ne razlikuje žrtve po polu i uzrastu.
„Genocid predstavlja bilo koje od navedenih dela učinjeno sa namerom da uništi, delom ili u celini, nacionalnu, etničku, rasnu ili religijsku grupu i to:
(a) ubijanjem članova neke grupacije;
(b) nanošenjem ozbiljnih fizičkih ili psihičkih oštećenja članovima grupacije;
(c) namernim podvrgavanjem takvim uslovima života koji bi, delimično ili u celini, doveli do uništenja grupe;
(d) sprečavanjem rađanja unutar grupe;
(e) nasilnim odvajanjem dece iz grupe.“
(Konvencija UN o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida)
Ako čak i nije znao da je među žrtvama bilo dece i žena, Martinović bi, kao pravnik, morao da zna šta stoji u Konvenciji i kako je definisan pojam genocida. Zbog toga njegovu izjavu Istinomer ocenjuje kao „kratke noge“.
