Organizacija „Srbija 21“ će učestvovati na predstojećim izborima. Njeni osnivači su manje-više poznati političkoj javnosti Srbije i dolaze iz LDP i DS, kao i stranke Borisa Tadića. Međutim, sâm predizborni start „Srbije 21“ ne prolazi „preslavno“, jer su njeni osnivači prinuđeni da odgovaraju na optužbe da su projekat vlasti, Aleksandra Vučića i Vladimira Bebe Popovića, kao i da su vezani za Privrednu komoru Srbije, u kojoj su neki od osnivača bili savetnici ili konsultati.
Dva puta su birali vladu, prisustvovali jednoj predsedničkoj zakletvi, neumereno se hvalili, vređali i svađali, a deo njih je poslednjih godinu dana bojkotovao rad parlamenta. Ipak, ovaj saziv jedan je od retkih koji je, posle dužeg vremena, “izgurao” pun četvorogodišnji mandat. Možda neće biti upamćen kao sastav koji je učinio mnogo za jačanje demokratskih procesa u Srbiji, možda će glasanje na zvono, za koje se ni do kraja mandata nije pronašla neka manje upadljiva zamena, biti zgodno za proučavanje nekim budućim generacijama, tek - u ovom sazivu Skupštine bilo je mnogo toga što se desilo, ako ne “prvi put u istoriji”, a onda bar “od kad pamte živi skupštinski izveštači”.
Srpska napredna stranka koristi sanitet kruševačkog Doma zdravlja za svoju promociju, iako je koriščenje javnih resursa u političke svrhe zabranjeno Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti. Naime, na fotografijama do kojih je došla Crta posmatračka misija vidi se vozilo sa natpisom - “donacija Srpska napredna stranka”. U prethodnoj predizbornoj kampanji za parlamentarne izbore 2016. godine Istinomer je pisao o istom ovom slučaju, a Agencija za borbu protiv korupcije je tada tvrdila da se “ne može sa sigurnošću zaključiti” da vozilo predstavlja donaciju stranke i tražili su da im dostavimo registarski broj vozila.
„Predsednik opštine Paraćin Saša Paunović može da učestvuje na izborima, ali snosiće konsekvence. On može da kaže: ‘Ja, kao Saša Paunović, neću biti u Demokratskoj stranci, izlazim na izbore.’ Ali Demokratska stranka je donela jasnu i nedvosmislenu odluku. Takođe, odlazak na drugu listu znači da ti članovi više nisu u DS. To je potpuno jasno, važi za sve, pa i za mene.” Ovo u intervjuu za podkast Istinomera „U mikrofon“ ističe predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac. On objašnjava da su demokrate odlučile da „bojkotuju izbore, ali da istovremeno lokalni lideri imaju posebnu vrstu odgovornosti” i da, u kontekstu lokalnih izbora, “pokušavaju da donesu odluku koja je ispravna“.
Na Radio-televiziji Srbije (RTS) 80 odsto vremena rezervisanog za političke aktere posvećeno je vladajućoj koaliciji i to, pre svega, u pozitivnom tonu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sam zauzima trećinu vremena, koje uglavnom koristi da priča o stranim zvaničnicima. U Dnevniku 2, centralnoj političkoj emisiji, među prvih osamnaest političkih aktera - nema predstavnika opozicije. Ovo su najnoviji podaci medija monitoringa koji radi organizacija CRTA, prateći pet televizija sa nacionalnom frekvencijom u proširenom prajmtajmu.
„Etički odbor Demokratske stranke doneo je odluku o pokretanju postupka za moje isključenje i na stranačkim organima je da odluče, a na meni da snosim posledice svojih odluka, nakon etičkih dilema da li da podnosim predloge zakona kojima se povećava prisustvo žena na listama na 40 odsto ili da poštujem odluku o bojkotu.“ Ovo je u intervjuu za podcast Istinomera „U mikrofon“ rekla Gordana Čomić, generalna sekretarka Demokratske stranke i narodna poslanica. Pošto je odlučila da samoinicijativno prekine bojkot parlamenta, predloži izmene zakona i učestvuje u raspravi, ona konstatuje da su „jednako važni i princip i članstvo u DS, ali da postoji trenutak, i u političkom i u privatnom životu, kada donosite sopstvene etičke odluke o tome šta je ispravno uraditi“. Kaže da stranku nije obavestila o svojim namerama, uz napomenu: “Da je trebalo, ja bih to uradila.” A na pitanje zašto dijalog, ako se zalaže za njega, nije pokrenula u okviru DS, navodi da bi to učinila - “da je bilo moguće”.
„Nismo se naljutili na opoziciju, već nećemo da nam više troše vreme koje nemamo zato što ja ne planiram da šetam još deset godina, niti za deset godina", rekla je za Istinomer Valentina Reković, aktivistkinja pokreta „Jedan od pet miliona“.
U usvojenom Predlogu pravilnika o obavezama javnog servisa tokom izborne kampanje izostale suštinske ideje koje su se čule na javnoj raspravi održanoj krajem godine.
Proteklih dana intenzivirala se debata oko izbornog cenzusa, a odmah zatim i oko broja birača u biračkom spisku. To nije slučajno, jer uveliko traje borba oko interpretacije legitimnosti predstojećih izbora. Ova borba će biti ključna u mesecima koji dolaze, a intenziviraće se posle održavanja izbora. U njoj će učestvovati politički akteri u zemlji, ali i institucije van zemlje koje će na osnovu izveštaja posmatračkih misija procenjivati usklađenost izbora sa međunarodnim standardima.
„Zabrinuti smo da bi predstojeći izbori mogli da prodube krizu demokratije u Srbiji. Strahujemo da će rasti broj građana koji ne vide izbore kao put političkih promena i da bi još veći konflikti mogli da ugroze političku stabilnost u Srbiji i regionu“, rekla je danas u Parizu Vukosava Crnjanski, direktorka Crte, tokom obraćanja Odboru za monitoring Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
