Narandžasto nebo u Njujorku nije posledica sagorevanje amonijum nitrata
Zašto je nebo iznad Njujorka bilo narandžaste boje?
- Na Fejsbuku se dele objave u kojima se tvrdi da dim iz Kanade, nastao usled intenzivnih požara, nije mogao da stigne do Njujorka - te da je nešto drugo izazvalo rekordni smog nad istočnim delom SAD. Pojedini korisnici navode da je reč o sagorevanju amonijum nitrata.
- Nema dokaza da je narandžasto nebo nastalo zbog sagorevanja amonijum nitrata. Mapirani meteorološki podaci svedoče o putanji dima do Njujorka. Postoji naučno objašnjenje kako dim od požara uzrokuje narandžastu boju neba.
- Objave na Fejsbuku su obmanjujuće jer se manipuliše činjenicama.
Nakon što je serija intenzivnih šumskih požara ponovo zahvatila područja Kanade, vazduh u Njujorku 6. juna ove godine bio je najzagađeniji na svetu, a nebo iznad Menhetna postalo je narandžasto.
Korisnici Fejsbuka dele insinuacije i tvrdnje da dim iz Kanade navodno „nije mogao da stigne do Njujorka”, te da je nešto drugo izazvalo rekordni smog nad istočnim Sjedinjenim Državama. Neki ukazuju na nestalu pošiljku amonijum nitrata u državi Kalifornija, insinuirajući da je možda došlo do „namernog oslobađanja hemikalija”.
Sporne tvrdnje, međutim, nisu utemeljene u činjenicama.
Mapirani meteorološki podaci iz Nacionalne uprave za okeane i atmosferu (NOAA) i Državnog univerziteta Kolorado, pokazuju da dim od požara u Kanadi „pluta” na istok do Njujorka i drugih delova Sjedinjenih Država.
Na veb stranici „Environment and Climate Change Canada” navodi se da „pošto dim može da putuje hiljadama kilometara niz vetar od požara, udaljene lokacije mogu biti pogođene skoro jednako kao i one u blizini”.
Narandžasta boja neba nastaje zbog čestica dima koje prelamaju svetlost i menjaju izgled neba. To ima veze sa načinom na koji se svetlost rasipa. Čestice dima iz vatre dozvoljavaju dužim bojama sunčeve svetlosti – poput crvene i narandžaste, da prođu kroz njih, dok blokiraju kraće talasne dužine – poput žute, plave i zelene navodi „NASA”.
Kako objašnjava naučni novinar „The New York Times”-a Kenneth Chang, u razumevanju kako je dim od kanadskih požara obojio nebo u narandžasto pomaže nam pitanje: Zašto je nebo obično plavo?
Naučno žargonski odgovor je – atmosfersko rasejanje.
„Na Mesecu i drugim mestima gde nema vazduha, nebo je crno. Ali na Zemlji imamo vazduh i nešto sunčeve svetlosti se odbija od molekula vazduha u atmosferi. Boje veće energije sa kraćim talasnim dužinama – to jest, plava svetlost – lakše se rasipaju i kao rezultat, celo nebo je prekriveno plavom bojom. Čestice dima takođe raspršuju svetlost, a pošto su veće od molekula vazduha, raspršuju i narandžastu i crvenu boju. To rezultira sa mnogo više crvene i narandžaste boje na nebu nego što smo navikli da vidimo tokom dana, stvarajući nadrealnu nijansu. Boja neba tokom perioda najveće izmaglice podseća na boje koje vidite pri zalasku sunca. To je zato što je ono što se dešava na nebu donekle slično onome što se dešava kada sunce zađe”, navodi Chang.
Takođe, nema dokaza da je sagorevanje amonijum nitrata uzrokovalo narandžastu boju neba u Njujorku. Teorija je nastala nakon što je početkom maja ove godine nestala pošiljka amonijum nitrata američkog hemijskog proizvođača „Dyno Nobel”, piše „AFP”. Kompanija je u ranijim izjavama navela da je „amonijum nitrat bio upakovan u negorivi oblik peleta koji ne predstavlja opasnost za javnost”.
