Dezinformacije o navodno štetnim aditivima na bazi insekata u hrani

U viralnim objavama na Fejsbuku tvrdi se da konzumacijom hrane koja sadrži aditive E-904 i E-120 zapravo jedemo delove insekata koji štete našem zdravlju. Aditiv E-904 poznat pod nazivom „šelak” je jestiva prirodna smola proizvedena od izlučevina nekih insekata koja se koristi u konditorskoj i prehrambenoj industriji za ukrašavanje i zaštitu namirnica. Aditiv E-120 je crvena supstanca za bojenje takođe dobijena od insekata, poznata je kao „košenil”, „karmin” i „karminska kiselina” i koristi se u proizvodnji soseva, kečapa, glazure, sokova. Nema dokaza da ovi aditivi štete našem zdravlju, a konzumacijom proizvoda koji ih sadrže ne unosimo insekte u svoj organizam.
Canva

Otkako je Evropska unija krajem januara ove godine donela odluku da na teritoriji EU implementira nove proizvode na bazi brašna i prašine insekata, društvenim mrežama krenule su da cirkulišu brojne dezinformacije o toj temi.

Posebnu pažnju korisnika Fejsbuka privukle su tvrdnje o navodno štetnim aditivima E-120 i E-904 koji se nalaze u Kinder čokoladama i crvenim prehrambenim proizvodima. U pojedinim objavama tvrdi se da „ako u sastavu piše da namirnica sadrži aditiv E-120, to znači da jedete delove bube košenile”, kao i da „E-904 označava smolu bube šelak, koja je štetna po zdravlje.”

Kao primer iskorišćen je novinski članak u kojem se tvrdi da su „Kinder bombone pune izlučevina tropskih buba”, na šta je uvezan slučaj povlačenja Kinder proizvoda iz nekoliko zemalja EU zbog kontaminacije salmonelom iz aprila 2022. godine.

Izvor: Screenshot / Facebook

Činjenice o spornim prehrambenim aditivima nam, međutim, otkrivaju da su oni bezopasni.

Šelak je smolasta izlučevina koju proizvodi ženka indijske „lac” bube, insekta koji ceo svoj život provede vezan za drvo, sisajući njegov sok i pretvarajući ga u poznatu lepljivu supstancu koja se dugo koristila da obezbedi sjajni zaštitni premaz na drvetu. Potrebno je oko 100 hiljada insekata da bi se proizveo kilogram smole crvene boje. Nakon berbe, melje se, proseja, prečišćava i stavlja u promet u različitim oblicima (štapići, zrna, ljuspice).

U prehrambenoj industriji označava se šifrom E-904. Naziva se i „poslastičarska glazura” i može se koristiti kao zaštitini sjajni premaz na bombonama, želeu i kornetima za sladoled. Pošto je šelak nerastvorljiv u vodi, može sprečiti isušivanje prehrambenih proizvoda formiranjem sloja koji ne propušta vlagu. Šelak se dugo koristi kao aditiv za hranu a testovi na životinjama nisu pokazali nikakve neželjene reakcije.

Nije tajna da Kinder čokoladni proizvodi sadrže šelak, ta informacija je jasno naznačena na zvaničnim veb sajtovima kompanija „Kinder” i „Ferrero”, koje proizvode „Kinder Schoko-Bons”, pomenute u spornoj objavi sa Fejsbuka. Među sastojcima čokoladica navedeni su „šelak i arapska guma kao sredstva za glazuru”.

Dakle, nije tačno da je konzumacija šelaka isto što i konzumacija insekata. 

Italijanski portal za proveru činjenica „Facta” slikovito objašnjava da bi to bilo „isto kao da kažemo da unosom meda – supstance koju proizvode insekti – konzumiramo pčele”.

***

Aditiv E-120, poznat pod nazivima košenil, karmin i karminska kiselina, je supstanca za bojenje crvenkasto-ljubičaste boje. 

Karminska kiselina, iz koje se proizvodi aditiv E-120, dobija iz tela nekih ženskih insekata koji žive na biljnim površinama u Peruu, Americi i Kanarskim ostrvima.

Karmin se smatra bezopasnim dodatkom jer u koncentracijama koje se koriste u prehrambenoj industriji nisu otkriveni neželjeni efekti. Ali postoji mali procenat ljudi u svetu koji su alergični na aditiv E-120 i slične sastojke. Karmin sadržan u proizvodu može izazvati anafilaktički šok kod ovih ljudi. Takođe, u retkim slučajevima, aditiv E-120 može izazvati alergijske reakcije u kontaktu sa kožom, navodi se na sajtu o aditivima „proE.info”.

Izvor: Canva

„Prema Uredbi (EC) broj 1333/2008 o aditivima za hranu, E-120 (košenil, karminska kiselina, karmin) je dozvoljeni aditiv za hranu unutar funkcionalne klase boja. U cilju informisanja potrošača prisustvo E-120 mora biti navedeno na listi sastojaka u skladu sa Direktivom 2000/13/EC. Zakonodavstvo EU ne zahteva označavanje porekla aditiva”, navodi se na sajtu Evropskog parlamenta.

Bezbednost aditiva E-120 utvrđena je od strane Naučnog komiteta za hranu, a reevaluacija koju je 2015. godine uradila Evropska agencije za bezbednost hrane (EFSA), nije pokazala da je aditiv toksičan.

Aditiv E-120 se uglavnom koristi u preradi ribe i mesa, mlečnoj i konditorskoj industriji, za alkoholna i bezalkoholna pića. Prehrambena boja E-120 takođe se koristi u proizvodnji kobasica, soseva, kečapa, glazure, sokova i želea.

***

Slučaj povlačenja Kinder proizvoda iz nekoliko zemalja u EU zbog kontaminacije salmonelom iz aprila 2022. godine nema nikakve veze sa aditivima E-120 i E-904. Kako su naveli iz kompanije „Ferrero”, kontaminacija njihovih proizvoda salmonelom potekla je iz „filtera rezervoara za mlečni puter”.

 

Naslovna fotografija: Canva