Početna Članci Analize Analize Istine, neistine i zloupotrebe Vučićevog pisma penzionerima

Istine, neistine i zloupotrebe Vučićevog pisma penzionerima

Predsednik republike Aleksandar Vučić je u novembru 2018. godine napisao pismo svim penzionerima u kome im se zahvalio na tome što su podneli teret uređenja državnih finansija, odnosno što su podneli “ličnu žrtvu” u vidu smanjenjenja penzija. Tu priliku predsednik je iskoristio i da se pohvali odličnim ekonomskim rezultatima, da naznači da je smanjenje penzija bilo jedini način da uredimo državu, ali i da obeća da će penzije uvek biti veće od rasta troškova života. Sve ovo, Istinomer je proverio.


*
Pismo penzionerima, ilustracija: Istinomer/Jelena Šušnjar

“Znam koliko su vam teške i bolne bile promene koje smo od 2014. godine morali da sprovodimo, znam i kolika je bila vaša lična žrtva, svakog od članova vaše porodice, ali, želim još jednom da vam kažem da to što ste prihvatili i podržali teška odricanja, taj jedini način koji je bio pred nama, bukvalno nam je omogućio da sačuvamo i obezbedimo i vašu i budućnost naše dece.”
Predsednik Aleksandar Vučić je nakon što je penzionerima izrazio zahvalnost na “ljubavi i posvećenosti“ i na tome “što smo svi mogli da računama na njih“, istakao da je umanjenje penzija i podnošenje “lične žrtve“ penzionera bio “jedini način koji je bio pred nama“.

Ipak, da se podsetimo, kada je Srbija započela drugu fisklanu konsolidaciju 2014. godine, nju su podrazumevale tri stavke: dovođenje u red javnih i državnih preduzeća, smanjenje neodrživih izdvajanja za plate i penzije u javnom sektoru i strukturne reforme. Fiskalni savet je još u julu 2014. godine istakao da su sve tri stavke neophodne.

Ista institucija je ove godinе napomenula da, iako je fiskalna konsolidacija bila uspešna jer je budžet u 2017. godini bio u suficitu, i dalje ostaje da se radi na strukturnoj uređenosti javnih finansija i na povećanju niskog privrednog rasta.

“Kao što smo već pomenuli, drugi deo izazova koji je u 2019. i narednim godinama pred Vladom je to što javne finansija Srbije i pored uspešno sprovedene fiskalne konsolidacije i dalje imaju velike strukturne slabosti - nereformisana javna preduzeća, neuređene budžete lokalnih samouprava, nedovoljno efikasnu Poresku upravu, nereformisane sisteme prosvete, zdravstva i drugo. Uz to, dva ubedljivo najveća i najznačajnija sistema u okviru javnog sektora, penzijski sistem i sistem zarada i zaposlenosti u opštoj državi, trenutno nisu dovoljno dobro uređena,” piše u izveštaju Fiskalnog saveta iz oktobra ove godine.

Zbog svega navedenog, izjavu predsednika Vučića da su “teška odricanja” bila jedini put, ocenjujemo kao “zloupotreba činjenica”, zbog isticanja samo jedne od stavki koje su neophodne da bi fiskalna stabilnost bila dugoročna, dok se druge kao što je, na primer reforma državnih i javnih preduzeća bez razloga ne pominju i drže u drugom planu.
“Upravo zato, a znajući i razumevajući to koliko teško živite, želim da vas obavestim da je Srbija uspela da izaže iz teške ekonomske krize, da već treću godinu zaredom ostvarujemo višak u našoj državnoj kasi i da smanjujemo javni dug, čime našoj deci ostvarujemo bolju sutrašnjicu.”
“Već treću godinu zaredom ostvarujemo višak u državnoj kasi”

Kako je Istinomer već pisao, suficit, to jest višak u državnoj kasi, Srbija je prvi put nakon ekonomske krize imala 2017. godine, pokazuju podaci Ministarstva finansija. Tada smo u budžetu imali višak od 52 milijarde dinara, dok je, prethodne, manjak u državnoj kasi iznosio 54 milijarde dinara. Ove godine Fiskalni savet prognozira da bi suficit na kraju 2018. godine trebalo da iznosi oko 35 milijardi dinara, što je 0,7 odsto BDP-a. To znači da bi 2018. trebalo da bude tek druga, a ne treća, godina u nizu kada je budžet Srbije u plusu.

Zbog toga, izjava predsednika Vučića da već treću godinu zaredom ostvarujemo višak u državnoj kasi dobija ocenu “neistina”.

Ipak, za narednu godinu, u Zakonu o budžetu planiran je fiskalni deficit od 3,3 milijarde dinara, što je oko 0,4 odsto BDP-a, a što i jesu bile preporuke Fiskalnog saveta.

“Odgovarajući budžetski plan za 2019. je deficit od 0,5 odsto BDP-a, što će osloboditi 400-450 miliona evra za povećanje javnih investicija i smanjenje poreskog opterećenja rada”, piše u izveštaju Saveta.

“Smanjujemo javni dug”

Javni dug je zaista u padu od 2016. godine, i nominalno i u procentima BDP-a. Na kraju 2016. godine on je iznosio 24,820 milijardi dinara (67,8 odsto BDP-a), a u oktobru 2018. godine, što su poslednji dostupni podaci, 24,614 miliona evra (56,6 odsto BDP-a). 

Zbog toga, predsednik Aleksandar Vučić za izjavu da smanjujemo javni dug dobija ocenu “istina”.

Na značajno smanjenje javnog duga u procentima BDP-a je uticalo sa jedne strane povećanje BDP-a, ali i njegova revizija koja je sprovedena u oktobru, kada je Repubulički zavod za statistiku procenio da je BDP veći za 2,5 milijardi evra (6,5 odsto). Na taj način udeo javnog duga u sada značajno većem BDP-u pao za oko 4 procenta.

Predsednik takođe najavljuje da će javni dug na početku 2019. godine biti 49 odsto BDP-a i da će taj javni dug biti među najnižima u Evropi što je Istinomer već ocenio kao neistinu, jer značajan broj država u Evropi ima javni dug koji je ispod ovog nivoa.
“Penzije će u budućnosti uvek biti veće od rasta troškova života”
Ovo predsednikovo obećanje nije baš najjasnije. Naime, penzije su se do sada dva puta godišnje usklađivale sa kombinacijom rasta cena, zarada i privrednim rastom. Međutim, na inicijativu Vlade izmene Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju su ovakvu prasku ukinule sve dok se ne dostigne “finansijska održivost penzijskog sistema”. To znači da više ne postoji obaveza države da penzije podiže u skladu sa rastom troškova života, već je na Vladi da odlučuje o tome kada će i koliko penzije biti uvećavane. 

Dakle, ukoliko je predsednik mislio da će rast penzija u budućnosti uvek biti veći od rasta troškova života, to zapravo sada prvi put posle dužeg perioda nije osigurano, jer zakon na to ne obavezuje.

Sa druge strane važno je podsetiti, da su prosečne penzije za avgust 2018. godine, što je poslednji dostupan podatak, bile: 26.700 dinara za one koji su bili zaposleni, 24.878 za samostalne delatnosti, a 11.214 dinara za poljoprivrednike. Ako uzmemo u obzir da su u novembru penzioneri počeli da dobijaju penzije koje više nisu umanjene, one bi sada trebalo da budu veće za 7,9 odsto, kako je Istinomer već pisao. To bi značilo da je okvirna prosečna penzija za one koji su bili zaposleni sada oko 28.800 dinara. Ipak, to ne menja mnogo situaciju, imajući u vidu da je u istom mesecu minimalna potrošačka korpa iznosila 36.881 dinar, a prosečna čak 71.138 dinara, daleko iznad visine prosečnih penzija.

Istinomer će ovo predsednikovo obećanje zabeležiti i proveriti nakon određenog perioda.
Najčitanije
Povezani članci