Početna Članci Analize Analize Predsednik pita - mi odgovaramo

Predsednik pita - mi odgovaramo

Kako bi se pohvalio dobrim ekonomskim rezultatima, predsednik republike Aleksandar Vučić postavio je nekoliko pitanja. “Dinar je čvrst i stabilan već šest godina, a kada je to u Srbiji bio slučaj? A kada je u Srbiji bio slučaj da tri godine za redom imamo suficit u budžetu? A kada je u Srbiji bio slučaj da smanjujemo javni dug?” upitao je predsednik Vučić. Pregledom javno dostupnih podataka, Istinomer je zaključio da je dinar zaista stabilan, ali da u republičkoj kasi nemamo suficit treću godinu zaredom, kao i da nije prvi put da smanjujemo javni dug.


Na otvaranju fabrike Cumtobel u Nišu, Vučić je postavio nekoliko pitanja koja su u publiku otišla kao činjenice, jer ni ovoga puta nikoga nije bilo sa druge strane koji bi na njih mogao da odgovori. Zbog toga, Istinomer se prihvatio ovog posla, pa odgovara na tri predsednikova pitanja.

Dinar je čvrst i stabilan već šest godina, a kada je to u Srbiji bio slučaj?

Dinar je u poslednjih šest godina konstatno jačao u odnosu na evro, pa ste tako u 2012. za jedan evro mogli da dobijete 113 dinara, a danas (22.10.2018) 118 dinara. 

  
Ekonomista Peđa Mitrović kaže da Narodna banka poslednjih godina dobro obavlja svoju ustavnu funkciju stabilnosti cena i da je to najpozitivniji aspekt ekonomske politike aktuelne vlasti.

“Postignuta stabilnost posebno pogoduje ljudima sa niskim primanjima, poput penzionera, jer im ni inflacija ni depresijacija (opadanje vrednosti domaće valute, prim. aut.) ne narušavaju životni standard, dok sa druge strane, spoljna trgovina može da se neometano obavlja. Treba ostati na ovom kursu i ubuduće.”

Trenutan kurs ipak više pogoduje uvoznicima, a šteti onima koji izvoze, smatra naučni savetnik Instituta za evropske studije Miroslav Prokopijević.

“Ovakav kurs na neki način je zakovan i rizik za čitavu privredu, jer defakto se svodi na to da se unutar Srbije devalvira evro... Vi svake godine devalvirate evro, plus držite zakovan kurs i naravno pri izvozu, za dobijeni evro dobijate svake godine sve manje dinara. Mora da utiče negatvno (na izvoz, prim.aut.), samo je pitanje koji je efekat veći - ovih interesnih grupa koje uvoze i koji su uzeli kredite ili onih koji izvoze”, smatra Prokopijević.

Iz Narodne banke Srbije, pak, tvrde da jačanje dinara nije negativno uticalo na izvoz. Argumenti se, kako kažu, mogu naći u nekoliko činjenica - domaća preduzeća koja ostvaruju visok izvoz, istovremeno su značajni uvoznici; izvoz iz zemlje postoji u različitim geografskim i sektorskim oblastima; Srbija beleži snažan rast izvoza, pre svega prerađivačke industrije.

Spoljnotrgovinski deficit i pored toga nesumnjivo raste, što su i zaključci poslednjeg izveštaja Fiskalnog saveta o fiskalnim i ekonomskim kretanjima u 2018. i preporukama za budžet za 2019. godinu.

“Uvoz robe od januara do avgusta porastao je 13%, a izvoz 8,5% zbog čega je deficit u spoljnotrgovisnkoj robnoj razmeni povećan u prvih osam meseci 2018. za oko 800 miliona evra”, piše u izvešaju Fiskalnog saveta.

Savet takođe ukazuje na to da bi trebalo razmotriti da li sadašnji kurs pogoduje više uvozu ili izvozu.

A kada je u Srbiji bio slučaj da tri godine za redom imamo suficit u budžetu?

Prema podacima Ministarstva finansija, Srbija je od 2005. godine do danas, samo u 2017. godini ostvarila fiskalni suficit. U 2018. godini, do sada, stanje u državnoj kasi je takođe u plusu - suficit opšte države iznosi 41 milijardu dinara, dok u republičkom budžetu ima viška 36,8 milijardi dinara.

Ono što je važno istaći je da se stanje opšte države (konsolidovani bilans) razlikuje od rezultata republičkog budžeta, zbog toga što se u njega ubrajaju i prihodi i rashodi državnih fondova (PIO, RFZO, Nacionalna služba za zapošljavanje...), kao i lokalnih samouprava, o čemu je Istinomer već pisao. Ipak, čak i da posmatramo samo nivo republike, ako je na to predsednik Vučić mislio kada govori o suficitu u budžetu ni tu 2016. godine nismo imali suficit i to zbog preuzetih obaveza Petrohemije.

Naime, sve do pred kraj 2016. godine u budžetu Republike Srbije ostvaren je suficit od 5 milijardi dinara, ali su u decembru na rashodnu stranu dodati i preuzeti dugovi Petrohemije prema NIS-u u iznosu od 13 milijardi dinara, pa je tako konačno stanje budžeta ponovo bilo u .deficitu – 7.9 milijardi. I na nivou opšte države zabeležen je deficit u iznosu od 54 milijarde dinara (1,3% BDP). 

U 2017. godini smo prvi put od 2005. godine ostvarili suficit i u republičkoj kasi i na nivou opšte države. U republičkoj kasi bilo 33.9 milijardi dinara viška, a na nivou opšte države 52.3 milijarde dinara (1,2% BDP).
 
Jedino gde smo i 2016. i 2017. godine bili u plusu je primarni fiskalni suficit, ali u njega nisu uračunati troškovi kamata. On je 2016. godine iznosio 120 milijardi dinara, a 2017. godine 152 milijarde dinara.

Ipak, primarni fiskalni rezultat ne uzima se kao relevantan ni u izveštajima Međunarodnog fonda, kao ni u redovnim izveštajima Ministarstva finansija, tako da je ovo zasigurno tek druga godina kada ćemo najverovatnije imati suficit u bužetu. 


A za suficit u budžetu, prema rečima Miroslava Prokopijevića, možemo da zahvalimo enormno visokim akcizama u Srbiji.

“Recimo, pogledajte samo akcize na gorivo, one su procentualno među najvišima u Evropi. I kada se pogleda šta se zbiva sa javnim prihodima i javnim rashodima, javni rashodi praktično stagniraju tokom prethodnih godina, kada se gleda u apsolutnim vrednostima, dok javni prihodi praktično neprestano rastu. Znači da država sve više zahvata iz privrede i to nije stvar koja je povoljna. Prema tome, to smanjenje deficita, povremeni prelazak u suficit i smanjenje javnog duga imaju veoma negativne implikacije na privredu”, kaže naš sagovornik.

Fiskalni savet za 2019. godinu preporučuje deficit od 0,5 posto, jer bi ovakvo stanje u državnoj kasi stvorilo prostor za veća ulaganja u javne investicije, ne bi ugrozilo fiskalnu stabilnost zemlje.

Ekonomista Peđa Mitrović, takođe, ukazuje na to da su investicije na državnom nivou kritično niske nekoliko godina unazad.

“Vlada je i pre sprovođenja fiskalne konsolidacije, 2013. godine, već odlučila da štedi na investicijama što nije najbolji način da štedite jer vam ograničava i sadašnji i budući rast. Stoga, prostor za ubrzanje investicionih aktivnosti države ne samo da postoji nego je i neophodno to učiniti. Za očekivati je da će investicije biti oko 4% BDP-a, ali je potrebno da one trajno budu na tom nivou”, kaže Mitrović.

A kada je u Srbiji bio slučaj da smanjujemo javni dug?

Na kraju avgusta 2018. godine (poslednji dostupni podaci) javni dug Srbije iznosio je 55,9 odsto bruto domaćeg proizvoda. To je za dva odsto manje nego na kraju 2017. godine, kada je bio 57,9 odsto BDP.

Od 2015. godine javni dug je u stalnom padu, ali to nije poslednji pad javnog duga koji pamti novija istorija i podaci Ministarstva finansija. Naime, javni dug je bio u padu sve od 2000. do 2008. godine, kada je počeo da raste - do 2015. godine. 

  
Predsednik Aleksandar Vučić već je preterivao u poređenju sa prethodnom vlašću kada je tvrdio da je javni dug iznosio između 77 i 79 odsto BDP u trenutku njegovog stupanja na čelo Vlade, ali je Istinomer ovu izjavu već ocenio kao neistinu.

Takođe, obećava da će u januaru 2019. godine javni dug biti manji od 47, 48 odsto bruto domaćeg proizvoda. Fiskalni savet je dosta obazriviji, pa do kraja godine prognozira pad ispod 55 odsto BDP.

Savet, takođe, kao interesantnu činjenicu ističe da je smanjenje javnog duga u odnosu na BDP samo manjim delom zasluga dobrih fiskalnih rezultata, a da najveće zasluge za manje učešće javnog duga u bruto domaćem proizvodu ima revizija naviše podataka o nominalnom BDP-u koju je 1. oktobra izvršio Republički zavod za statistiku. 

“Ovom revizijom RZS je ustanovio da je BDP Srbije skoro 2.5 milijardi evra (6,5%) veći nego što se ranije mislilo i ovu promenu je implementirao na sve podatke od 2015. godine. Pošto se javni dug sada deli sa znatno većim BDP-om, učešće javnog duga u BDP-u automatski se smanjilo u jednom danu za oko 4 p.p - sa oko 60% BDP-a na oko 56% BDP-a - iako nije došlo do bilo kakve značajnije otplate duga,” piše u izveštaju Fiskalnog saveta.

Dakle, da sumiramo odgovore na predsednikova pitanja.

Kurs dinara je zaista stabilniji nego ranijih godina i takva politika je značajna za predvidivost ulaganja i poslovanja. I pored toga, i dalje postoje neslaganja među stručnjacima kome ovakva devizna politika najviše pogoduje i da li loše utiče na trgovinsku razmenu. 

Sa druge strane, nije tačno da već treću godinu zaredom imamo suficit u budžetu kojim se predsednik Aleksandar Vučić hvali, već smo tek prošle godine, 2017, ostvarili pozitivan rezultatu u republičkoj kasi.

Javni dug se smanuje iz godine u godinu, ali to se dešavalo i početkom dvehiljaditih - za vreme bivše garniture, baš kao što je i za vreme ove, on jedno vreme bio u porastu.
Najčitanije