Početna Izjave Istinitost Javni dug Srbije će biti među najnižima u Evropi
Aleksandar Vučić

Predsednik o visini javnog duga evropskih država.

Javni dug Srbije će biti među najnižima u Evropi

"Prvog januara (javni dug) biće 49 odsto bruto domaćeg proizvoda. Ovo je važno zbog budućnosti dece, da oni ne moraju da otplaćuju naše dugove. Sve što je ispod 50 odsto, to je odličan rezultat, među najboljima u Evropi. Ne zaboravite, Slovenija ima 88 odsto, Hrvatska 84 odsto, Bugarska ima bolje stanje, jedino što se toga tiče, iako imaju niže plate i niže penzije nego što ima Srbija. Makedonija je imala 25-30 odsto, sada će imati veći javni dug na kraju godine od nas 52-53, možda i 54 odsto jer se dodatno zadužuju i to učestalo."

TV Pink, 24. 10. 2018.

Komentar Istinomera
Predsednik republike Aleksandar Vučić je, gostujući na televiziji Pink, izneo podatke o stanju javnog duga, kao i svoje prognoze, da će on na početku 2019. godine biti 49 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Ovaj rezultat je zatim ocenio kao odličan i svrstao ga među najboljima u Evropi, iznoseći podatke nekih drugih evropskih država.

Ali, da krenemo redom.

Najpre, procena Aleksandra Vučića da će javni dug Srbije do kraja godine pasti na nivo od 49 odsto BDP-a je optimističnija i od očekivanja Fiskalnog saveta, koji prognozira pad ispod 55 odsto, i od procena Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) koji očekuje isti rezultat.

Kada se govori o padu javnog duga u Srbiji važno je reći da je za to možda najzaslužnija revizija BDP-a koju je sproveo Republički zavod za statistiku, uz, kako ističu, konsultacije sa predstavnicima MMF-a, Ministarstva finansija i Narodne banke. Nakon ovih izmena, BDP je u jednom danu, u svim statističkim podacima od 2015. godine porastao za 2,5 milijardi evra, tj. za 6,5 procenata. Na taj način se i učešće javnog duga u, sada značajno većem BDP-u, smanjilo sa 60 odsto na 56 odsto. Ukoliko već nivo javnog duga u procentima BDP poredimo sa podacima zemalja Evropske unije, važno je istaći da sve njih ova revizija čeka tek u 2019. godini, kako naglašava RZS, što, dakle, ne isključuje mogućnost isto tako iznenadnog pada nivoa javnog duga u nekim od država.

Ukoliko bismo nastavili da se bavimo brojkama, da pogledamo da li su javni dugovi zemalja sa kojima nas predsednik Vučić poredi zaista na tom nivou.

Prema podacima Eurostata, na kraju drugog kvartala 2018. godine, Slovenija je imala javni dug od 72,8 odsto BDP, Hrvatska 76,1 odsto, a Bugarska 23,8 odsto. Dakle, predsednik Vučić je Sloveniji dodao više od 15 odsto, a Hrvatskoj oko 8 odsto. Bugarska, kako i kaže predsednik, zaista ima niži javni dug od Srbije.

Kako Eurostat nema kvartalne izveštaje o zemljama koje nisu članice EU (osim Norveške), podatke za Makedoniju smo potražili na sajtu njihovog Ministarstva finansija. Prema njihovim podacima, na kraju drugog kvartala, javni dug Makedonije je bio 39,9 odsto BDP-a. Predsednik Vučić je u pravu kada kaže da javni dug Makedonije raste, ali ne toliko da na kraju godine bude skoro 54 odsto, jer Svetska banka prognozira da će na kraju 2018. godine on iznositi 50,6 odsto BDP-a.

Činjenicu da je bugarski javni dug niži od srpskog, predsednik dopunjuje time da su niže i njihove penzije i plate. Konstataciju da su u Bugarskoj manje plate nego u Srbiji je Istinomer već ocenjivao, kada smo zaključili da statistički institut Bugarske ne poseduje podatke o neto zaradama, već isključivo o bruto iznosima, što, uzimajući obzir razliku u porezima i doprinosima, ne može biti merodavno poređenje. Prosečna bruto zarada je u Bugarskoj u avgustu iznosila 1.095 leva, što je 66,261 dinara, dok je u Srbiji ona u istom mesecu bila 68.831 dinara.

Što se tiče penzija, predsednik je u pravu. Prosečna penzija u 2017. godini je u Srbiji iznosila 23.913 dinara, a u Bugarskoj 345 leva, što je 20.868 dinara. Prosečna penzija je u Srbiji u 2018. godini rasla, ali za Bugarsku nemamo novije podatke, pa smo zato za poređenje uzeli prošlogodišnje.

Predsednik Vučić kaže da je sve ispod 50 odsto odličan rezultat i da je među najboljima u Evropi. Problem je u tome što nas predsednik već svrstava u ovu grupu zemalja sa dugom manjim od 50 odsto, iako smo već objasnili da je ovo predviđanje veoma optimistično i da je najvećim delom uzrokovano revizijom BDP-a koje ostale države Evropske unije još uvek nisu prošle.

Takođe, javni dug ne utiče isto na razvijene ekonomije i one koje su u razvoju, ali time će se Istinomer posebno baviti u narednom periodu.

Ipak, podaci Eurostata o stanju javnog duga u drugom kvaratu 2018. godine pokazuju da od ukupno 28 zemalja članica, 18 država ima dug veći od 50 odsto, a njih 10 manji (plus Norveška koja nije članica, a nalazi se u podacima Eurostata).  Ipak, s obzirom na to da više od trećine evropskih država ima javni dug manji od 50 odsto, ovo se ne može smatrati jednim od najboljih rezultata.

Dakle, s obzirom na to da predsednik nije izneo nijedan potpuno tačan podatak o visini javnog duga za države o kojima govori i da 11 država u Evropi ima javni dug manji od 50 odsto, kao i da se ne zna na čemu zasniva svoju tvrdnju da će javni dug na početku naredne iznositi 49 odsto ili da su plate u Bugarskoj manje, kad ne postoje podaci o neto iznosima, predsednik Vučić za ovu izjavu dobija ocenu "neistina".

Naslovna fotografija: Istinomer/ Zoran Drekalović  
Pitajte Istinomer
Šta je Ministarstvo zdravlja uradilo po pitanju blokiranih računa zdravstvenih ustanova?
Prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, dana 26. maja 2017. blokirane račune je imala 21 zdravstvena ustanova, dok je u septembru 2016. u blokadi bilo njih 19. Sam iznos blokada od septembra 2016. do kraja maja 2017. godine porastao je za skoro 540 miliona dinara.