Kvalifikacija krivičnog dela, snimci ispitivanja osumnjičenog, tumačenje slučaja - sve to smo dobili od predsednika Srbije Aleksandra Vučića povodom pucnjave ispred Narodne skupštine.
Još jednom, senzacionalizam nosilaca izvršne vlasti, zloupotreba podataka i kršenje pravila. Od Vučića smo i proteklih godina slušali kako komentariše istrage, koje svakako nisu u njegovoj nadležnosti, najavljuje hapšenja, procenjuje ishode nepravosnažnih postupaka, deleći podatke koje mu je neko iz institucija dostavio. Između ostalog, od slučaja Kosmajca, Ribnikara, ubistava za koje je optužena Belivukova grupa, pa do “terorističkog napada” u centru Beograda.
Prisustvo zamenika komandanta Jedinice za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata u Petoj gimnaziji nakon blokade đaka otvorilo je pitanje zašto se pripadnici policijske jedinice koja bi po nadležnosti trebalo da štiti javne ličnosti i ključne objekte sve češće pojavljuju na protestima. JZO je poslednjih meseci postala sve vidljiviji akter na ulicama i protestima, a njen komandant Marko Kričak našao se u centru pažnje javnosti zbog optužbi za maltretiranje studentkinje Nikoline Sinđelić. Istraživački novinari godinama ukazuju na kontroverze koje prate ovu jedinicu, često nazivanu “nedodirljivom”. Sve to dodatno pojačava sumnje u način na koji se JZO koristi i otvara ozbiljna pitanja o granicama njenog delovanja i odgovornosti prema javnosti.
Kada nezavisni fektčekeri širom sveta upozoravaju na opasnosti manipulacija i propagande, Kremlj odgovara - kopiranjem. Prošle godine u Rusiji je osnovana tzv. Globalna mreža fektčekera (GFCN), zamišljena kao pandan Međunarodnoj mreži fektčekera (IFCN), čiji je član i Istinomer. Umesto transparentnosti, GFCN nudi propagandu upakovanu u formu utvrđivanja činjenica - istražili su ih i Reporteri bez granica. Lupa, brazilski medij za proveru činjenica, otkrio je da su članovi GFCN ove godine boravili u Venecueli kako bi „posmatrali“ lokalne izbore. U zemlji u kojoj je opozicija bojkotovala glasanje, a režim Nikolasa Madura bez problema zadržao vlast, fektčekeri iz ruske mreže objavili su seriju tekstova u kojima su izborni dan opisali kao „miran i radostan“.
“Najvažniji u istoriji”, tako su ocenjeni parlamentarni izbori u Moldaviji planirani za 28. septembar. Prvi od početka pregovora sa EU, na udaru su ruskih dezinformacionih kampanja. Dve stranke su izbačene iz trke uoči izbornog dana. Rojters je otkrio sveštenike sa zadatkom da utiču na izbore, BBC tajne grupe za širenje dezinformacija na mrežema, a u Srbiji su uhapšena dvojica muškaraca zbog paravojnih kampova. Blizu ratnih dešavanja, a pod velikim pritiskom inflacije, Moldavija u nedelju bira - EU ili Moskva. Zašto su ovi izbori važni i za Srbiju i šta sve znamo o njima do sada?
“Za nas je Gadžin Han veoma važan jer nećemo da se život ovde ugasi. Želimo da napredujete, da imate siguran posao i da možete da garantujete budućnost svojoj deci“, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Gadžinom Hanu 2021. godine. Četiri godine kasnije jedan građanin iz Gadžinog Hana podsetio je na ove reči i okačio je na svom prozoru obećanja vlasti koja nisu ispunjena. Dan kasnije policija je zakucala na njegova vrata. Koja su to obećanja, izložena pored krvave šake, uznemirila nadležne i zbog čega je Miroslav Šarković naposletku priveden?
Ministarstvo poljoprivrede bi da menja Zakon o dobrobiti životinja, ne bi li se uskladio sa EU regulativom i, kako kažu, unapredio sistem zaštite životinja. Brojna udruženja su momentalno reagovala, ističući “netransparentnost procesa” i da postoje sporne odredbe, koje će olakšati ubijanje životinja - ukoliko se ne odustane od ovakve verzije izmena. U Beogradu je ispred Ministarstva poljoprivrede zbog toga održan protest koji je okupio nekoliko stotina građana. Šta sve znamo o novom Nacrtu zakona o dobrobiti životinja?
“Ovo nisu smene, smene velike tek dolaze", najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pre nekoliko dana dok je obilazio Borču. Komentarišući nedavnu smenu komandanta SAJ-a, kazao je, između ostalog, da “to samo govori o razmerama državnog udara, sve je iz državnih institucija poteklo, svi smenjeni su njihovi, izgleda da smo dobro namirisali ko su oni". Sudeći po broju članaka o smenama po institucijama od kraja prošle godine - neko ima poprilično vešto čulo mirisa. Obračun sa nepodobnima nije zaobišao ni medije, policiju, zdravstvo, a naročito prosvetu. Dok s jedne strane represija svoje nasilno lice pokazuje na ulicama, perfidinija metoda kontrole i pritisaka odvija se na radnim mestima. Samo oni slučajevi koji su došli do javnosti već pokazuju da je na desetine ljudi smenjeno ili faktički sklonjeno sa pozicija na kojima su radili pre protesta.
Od šatora u Pionirskom parku “studenta koji žele da uče” do utvrđenja ispred Skupštine koje se proširilo i izmenilo saobraćaj u Beogradu - “Ćacilend”. Ovaj kamp, ispred kog i dalje stoji policija, u proteklih šest meseci bio je mesto gde su novinari napadani, gde ministri dolaze da gledaju fudbal sa sa pristalicama SNS i građanima, “studenti 2.0” spremaju ispite, organizuju se književne večeri, gde predsednik Srbije dolazi da se obrati javnosti i igra šah, ali i zona odakle maskirane osobe po potrebi preteći patroliraju, gađaju i obračunavaju se s ljudima s druge strane ograde... Zauzimanje ovog prostora, kao još jedan potez vlasti kreiranja stvarnosti u ogledalu, nastavilo je tradiciju markiranja bezbednosno interesantnog prostora između tri važne institucije. “Reč je pre svega o ideji fizičkog obezbeđivanja, ali ne putem ustanova koje su za to zadužene, kao što je policija, jer Vučić nema dovoljno poverenja u policiju”, kaže za Istinomer Branislav Dimitrijević, profesor istorije i teorije umetnosti.
Ranko Panić u medijima se pojavljuje kao tema kad god vlast hoće da dokaže i ilustruje kako su “blagi” prema onima koji protestuju, ističući da je prethodna vlast kriva za smrt jednog čoveka. Najčešće povodom protesta, policijske brutalnosti i postupanja MUP-a, iskrsne upravo Panićevo ime, zgodno za manipulisanje činjenicama. Podsetimo, Radovan Karadžić je (zvanično) uhapšen 21. jula 2008. godine. Radikali su, zbog toga, organizovali protest 29. jula 2008. u Beogradu. Panić je tog dana bio na ulici, prebijen je i preminuo je posle nekoliko nedelja. Šta konkretno sve do sada znamo o ovom slučaju?
Na čelu tužilaštva koje goni studente zbog pozivanja na nasilnu promenu ustavnog uređenja i protestante zbog nasilničkog ponašanja i napada na policiju već tri i po godine je - Nenad Stefanović. Krajem decembra 2021. Skupština Srbije ga je izabrala za Višeg javnog tužioca u Beogradu na mandat od šest godina. U odnosu na svoju prethodnicu Natašu Krivokapić, prisutniji je i aktivniji u medijima. Neformalna grupa sudija i tužilaca „Odbranimo struku“ nedavno je tražila njegovu ostavku, a Udruženje sudija i tužilaca Srbije, čiji je Stefanović i osnivač, takvo istupanje je ocenilo sramnim. Hvale ga novinari i urednici Informera u svojim emisijama, a kontroverzna Vaseljenska.net, na primer, vidi ga kao “jedinog tužioca koji radi svoj posao”.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
