Prva nedelja jula je u samo jednom danu donela vesti o dva femicida, čime se broj ubijenih žena u ovoj godini, prema informacijama iz medija, popeo na 22. Na alarmantnu situaciju mesecima unazad upozoravaju ženske i druge nevladine organizacije, koje zahtevaju od nadležnih institucija da ažurnije rade na sprečavanju ubistava žena. I deo opozicije zahtevao je da se o femicidu raspravlja u parlamentu, ali ni posle skoro dva meseca odgovora nema. Ili je izostanak odgovora takođe odgovor, onaj koji smo više puta čuli od vlasti - problema nema, sistem nije zakazao.
Skandalozan nastup ministra Aleksandra Martinovića u Skupštini Srbije u kom je prozvao opozicione poslanike bez potomstva, rekavši da umesto dece hrane kučiće, mačiće i ribice, nije nešto što već nismo mogli da vidimo i čujemo na političkoj sceni poslednjih nekoliko godina. Martinovićev doskorašnji stranački šef i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i sam je imao neumesna zapažanja o natalitetu i kućnim ljubimcima, a po izjavama kojima su diskriminisali ljude bez dece ostaće upamćeni i Aleksandar Šapić i Dragan Marković Palma.
Za proteste „Srbija protiv nasilja", koji se održavaju već skoro dva meseca, znaju skoro svi građani Srbije, svaki drugi ih podržava, a svaki treći ističe da je bio ili da želi da dođe. Proteste u velikoj meri podržavaju politički neopredeljeni građani, ali i svaki peti od onih koji ističu da su im bliže partije na vlasti, pokazuje novo istraživanje javnog mnjenja koje je sprovela organizacija Crta.
Iako se u javnosti nedavno moglo čuti da se pravi veliki zaokret srpske spoljne politike ka Evropskoj uniji i Zapadu, poslednje istraživanje Crte pokazuje da u stavovima javnog mnjenja takvog zaokreta nema. Građani su srcem i dalje uz Rusiju, koju vide kao najvažnijeg političkog i bezbednosnog partnera Srbije. O Evropskoj uniji, s druge strane, razmišljaju racionalnije i pragmatičnije, odnosno novčanikom, pa u njoj vide našeg najvažnijeg ekonomskog partnera. Promene u stavovima nema ni prema pitanju Kosova, jer građani nemaju ideju šta bi moglo da bude idealno rešenje i realan ishod pregovora Beograda i Prištine.
Iako se na današnji dan sećamo stradalih u NATO agresiji, država se, ironično, ni posle 24
godine od početka bombardovanja nije setila da napokon utvrdi tačan broj žrtava. Umesto toga, brojem poginulih se i dalje spekuliše i kalkuliše, jer kako drugačije objasniti da nadležne institucije više od dve decenije nisu u stanju da utvrde ukupan broj nastradalih civila i žrtava vojske i policije.
I pored toga što funkcionisanje demokratije u Srbiji ocenjuju kao loše, polovina građana veruje da je demokratski sistem i dalje najbolji politički sistem za našu zemlju. Isto toliko njih smatra i da organizacije civilnog društva rade u javnom interesu i bore se za promene, uprkos tome što im se u javnom prostoru godinama lepe etikete da su “soroševci”i “strani plaćenici”. Iako većina građana politiku vidi kao prostor za aktivno uključivanje, potencijal participativne demokratije je ograničen manjkom poverenja u mogućnost promene i slabim kapacitetima za učešće u demokratskim procesima. Ovo su glavni nalazi poslednjeg Crtinog istraživanja, koji su predstavljeni simbolično na Međunarodni dan nevladinih organizacija.
Apsolutna dominacija predstavnika vlasti u dnevnicima, pristrasno izveštavanje, podsticanje polarizacije među političkim akterima i ogromna zastupljenost predsednika Srbije - to je ono što su tokom cele prošle godine gledaoci mogli da vide na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću, pokazuje Crtin monitoring medija. Budući da je 2022. bila izborna godina u Srbiji, iz gore navedenog se lako može zaključiti i kakav je bio kvalitet izborne kampanje, odnosno da li su birači mogli da odluče kome će dati glas na osnovu objektivnog i činjeničnog izveštavanja.
Još jedna godišnjica slučaja Račak prošla je uz oprečna tumačenja Beograda i Prištine šta se u tom kosovskom selu dogodilo 15. januara 1999. Skoro četvrt veka kasnije Priština je raspisala poternice za hapšenje 18 Srba zbog navodne umešanosti u ubistvo 45 Albanaca u Račku. Beograd je poručio da je reč o „smišljenoj političkoj kampanji" i „montiranim optužnicama", dok su provladini mediji pisali kako nas „lažna država" optužuje za „lažni zločin". Emitovan je i film o Račku, koji su RTS i MUP snimili dok je ministar policije bio Aleksandar Vulin, poznat po negiranju zločina srpske strane. Da li je film zaista „dokument koji pokazuje istinu", kao što se tvrdi, ili je nastavak zvanične politike poricanja zločina i predstavljanja Srbije kao žrtve međunarodne zavere?
Od predstavnika vlasti smo više puta mogli da čujemo kako opozicija daje demagoška obećanja bez pokrića, dok oni daju realna obećanja koja ispunjavaju. Stvarnost ih je, međutim, demantovala i u godini za nama, u kojoj je Istinomer zabeležio niz neispunjenih obećanja i probijenih rokova za završetak infrastrukturnih projekata.
Ni nakon sukoba grupe ultradesničara sa policijom na prelazu Jarinje, država nije progovorila o vezama ruskog Vagnera i Narodne patrole, čiji je vođa pozvao “braću Srbe” da krenu u “oslobađanje Jarinja”. Damnjan Knežević je na Jarinju nosio kačket sa simbolom ruske plaćeničke grupe Vagner, čiji je gost bio pre manje od mesec dana. Izostanak reakcije države samo potvrđuje da je Srbija instrument ruske spoljne politike na Balkanu, kaže Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Sociolog Jovo Bakić pak smatra da je Narodna patrola, kao i skoro sve krajnje desničarske grupe, pod kontrolom Vučićevog režima i da mu služe da manipuliše Zapadom.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
