Uvek deveruša, nikad nevesta

Kad se na najveći pravoslavni praznik na jednoj od televizija sa nacionalnom frekvencijom pojavila potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović, prvo sam pomislila - izbori će brže nego što mislimo. Kad sam čula da kaže kako je „povećanje energetske efikasnosti važan projekat za državu i za građane,“ setila sam se bar još dve velike i važne najave iste te ministarke koje su se tako javljale pred izbore (a uvek su neki izbori), pa onda padale u zaborav. I samo se nametnulo - možda je ovo taj projekat! Možda će ovog puta izabrati nju? Baš kao u američkoj romantičnoj komediji, da li će večita deveruša konačno postati nevesta i zašto ne? Da li je Zorana Mihajlović sazrela da postane srpska Kolinda, kako pojedini mediji vole da je nazivaju, ili je neko ipak zabeležio sve njene (skoro) propale projekte. Analizirali smo samo deo jakih i manje jakih momenata jedne od najambicioznijih političarki savremenene Srbije koja stalno ponavlja da “ne vidi sebe kao premijerku”, ali joj slabo ko veruje.

Ponekad se čini da ona ne mora ništa. Ona ne mora da igra kolo na izborno veče u prostorijama Srpske napredne stranke, čak ni da vrti prstićima u maniru izlapelog dirigenta, misleći da je to manja sramota. Ona ne mora, kao njen naslednik na mestu ministra građevine, da se deset puta izvini predsedniku države što se usudila da pred njim govori. Ona ne očekuje odbranu stranačkih kolega kad je radikali razapinju na krst, ona ne drhti pred tabloidima koji svaki put kad izmišljaju čeličnu Vučićevu metlu koja će urediti stranku, nju stave na naslovnu stranu.

Ona je otvoreno napadala ministra Zorana Đorđevića dok je bio na funkciji i Gorana Trivana kada je sa funkcije pao, sukobila se sa Nebojšom Stefanovićem oko objekta na Pančićevom vrhu, a dugogodišnjeg naprednjaka Vladimira Đuknovića izazvala da nekoliko puta obeća i porekne da će se povući iz politike ako ona ostane na funkciji. Ona je bila popularna mnogo pre Darije, ona je jedan od boljih naprednjačkih brendova.

Pa opet, ima dve nepremostive prepreke koje je spotiču – premijerku i Socijalističku partiju Srbije. I to je pred svake najavljene izbore sve jasnije i sve tužnije pošto – ako je nekad bilo interesantno to nadgornjavanje kada Zorana Mihajlović poručuje socijalistima i Dačiću da su bez Srpske napredne stranke niko i ništa ili kad koluta očima dok govori premijerka Vlade u kojoj je ministarka – sad više nije ni smešno.

Kada je posle poslednjih izbora preuzela sektor energetika Zorana Mihajlović se nameračila da smeni direktora Srbijagasa Dušana Bajatovića. Kada ga je izbacila sa sastanka, a on ne samo da joj se smejao u lice nego i ostao tu gde jeste mašući nikad većom platom – činilo se da takav udarac neće lako prevazići. Ali prešla je preko toga lako.

Sa liderom socijalista kao da igra već oprobanu taktiku – on najavi zajednički nastup sa naprednjacima, ona mu poruči da im socijalisti nisu potrebni, Dačić joj odgovori da priča samo sa Aleksandrom Vučićem…i to je to. Naslovne strane nekoliko dana bave se tim “veliki sukobom” pa zaborave.

I nisu to jedini udarci koje ona trpi „od svojih“ koji joj najčešće zameraju što otvoreno priznaje da je 5. oktobra bila sa suprotne strane i da se zalagala za smenu „crveno-crne koalicije“.

 

Povezan sadržaj
admin 14. 1. 2015.

 

Hoće li odabrati mene

 

Kao što rekosmo, ima Zorana Mihajlović dovoljno samopouzdanja da će biti ministarka dokle god se Aleksandar Vučić nešto pita, ali kao da je tek sad počela da shvata da ne pokazuje dovoljnu dozu “džiberluka” i poltronstva da ona bude ta – “premijerka iako za nju niko nije glasao”. Pa je baš počela da se trudi da to ispravi.

Ali evo samo jednog skorijeg primera kako to ne može da funkcioniše. Mihajlovićeva je prva reagovala na optužbe na račun Dragana Markovića Palme dok su još mudro ćutali njegovi najbliži koalicioni partneri. I ne, nije rekla da treba zaštititi žrtve ili, makar, sa mesta koordinatorke za rodnu ravnopravnost – ono uobičajeno pustimo institucije da urade svoj posao. Nije rekla ni – uverena sam da to nije istina i da je naš koalicioni partner nevin, ali hajde da sačekamo da se otvori istraga. Nije odbila da komentariše optužbe iz medija. Ne, Zorana izjavljuje – Strašno je ako je Marinika znala a ćutala.

“Prvi put čujem za slučajeve koje Marinika navodi, ali pozivam je još jednom da ako zna za to, neka prijavi nadležnim institucijama, umesto što tako osetljivu temu koristi za svoje politikanstvo i skupljanje poena,“ navela je Mihajlović u pisanoj izjavi.

O, pa slabo je to. Jeste prva reakcija, ali ako se učinila neprimerenom, ima ko će uvek da podigne letvicu za stepen više. Nekoliko dana kasnije, u sred skupštine, premijerka „zaigra u kolu“ koje vodi jedan od Palminih poslanika i mirne duše izjavi da je više zgrožena nekom službenom beleškom o navodnom nasilju u porodici Đilas nego svim optužbama o lancu prostitucije i pedofilije u Jagodini. Kada na sve to dodate da Dragan Marković Palma javno 2017. godine nije glasao za premijerku Brnabić samo zato što je gej osoba, rezultat je jasno “Ana- jedan, Zorana- nula.“

 

Foto: Beta/Vlada Srbije/Slobodan Miljević

 

Nastupi u Skupštini za fasciniranje prostote

 

A kad smo kod skupštine i ministarke Mihajlović, još se sećamo situacije iz koje je izašla kao pobednik. Bio je to jedan od najburnijih dana prethodnog saziva, dok je još rahmetli opozicija svraćala u visoki dom, a Zorana Mihajlović na mestu ministarke preživela sve osim fizičkog radikala. Da li je ijedan njen stranački kolega ili koleginica uzeo u zaštitiu? Nije. Koalicioni partneri, oni su tek uživali. Dok je Vjerica Radeta govorila “lopužo i kučko, sram te bilo”, a Milorad Mirčić mahao nekim ogromnim ženskim gaćama koje joj je doneo na poklon (i naravno da su sve žene shvatile da je veća uvreda trebalo da bude veličina i model tih bapskih gaća, a ne komad veša sam po sebi), ministarka nije ni trepnula. Ona je (do sada jedini put u istoriji) u skupštinu donela odštampane transparente protiv opozicije.

„Radikalska laž“ podizala je ministarka parolu kad neko progovori, pa je predsedavajući na kraju i nju i poslanike morao da opominje. Iza pomenutih gaća ostale su optužbe da Zoranine tašne koštaju po deset hiljada dolara, da je sa službene kartice potrošila milion i po na veš i kozmetiku, da je na Moravskom koridoru primila mito od 300 miliona evra i da je špijun stranih ambasada, tako da, sa ove distance, nije isključeno da je čitav incident bio dogovoren.

Početkom 2020. godine u skupštinu je dolazila sa transparentima, a danas sa brojnim asistentima. Tačno se i bez gledanja u dnevni red danas dobro zna kad Zorana dolazi u jednopartijsku skupštinu. Prvo stiže bar šestoro jastrebova (ponovo kao iz američkog filma) – fokusirani, skockani, nose dobre sakoe i laptopove, gledaju ispred sebe, ne komuniciraju. Više nije tu samo ona jedna njena saradnica koja ćaska uglavnom sa državnim novinarkama. Mislim, ona je tu i dalje ali sad samo ćaska, ali ova vojska „mladih Zoraninih“ – oni se kao ubiše radeći. E, oni su tu da fasciniraju i zastraše, da pripreme narod za dolazeću silu. Doduše, njihova saopštenja stignu tek nekoliko sati posle ministarkinog govora i svaki se pošten agencijski novinar, koji je to što je ministarka rekla objavio već posle 15 minuta, pita šta su tačno radili ti nebrojeni i, kako se šuška, vrlo lepo plaćeni jurišnici. No, ne sumnjam ja da su to dobro smišljene kampanje nejasne nama običnim novinarima.

 

Jača je od mnogih….

 

Najava da će zabraniti izgradnju mini-hidroelektrana, baš sada kada je tema ekologije sve popularnija kao pokretač bunta, pa uz to i ideja da za dosadašnji javašluk u toj oblasti optuži bivšeg ministra za zaštitu životne sredine Gorana Trivana, takođe se može zabeležiti kao dobar potez. Osim toga, u skupštinsku proceduru ušao je Zakon o rodnoj ravnopravnosti koji je svojevremeno zaustavio ministar rada Zoran Đorđević i oko koga je tihi sukob trajao mesecima. Đorđević više nije ministar, opet poen za Zoranu. Ima takvih primera još, pa se deo javnosti opravdano pita kako joj ne uspeva da preskoči osobu koju nazivaju “fikus premijerkom”.

 

…..ali nije dovoljno

 

Ima još jedno moguće objašnjenje. Neko je “provalio” da je kod ministarke energetike pi-ar nesrazmerno veći od stvarnog uspeha. Mnogo je tu šminke. Možda je neki pošteni naprednjak probao stvarno da završi neki posao bez stranačke veze i video da nema šanse, pa obavestio koga treba.

Evo, kad smo kod pi- ara, setimo se ozakonjenja, kako je ministarstvo na čelu sa Zoranom Mihajlović nazvalo legalizaciju bespravno podignutih objekata, pa su se i sami toliko zaneli kao da su očekivali da će građani da počnu jedni druge da pitaju – jesi li predao za ozakonjenje? Pa prezentacije, pa procene, pa proračuni, pa veliki brojevi…

 

Povezan sadržaj

 

“Nekoliko meseci nakon formiranja nove Vlade Srbije, krajem novembra 2016, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović istakla je da je cilj ministarstva na čijem je čelu da do kraja mandata Vlade bude završen proces ozakonjenja nelegalnih objekata u Srbiji. Naglasila je da sve analize tog ministarstva „pokazuju da je to apsolutno moguće“.

Činilo se te 2016. godine da cela Kaluđerica (a i mnoga druga naselja) čeka samo klik i sve će biti u redu. Rezultati su bili više nego skromni, ali ko se toga seća.

Dobro, što ste gradili nelegalno… Uzmite prvo građevinske dozvole, sve na dugme. Kako je lepo pričala o građevinskoj dozvoli bez odlaska na šalter, o neverovoatnom napretku na omiljenoj duing biznis listi, o rešenju svih problema bez katastra i opštinskog šaltera. Za velike projekte to je izgleda i proradilo, pa smo i mi poverovali, pa na žalost probali i sami da vidimo kako da sazidamo sprat na roditeljskoj kući ili na garaži, šta već kome treba. Nemoguće, braćo i sestre. Svaki taj “papir” u digitalnom procesu vi morate, u stvari, da imate na papiru, pa da ga skenirate, pa da ga nekako pošaljete i da čekate. I to samo ako tačno znate šta vam je sve potrebno, pa je dobar broj ljudi digao ruke ili su shvatili da moraju da plate preduzimača.

Najveći hit Mihajlovićkinog resora bilo je to što “za vreme korone” katastar nije uopšte radio. Obični građani vrteli su se u krugu telefona i mejlova, bez uspeha. A na sve pritužbe, na sve žalbe, ministarstvo je odgovaralo da katastar radi onlajn i da je još i unapredio poslovanje. E sad, ako ste imali sreće da vam u poslednjih godinu dana nije ništa trebalo, ili ste iz malog grada pa vam “Slađa iz katastra “ dođe časkom od kuće i završi posao, blago vama koji verujete. Ima nas nekih koji smo tada prolazili kroz pakao papirologije koju je bilo nemoguće završiti, a ministarka tih dana izađe i pohvali se kako sve radi kao sat – i vi, šta možete – ništa. Evo dan danas, oni tvrde da izvod iz katastra naručite onlajn i on vam stigne na adresu i sve je super osim što ne možete da naručite. Ili ste nepismeni za te stvari, ili jednostavno nemate sreće. Ali to više nije deo ove priče.

I taman kad pomislite, čekaj, pa Zorana Mihajlović bukvalno samo priča, a to ništa nije stvarno, ona opet promeni sektor i počne priču o energetskoj efikasnosti.

Evo, tek što niste dobili pare da promenite vrata i prozire, svaka kuća moći će da ima solarni panel, baš kao što ste upravo naručili izvod iz katastra i ozakonili tu kuću koju ćete sada da grejete. A onda je mrmot zamotao čokoladu u foliju.

Naslovna fotografija: Beta/Ministarstvo rudarstva i energetike/Zoran Petrović