Smena Baste ili može neutralnost, ali na stranu Rusije #Parlament

Ni prvi ni poslednji koji se nije bavio svojim poslom. Uostalom, na funkciji je nasledio izvesnu Anđelku Atanasković, teško da je mogao da pokvari utisak, samo da je ćutao. Rade Basta je međutim počeo da se bavi spoljnom politikom. A niko mu nije objasnio da kad Srbija tvrdi da je neutralna država, misli se da je neutralna, ali nekako na strani Rusije. I još manje je iskreno posvećena evropskom putu. Smena Radeta Baste i navedeni razlozi za smenu, samo su još jednom pokazali u kakvu se farsu pretvorio politički život u Srbiji. Do te mere, da predsednica vlade Ana Branabić nije želela čak ni da dođe da lično kaže šta je to Basta zgrešio i kako to on ne vodi državnu politiku, dočim je doskorašnji ministar, a sada šef BIA Aleksandar Vulin uvek na liniji? Ili svojevremeno Nenad Popović?

Da li će Basti biti oprošteno?

Traženje logike u Bastinoj smeni bilo je čisto gubljenje vremena. Pre svega, obrazloženje u kojem stoji da se predlaže njegova smena zbog iznošenja u javnosti stavova koji su suprotni državnoj i nacionalnoj politici. To piše premijerka, bez detalja, a onda uz to prilaže odluku stranke, Jedinstvene Srbije čiji je Basta kadar. Tu je obrazloženo da se Basta zalagao za uvođenje sankcija Rusiji i rekao da svi ministri treba da se pridruže protestima protiv nasilja, pa je zbog toga smenjen sa svih stranačkih funkcija i izbačen iz stranke.

Šta je tu sporno? Nije bilo premijerke da objasni šta je tačno politika vlade u vezi sa Rusijom, ali i u vezi sa nasiljem? Došao je ministar bez porfelja Đorđe Milićević, govorio nekoliko minuta, Bastu pomenuo nije.

Poslanik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović bio je kaže zbunjen zbog svega, jer je čitao program Jedinstvene Srbije i nije mu jasno šta je Basta zgrešio. U programu piše da se JS zalaže za članstvo Srbije u Evropskoj uniji.

„Nedavno smo čuli premijerku da kaže da će evropski put Srbije biti zaustavljen ako se ne uvedu sankcije Rusiji, citiram. A, kada Basta to kaže, kada kaže – uvedite sankcije da ne bismo ugrozili naš glavni spoljno-politički pravac, koji smo uostalom valjda sami definisali, definisala ga je njegova partija, onda ga izbace iz Vlade, a Jedinstvena ga se Srbija odrekne. Pa, što se vi, gospodo, stidite svoje politike?” pitao je Lazović. I čitao još da se JS zalaže za ukidanje vojnog roka, da se radnici ne otpuštaju s posla, za zaštitu prirodnih resursa, toliko je toga zbog čega bi, da se drže programa, mogla da padne vlada.

„Program JS jeste evropski put, ali nije puzanje na kolenima i klečanje pred Violom fon Kramon, kao što ste vi radili, gospodine Lazoviću”, stigao je odgovor od Živote Starčevića uz napomenu da bi Lazović trebalo bolje da se obrazuje.

„Kada smo predložili smenu ministra Baste, onda je to bilo zato što je njegova politika i njegovo viđenje bilo u disbalansu sa onim što trenutno radi i misli Vlada Republike Srbije. To svakako nije značilo i mi svakako nemamo manir da sedimo ovde danima i ko zna kakve salve uvreda izgovaramo na račun tog čoveka”, odgovorila je i Snežana Paunović iz SPS-a. I dodala da će se zalagati za to da se cenzus vrati na pet posto, kako se ne bi oglašavali oni koji imaju podršku od jedva 1,2 ili 1,4 procenta.

A onda kako to već biva u Skupštini, Lazović replicira da nije u redu da obrazovanje nekome spočitava član stranke čiji predsednik ne zna kad je rođen Šopen i Betoven, a „prozvani” Dragan Marković Palma odgovori da do pre deset dana nije znao kako se zove prethodni govornik, jer su ga svi zvali „patka”. 

Kad su se vratili temi, za Zavetnika Dragana Nikolića zna se ko je kriv – premijerka. Ko je Rade Basta, šta je on radio u prethodnom periodu, kome je slao čestitke, sa kim je sarađivao, pita Nikolić. Dodao je da je Basta još 13. marta ove godine izjavio da Rusiji treba uvesti sankcije. 

„Sada je 11. jul 2023. godine i sada odjednom dobijamo predlog da smenimo tog groznog Bastu. Taj Basta je zlo. On je učinio veliku štetu. On je ovakav. On je onakav. Znate ko je kriv za to? Ana Brnabić. Mandatarka je kriva zato što mi raspravljamo o Radetu Basti. Zato što je ona stala iza njega i sada se stidi da dođe u Skupštinu, da se pospe pepelom i da se izvini građanima Srbije zašto je to uradila”.

Bilo je još jedno zanimljivo pitanje, poslanice Novog DSS Gorice Gajić koja je podsetila da je predsednik Aleksandar Vučić više puta rekao da Srbija neće uvoditi sankcije Rusiji, ali „ako se u jednom mementu proceni da neuvođenje sankcija Ruskoj Federaciji mnogo više štete nanosi sprskoj privredi i srpskom društvu možda će i razmiliti o uvođenju sankcijai. 

„Ja se pitam, ako jednog dana dođe neka rezolucija ili deklaracija o uvođenju sankcija Ruskoj Federaciji i ovde većina glasa za to, da li će Rade Basta biti ponovo vraćen u Vladu Republike Srbije i da li će mu biti sve oprošteno”, pitala je Gajić.

Poslanik Natan Albahari (PSG) ocenio je da „smena ministra Baste pokazuje da kao ministar možete da vređate građane, možete da plagirate doktorat, možete da budete uhvaćeni u korupciji, možete da budete povezani sa kriminalnim klanom koji melje ljude, možete da uništite resor za koji ste zaduženi, ali sve vas to ne isključuje iz Vlade. Međutim, ako se zalažete za sankcije prema Rusiji i brz put ka EU, onda više niste poželjan član te iste Vlade.”

Što je dozvoljeno Vulinu nije dozvoljeno Basti

Moglo bi se još navoditi interesantnih delova ove po mnogo čemu neobične rasprave, u kojoj vladajuća većina hoće da smeni svog ministra, a da ne kaže ništa ružno. Oni su znali da na kraju dolazi glasanje, kada je 149 poslanika glasalo za smenu i da je tu stavljena tačka. Baš na vreme, baš kad je stigla vest da su Sjedinjene Američke Države uvele sankcije šefu BIA Aleksandru Vulinu. Poslanici nisu imali prilike da o tome progovore, ali mi smo imali dovoljno vremena da se podsetimo kako je govorio Vulin kad je bio ministar. 

Evo u maju prošle godine, na „Krajiškom crkveno-narodnom saboru” tadašnji ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin izjavio je da Srbija nije uvela i neće uvoditi sankcije Rusiji, ali to je samo bio uvod. 

„Evropa je skup teritorija, ne skup država, niti ih ko šta pita, niti o sebi sami odlučuju, drugi im biraju i prijatelje i neprijatelje. Srbija je jedna od poslednjih država u Evropi, država koja nije uvela sankcije Rusiji i neće uvoditi sankcije Rusiji”, rekao je Vulin, uvredio evropske prijatelje, iznosio stavove u ime vlade – i ništa se nije desilo.

Pozivao je da se odustane od puta ka Evropskoj uniji ako taj put određuje Hrvatska, Evropskoj komisiji poručivao da bi bilo bolje da je štedela papir nego što je pisala izveštaj o Srbiji, tražio više puta da se evropski put preispita. Kako je u jednom od tih slučajeva rekla potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić „to je stav ministra, ali ne i cele vlade i predsednika, koji članstvo vide kao strateški cilj.” 

Tako nešto odgovarala je i Brnabić, odnosno nikad nije smatrala za problem što Vulin bilo kad se bori protiv „ustaša i šiptara”, svađa sa američkim ambasadorom ili EU, Aleksandru Vučiću kreira „Srpski svet” koji bi brisao granice suverenih susednih država, i u još mnogo primera, u stvari nastupao mimo politike vlade. Kad je prešao na čelo BIA, ona je izjavila da je to zasluženo i da se Vulin rame uz rame sa Vučićem bori protiv organizovanog kriminala.

I već zaboravljenom Popoviću je bilo dozvoljeno mnogo

Setili smo se i dva primera kada je tadašnji ministar Nenad Popović iznosio stavove suprotne vladinoj politici. Jednom kad je 2018. godine  na Tviteru izneo oštre kritike na račun slikovnice o deci koja imaju roditelje istog pola. 

„Verujem da, kao po mnogim drugim pitanjima, Vlada treba da bude primer jedinstva, kolegijalnosti, timskog rada, požrtvovanosti prema ljudima sa kojima radite, a pre svega poštovanja i uviđavnosti. Žao mi je što to nekada nije tako i u tim situacijama svakako dovodim u pitanje svoje mesto i ulogu u Vladi”, rekla je tada Brnabić, spremna da žrtvuje sebe, a ne da smeni Popovića.

Godinu dana kasnije bila je malo oštrija i reagujući na izjavu ministra zaduženog za inovacije Nenada Popovića da je Briselski sporazum „mrtav” i da „evropskih integracija Srbije više nema”,  navela da je time izneo stav „direktno suprotаn stаvu Vlаde čiji je člаn”. Ona je poručila da je svaki ministar „dužan” da sprovodi dogovorenu politiku, te da su oni ministri koji to nisu u stаnju, „slobodni dа nаpuste” Vladu Srbije.

Kojim se kantarom meri težina prestupa, kako se ceni pogodan trenutak da se žrtvuje pion kako bi se sačuvao kralj, šta je dozvoljeno bogovima, a nije volovima, da li je Bastin najveći greh što nije naprednjak, ili što nije dovoljno blizak predsedniku države? Ili je, sudeći prema njegovom izjavama u kojima i dalje hvali Vučića, Basta u stvari dobio zadatak da bude neka „fina i saradljiva opozicija”? To će se nekako naslutiti već narednih dana, kada vidimo da li će ga biti u medijima. Prvog dana posle smene, nigde nije bio tema.