Predsednikova tabla i manipulisanje brojevima

Nakon prošlonedeljna tri intrevjua na televizijama sa nacionalnom frekvencijom predsednik je rešio da gostovanje u emisiji Ćirilica na televiziji Happy, iskoristi kako bi izmerio snage i uporedio rezultate SNS-a i bivšeg režima. Sada već uobičajeno, crtanje po tabli obuhvatalo je neprecizne brojeve, poređenje neuporedivog, netačne tvrdnje i manipulacije podacima, pa je Istinomer tokom gostovanja od sat vremena i 45 minuta detektovao 3 netačne tvrdnje, od kojih je jedna kratke noge, kao i jednu zloupotrebu činjenica i jednu nedoslednost.
Izvor: Screenshot / EON / Happy

Da podelimo ovu tablu, ovo je recimo što je SNS uradio, ovo je njihovo vreme – bivši režim, samo pogledajte rezultate molim vas i vi mi recite šta od ovoga nije tačno, rekao je tokom svog gostovanja u emisiji Ćirilica, dok je stajao ispred table, čiji ekran je podelio na pola – na ono šta je, prema rečima predsednika uradio SNS od dolaska na vlast i na ono šta je uradio bivši režim”, bez preciznijeg određivanja koji period pod time podrazumeva.

Da vidimo šta sve nije tačno.

 

Mi smo izgradili 147 bolnica, domova zdravlja, zdravstvenih objekata izgrađeno, a oni nula

 

„Bolnica, domova zdravlja, zdravstvenih objekata izgrađeno 147, oni 0”, rekao je predsednik dok je pisao brojeve na tabli postavljenoj u studiji televizije Happy.

Međutim, predsenikova tvrdnja nije tačna, jer su se bolnice gradile i pre dolaska Srpske napredne stranke na vlast.

Jednostavnom internet pretragom vidimo da je recimo, u maju 2008. otvorena bolnica za dijalizu u Novom Sadu. Zatim, naredne 2009. godine objekat opšte bolnice u Zrenjaninu. Onda je sredinom juna 2010. godine otvoren je i Urgentni centar u sklopu Kliničkog centra Vojvodine, a 2011. dnevna bolnica za dijalizu u Vranju.

Dakle, samo na prvi pogled jasno je da je između 2008. I 2011. Izgrađeno minimum četiri bolnice, pa zato predsednik Aleksandar Vučić za izjavu da je za vreme „bivšeg režima”, odnosno pre dolaska SNS-a na vlast, izgrađeno 0 bolnica, dobija ocenu – neistina.

 

Minimalac u vreme bivšeg režima bio 15 hiljada, sada je 47 hiljada

 

Vučić je zatim iskoristio i minimalnu zaradu za poređenje sa „bivšim režimom”. 

„Minimalac bio je 15 000 dinara, a sada 47 hiljada dinara”, rekao je.

Sem što ne manipuliše prvi put tom brojkom od 15 hiljada, ovakva poređenja bez analize kupovne moći građana, cena hrane i odnosa primanja sa potrošačkom korpom, zapravo ne govore – ništa.

Koliko je zapravo iznosio minimalac, a koliko je sada?

Minimalac od 15.200 dinara isplaćen je u februaru 2011. godine. Ako pogledamo prosečne godišnje iznose minimalne neto zarade (pošto se minimalna neto zarada menja svakog meseca u zavisnosti od broja radnih sati) 2012. godine iznosio je – 19 446 dinara, a 2013. minimalac je bio 20 010 dinara.

Minimalna plata, u trenutku kada je predsednik postao premijer 2014. godine iznosila je 20 hiljada i 240 dinara neto.

Osim što je predsednik izneo neprecizan podatak za iznos minimalca bivše vlasti, odnosno pre nego što je on postao premijer, netačan je i broj od 47 hiljada minimalca sada. Naime, minimalna zarada za oktobar 2023. godine iznosi 40 480 dinara odnosno 230 dinara po radnom času.

Uzimajući sve ovo u obzir, predsednik Srbije Aleksandar Vučić za tvrdnje o minimalcu dobija ocenu – neistina.

 

Prosečna plata kada sam postao predsednik Vlade 329 evra

 

Još jedna u nizu brojki koje je predsednik ispisao na tabli tokom gostovanja, kako bi ilustrovao uspehe vlasti, ticala se i prosečnih plata.

„Prosečna plata kada sam postao predsednik Vlade 329 evra. Mi u decembru ćemo imati 820 evra”, rekao je.

Koje podatke je ranije iznosio, a šta kažu činjenice?

Aleksandar Vučić je postao predsednik Vlade u aprilu 2014. godine.

U julu 2017. izjavio je da je prosečna plata kada je on postao premijer bila 356 evra.

„Ne zaboravite, kada sam postao predsednik Vlade, plate u Srbiji su bile 340 evra”, rekao je potom u aprilu 2018.

Povezan sadržaj
Miljana Miletić 19. 10. 2021.

A tokom gostovanja na TV Prva 2021. godine, takođe je poredio brojeve na tabli, kada je tvrdio da je prosečna plata 2014. godine bila 330 evra.

I ove ponavljamo, puko poređenje brojeva nema smisla, ukoliko se u obzir ne uzmu i potrošačka korpa, inflacija i drugi faktori. Ali vodimo se činjenicama samo o plati. Šta one kažu?

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, plata u aprilu 2014. iznosila je 45.847 dinara, što je, prema srednjem kursu evra NBS za poslednji dan aprila te godine iznosilo 396,3 evra. Mesec dana ranije, u martu, kada su održani izbori, prosečna zarada iznosila je 376,6 evra, a mesec dana kasnije, u maju, taj iznos bio je 382 evra. Za celu 2014. prosečna zarada iznosila je 379,3 evra.

Dakle, predsednik Srbije Aleksandar Vučić već godinama koristi poređenje prosečnih plata i to sa iznosima koji nisu tačni. Za vreme kada je postao premijer tvrdio je da je prosečna plata bila 356 evra (izjava iz 2017. godine), pa 340 evra (izjava iz 2018. godine), a sinoć na TV Happy rekao je da je bila 329 evra. Činjenica je da je prosečna zarada kada je on postao premijer u aprilu 2014. godine iznosila 396,3 evra, a cele 2014. godine 379,3 evra i zato dobija ocenu – kratke noge.

Povezan sadržaj

 

Bivši režim šampion samo po nezaposlenosti

 

Dok je ispisvao brojke koje „dokazuju” kako aktuelna vlast ima znatno bolje ekonomske rezultate od one koja je državu vodila pre SNS-a dramatično je istakao da ima jedna stvar u kojoj je bivši režim „uspešniji”.

„Ima jedna stvar u kojoj su šampioni, to je jedini broj koji ćete na ovoj strani da vidite da je veći, to je 25,9 nivo nezaposlenosti, dakle u tome su šampioni, a mi smo na 9,2, to je jedino u čemu su šampioni”, rekao je predsednik.

Stopa nezaposlenosti i zaposlenosti je često tema manipualcija političkih aktera, a sem što ne iznose potpuno precizne brojke, porede neuporedivo.

I ovog puta predsednik je izostavio da kaže važnu činjenicu. Naime, Vučić nije rekao  da je u međuvremenu metodologija merenja nezaposlenosti više puta menjana, pa da se stopa nezaposlenosti od pre deset godina i sada ne mogu upoređivati.

Takođe, brojka o stopi nezaposlenosti koju je izneo predsednik Vučić, sama za sebe ne znači mnogo, a koje stavimo van konteksta, mimo drugih podataka i faktora.

Zbog svega navedenog, promene u samoj metodologiji, kao i pogrešnom broju koji je izneo predsednik Aleksandar Vučić, tvrdnju da je bivši režim šampion kada se tiče nezaposlenosti, jer je tada iznosila 25,9, a sada 9,2, ocenjujemo kao zloupotrebu činjenica.

 

Izbori treba da pokažu u kom smeru Srbija ide dalje

 

Iako je pre manje od godinu dana predsednik rekao da – Što se tiče izbora, to mi je poslednja rupa na svirali, ja sam svoje izbore završio, tokom gostovanja je naglasio da su predstojeći izbori oni „koji treba da pokažu u kom smeru Srbija ide dalje”, kao i da su neophodni da bismo bili „potpuno posvećeni napretku, Expu”…

Povezan sadržaj

***

Predizborna kampanja zvanično tek uzima maha, a predsednik države je, očito uveliko u izbornoj trci. Ono što smo imali priliku da vidimo na samom startu kampanje ne razlikuje se od prakse kojoj smo svedočili i tokom ranijih izbornih procesa. Zatrpavanje brojevima, nepoznati izvori informacija, netačne, polu-tačne izjave, zloupotreba i plasiranje nepriverivih podataka postale su karakteristika predsednikovih javnih izlaganja.