Naivan kao Šapić: Ne znam šta je Mladić radio u ratu, jer nisam bio u Bosni
Gradonačelnica Sarajeva poslala je svom beogradskom kolegi kopije presuda Haškog tribunala kojima je Ratko Mladić osuđen na doživotni zatvor za ratne zločine i genocid, nakon što je Aleksandar Šapić izjavio da ne zna da li je Mladić tokom rata počinio zločine jer nije bio u Bosni. Kako je malo verovatno da je reč o neznanju, kao kada je recimo govorio o nepostojećoj afričkoj državi Nambiji, tako je mala verovatnoća i da će gradonačelnik pročitati presudu. I to ne zbog velikog broja strana, kako ironično primećuju oni koji dovode u pitanje njegovu titulu doktora nauka, već zato što je Šapić svojim delima više puta pokazao da su Srbi osuđeni u Hagu za njega heroji, a ne zločinci.
Uz fotografije paketa koji je adresirala na gradonačelnika Beograda, gradonačelnica Sarajeva Benjamina Karić je na svom Tviter nalogu napisala da je Šapićeva izjava o Mladiću duboko potresla sve ljude koji vole Bosnu i Hercegovinu i koji su preživeli agresiju i genocid.
“Kao gradonačelnici evropskih gradova, gradova budućnosti, moramo govoriti istinu. Ne možemo reći da nešto ne znamo jer nismo bili tu. I ja nisam bila rođena kad su se dogodili mnogi zločini u svetu, ali ih nikada ne osporavam”, istakla je gradonačelnica Sarajeva.
Danas sam kutiju sa kopijama presuda ratnom zločincu Ratku Mladiću poslala gradonačelniku Beograda.
Izjava gradonačelnika duboko je potresla sve ljude koji vole BiH, koji su preživjeli agresiju i genocid. pic.twitter.com/BN4gOelf9b
— Benjamina Karić (@BenjaminaKaric) July 27, 2022
Sarajevsku gradonačelnicu isprovocirao je način na koji je njen beogradski kolega odgovorio na apel koji mu je uputila Inicijativa mladih za ljudska prava, a u kom je od gradonačelnika zatražila da komunalnim službama naloži da uklone mural sa likom Ratka Mladića na Vračaru.
“Krajnje je vreme da gradske službe očiste obraz Beograda i Srbije uklanjajući ne samo sporni mural, koji su čuvale neiditifikovane straže, nego i hiljade crteža, grafita, murala posvećenih ratnim zločincima kao i simbola poput slova Z”, poručili su iz Inicijative za ljudska prava na godišnjicu oslikavanja murala.
Ne zna da li je Mladić počinio zločine
Novi gradonačelnik je na to odgovorio da ne zna da li je Mladić tokom rata počinio ratne zločine, odnosno da ne zna ko je šta radio tokom rata u Bosni jer tamo nije bio.
Istakao je i da je Haški tribunal za njega izgubio kredibilitet kada je oslobodio hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markača, bivšeg ratnog komandanta Armije BiH u Srebrenici Nasera Orića, te nekadašnjeg komandanta OVK Ramuša Haradinaja, mnogo ranije nego što je osudio Ratka Mladića.
“Ne znam ko je šta radio tokom rata u Bosni, jer tamo nisam bio. Ono što znam, jeste da je Ratko Mladić branio srpski narod i verovatno da nije bilo njega, Srbi iz Bosne bi završili slično Srbima iz Hrvatske. Bili bi ubijani i na kraju proterani sa svojih ognjišta. Da li je on u toku rata počinio ratne zločine, ja zaista ne znam”, izjavio je Šapić i naglasio da na uklanjanje grafita i komunalni red neće uticati presude Haškog tribunala.
Osim logike – ne znam ko je šta radio u Aušvicu, jer u vreme Drugog svetskog rata nisam bio/bila u Poljskoj, u Šapićevoj izjavi je sporno još nešto. Gradonačelnik, naime, kaže da na uklanjanje grafita i komunalni red neće uticati presude Haškog tribunala, zanemarujući pritom da je komunalna inspekcija opštine Vračar još 20. septembra 2021. donela rešenje, kojim stanarima zgrade u Njegoševoj ulici nalaže da grafit posvećen Mladiću uklone o svom trošku.
Odgovor "Inicijativi mladih za ljudska prava". https://t.co/ustdyUvGWB pic.twitter.com/3bAtZvvvpk
— Aleksandar Šapić (@AcaSapic) July 23, 2022
Koga pamćenje dobro služi, setiće se da mural nije bilo moguće ukloniti zato što su ga nepoznati mladići u kapuljačama danonoćno čuvali. Policija ih u tome nije ometala, niti je ikada saopštila ko su bili momci koji su čuvali grafit na Vračaru. Umesto toga MUP je zbog “bezbednosnih razloga” zabranio skup aktivista i građana koji su na Međunarodni dan borbe protiv fašizma i antisemitizma hteli da uklone mural, a policija je privela dve aktivistkinje jer su Mladićev lik gađale jajima.
Osim što se oglušuje o “presudu” opštinske komunalne inspekcije, na osnovu koje je sporni mural morao da bude uklonjen još juče, gradonačelnik Beograda i visoki funkcioner Srpske napredne stranke se oglušuje i o Zakon o saradnji sa Međunarodnim krivičnim tribunalom u Hagu, kojim se Srbija obavezuje da će poštovati i sprovoditi sudske odluke ovog tribunala.
Jedna od njih je i pravosnažna presuda kojom je nekadašnji general Vojske Republike Srpske Ratko Mladić osuđen na doživotnu kaznu zatvora za genocid u Srebrenici, progone Bošnjaka i Hrvata, terorisanje građana Sarajeva i uzimanje pripadnika UN-a za taoce tokom rata u BiH 1992-1995. godine.
Tužilaštvo da pokrene istragu
“Presude ovog suda su obavezujuće za sve članice Ujedinjenih nacija, pa tako i za Srbiju. Njihovo negiranje ili nepoštovanje je nedopustivo i sramotno”, saopštili su iz Lige socijaldemokrata Vojvodine.
Reagovao je i Pokret slobodnih građana, podsetivši da je Šapić na zvaničnom nalogu gradonačelnika Beograda otvoreno doveo u pitanje Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici usvojenu u Skupštini Srbije, kao i obavezu svih institucija da poštuju presude Međunarodnog suda pravde, negirajući, ne samo genocid u Srebrenici, već i sve druge zločine Ratka Mladića za koje je pravosnažno osuđen.
Forum za bezbednost i demokratiju otišao je korak dalje, zatraživši da tužilaštvo “u najkraćem roku pokrene istragu protiv gradonačelnika Šapića zbog postojanja osnova sumnje da je svojim javnim istupima izvršio krivično delo rasne diskriminacije”.
“Šapićev bivši zamenik nekadašnji upravnik logora”
Bilo je i onih koji nisu bili iznenađeni izjavom gradonačelnika Beograda, u kojoj, kako kažu, vide nastavak Šapićeve prakse poricanja zločina.
“Tendenciju ka tome pokazao je i kada je za zamenika GO Novi Beograd postavio Svetozara Andrića, osnivača logora Sušica u Vlasenici i načelnika štaba Drinskog korpusa Vojske Republike Srpske od jula 1995. godine”, rekao je Marko Milosavljević iz Inicijative mladih za ljudska prava, podsetivši gradončelnika da je naziv zavereničke akcije da se ubije premijer Đinđić bio “Stop Hagu”.
Na odgovornost Svetozara Andrića, koji je 2020. postao i narodni poslanik najpre Šapićeve izborne liste, a nakon spajanja Srpskog patriotskog saveza sa SNS-om i član poslaničke grupe “Aleksandar Vučić – za našu decu”, od 2006. godine upozorava Fond za humanitarno pravo.
Logor Sušica osnovan je 31. maja 1992. godine ili približno tog datuma, po naređenju Svetozara Andrića, komandanta 1. birčanske brigade VRS. Kroz njega je prošlo između 2000 i 2500 nesrpskih civila. pic.twitter.com/LI1bNBOJXc
— Fond za humanitarno pravo (@FHPHLC) September 30, 2021
Prema Fondu za humanitarno pravo, logor Sušica je osnovan u maju 1992. po naređenju Svetozara Andrića, komandanta 1. birčanske brigade VRS, a kroz njega je prošlo između 2.000 i 2.500 nesrpskih civila.
“Dana 30. septembra 1992. godine između 140 i 150 zatočenika logora Sušica odvedeno je na lokaciju Debelo Brdo i ubijeno, nakon čega je logor zatvoren. Među ubijenima su bili Enes i Bernes Hadžić, sinovi Habibe Hadžić”, navodi Fond za humanitarno pravo, koji je u martu 2018. podneo krivičnu prijavu protiv Andrića za zločine počinjene u Sušici, Vlasenici i Srebrenici.
O fotki sa Šljivančaninom: Pa šta?!
Bivši vaterpolista i nekadašnji funkcioner Demokratske stranke, imao je još zanimljivih istupa na temu ratnih zločina i zločinaca. Tako je u decembru 2012. godine, dok je bio predsednik opštine Novi Beograd, na svom Tviter nalogu objavio fotografiju sa haškim osuđenikom Veselinom Šljivančaninom, uz poruku “Veliki pozdrav za Veselina Šljivančanina”.
Za medije je potom objasnio da se slikao kao građanin Aleksandar Šapić i da Demokratsku stranku ne treba mešati u to. “Šljivančanin je slobodan čovek”, rekao je i dodao da ne vidi nikakav problem u tome što se slikao sa njim.
Demokratska stranka, u tom trenutku najveća opoziciona stranaka, ogradila se od postupka svog funkcionera, uz objašnjenje da je Šapić fotografiju postavio na svoj privatni Tviter nalog i da je to lični čin koji ne predstavlja zvanični politički stav stranke.
SNS bez reakcije
Zbog toga još više upada u oči da se vladajuća Srpska napredna stranka nije ogradila od svog potpredsednika, tim pre što je Šapić saopštenje o muralu i Ratku Mladiću objavio ne na privatnom, već na zvaničnom nalogu – kao gradonačelnik Beograda.
Stoga neuverljivo, i pomalo licemerno, zvuči izjava predsednika Aleksandra Vučića o ljudskom zlu “koje ne poznaje istorijske i geografske granice” na svečanosti povodom početka izgradnje Memorijalnog centra “Staro sajmište”.
“Zato mi Srbi, kada tražimo od drugih da ne ćute i da priznaju ili da govore o zločinama koji su počinjeni nad nama, ili koji je deo njih počinio nad nama, moramo da budemo dovoljno odgovorni i ozbiljni i da uvek otvoreno i jasno osudimo sve one koji su u naše ime činili zločine nad drugima. Samo tako i na takav način moći ćemo da gradimo poverenje i moći ćemo da radimo na pomirenju”, rekao je Vučić u prisustvu Aleksandra Šapića, od čije se izjave nije ogradio niti jednom rečju.
Paralela sa gradonačelnicima Sarajeva i Zagreba
Gradonačelnica Sarajeva Benjamina Karić, koja je zbog odgovora Šapiću postala meta uvreda na društvenim mrežama, makar je stala iza podizanja spomenika građanima Sarajeva, uglavnom srpske nacionalnosti, koje su kod jame Kazani na Trebeviću 1992. i 1993. godine ubili pripadnici armije BiH, po naredbi Mušana Topalovića Cace.
Kažemo makar, jer na spomeniku stoji samo neodređen napis “Zauvijek ćemo se s tugom i poštovanjem sjećati naših ubijenih sugrađana”. Nema imena svih žrtava i informacije ko ih je ubio, što je izazvalo negodavanje Srba preko Drine.
Evo još jedne paralele. Aktuelni gradonačelnik Zagreba Tomislav Tomašević probio je tridesetogodišnji zid ćutanja o ubistvu srpske porodice Zec, kada se krajem prošle godine, kao prvi hrvatski zvaničnik, pojavio na komemoraciji Aleksandri, Mariji i Mihajlu Zecu.
“Ovde stojim ponizno kao gradonačelnik kako bih odao počast nevinim žrtvama, nevino ubijenoj porodici Zec. Svi znamo što se dogodilo pre 30 godina, svi znamo ko su počinioci i znamo da nitko za to nije odgovarao”, rekao je tada gradonačelnik Zagreba.
Slične reakcije gradonačelnika Beograda još nije bilo, pa ni Šapićevog odgovora Inicijativi mladih za ljudska prava, koja ga je pozvala da inicira podizanje spomen-obeležja u Batajnici, na mestu masovne grobnice u kojoj su pronađeni posmrtni ostaci 744 kosovska Albanca.
Naslovna fotografija: FoNet
