Kragujevac između stečaja i zaborava

Kako to da je na nekadašnji prestoni grad politička elita skoro pa zaboravila? Zašto veliki infrastrukturni projekti kruže kao kiša oko Kragujevca i da li je moguće Kragujevčanke i Kragujevčane trgnuti iz letargije?

„Apsolutni pobednik nacionalnog turnira pod pokroviteljstvom predsednika Srbije -Kanalizacija 2021. je grad Kragujevac sa 600 kilometara kanalizacionih cevi“. Tako glasi jedan od mnogobrojnih komentara na društevnim mrežama, koji su usledili nakon najave predsednika Aleksandra Vučića o izgradnji nove kanalizacione mreže u Kragujevcu. 

Od šaljivih doskočica, preko ozbiljne zapitanosti gde će biti smešteno i ugrađeno 600 kilometara cevi do ljutnje što se od svih investicija u Srbiji, za Kragujevac najavljuje baš kanalizacija. I zato upravo ta vest i reakcije koje je izazvala, možda ponajbolje odslikavaju nesklad između očekivanja i želja Kragujevčanki i Kragujevčana i statusa koji Kragujevac danas „uživa“ u Srbiji. 

 

Ništa od izvrsnosti 

 

Taj bi status najslikovitije mogla da dočara fotografija napuštenog i u korov zaraslog gradilišta Centra izvrsnosti, u okviru kog je planiran prvi Centar za matične ćelije u državi. Izgradnja je počela krajem 2015, kamen temeljac položio je tadašnji predsednik Tomislav Nikolić, a objekat je trebalo da bude završen u aprilu 2017. Radovi su, međutim, u jednom trenutku obustavljeni, veliki planovi, čini se, pali u vodu, a jedan od inicijatora projekta, genetičar Miodrag Stojković, u međuvremenu je napustio Srbiju i otišao na Harvard.

Povezan sadržaj

Pompezno najavljivan projekat kao da je zaboravljen, a pusto gradilište stoji kao svedočanstvo nebrige i nezainteresovanosti države i lokalne samouprave. Maćehinski odnos prema četvrtom po veličini gradu u Srbiji, važnom univerzitetskom i privrednom centru, njegovi žitelji vide i u činjenici da su Kragujevac mimoišli svi veliki infrastrukturni projekti, pa će čak i planirani auto-put kroz Šumadiju zaobići njen centar. 

Inače, duže od 15 godina traje izgradnja saobraćajnice duge dvadesetak kilometara koja Kragujevac treba da poveže s Koridorom 10, a na koju se država obavezala  ugovorom s Fijatom. Dolazak italijanskog proizvođača automobila i preuzimanje Zastave, nekada simbola industrijskog razvoja Jugoslavije, a zatim propasti srpske tranzicije, predstavljao je prelomni trenutak u razvoju grada, nakon devedesetih godina. 

Kada je legendarni filmski Flojd, glumac Dragan Nikolić, u maju 2008. provozao čuvenog fiću kragujevačkim ulicama, činilo se da se grad polako vraća na staze stare slave. Teške vesti iz “doline gladi” na nacionalnim frekvencijama smenili su afirmativni naslovi. I zaista, oživljavanje proizvodnje automobila, pratio je i uspon u drugim oblastima. 

 

Stečajni upravnik

 

Pod sloganom “Kragujevac u svemu prvi”, razbuktan je lokal-patriotski zanos, istican je značaj nekadašnjeg prestonog grada, sedišta prve gimnazije, prvog pozorišta, suda, liceja, biblioteke, grada u kom je upaljena prva sijalica i u kom su štampane prve novine u Srbiji. Međutim, veliki razvojni, a ponekad i potpuno megalomanski planovi tadašnje vlasti, nisu bili zasnovani na realnoj, ekonomskoj moći, tako da je grad zapao u finansijske probleme, a sa promenom vladajuće strukture, i u stečaj. 

Povezan sadržaj

Ostaće, naime, zapamćena izjava Radomira Nikolića, data nakon preuzimanja vlasti 2014, da nije postavljen za gradonačelnika, već za stečajnog upravnika. Godine koje su usledile donele su stagnaciju i tavorenje, a očekivanja građana, zasnovana između ostalog i na činjenici da je grad predvodio sin tadašnjeg predsednika republike, ubrzo su se raspršila. 

U retkim javnim istupima, mlađi Nikolić je na gotovo sva pitanja u vezi s funkcionisanjem lokalne samouprave nudio isti odgovor – nema para. U međuvremenu, Kragujevčani su došli u situaciju da nakon eksplozije vojnog skladišta, udaljenog tek par kilometara od centra, informacije o linijama gradskog saobraćaja i opasnosti od zagađenja traže na RTS-u, pošto je grad ostao bez obe gradske televizije

Potpuno nepristupačna lokalna  vlast odluke je donosila u uskom krugu, bez ikakvog upliva javnosti, a ukoliko je i bilo nekakve vizije razvoja, nije bilo želje da se građani o tome obaveste, niti da se otvori javna debata. Društvene mreže postale su glavno mesto za izlive nezadovoljstva stanjem u gradu, koji se, po tvrdnjama Kragujevčana, polako, ali sigurno, pretvara u palanku. U prilog tome, obično se prilažu fotografije ulica punih rupa, raskopanih trotoara, zaraslih zelenih površina, napuštenih gradilišta, neosvetljenih naselja…

 

Buđenje?

 

Urušavanje dela Gradske tržnice, jednog od najvrednijih arhitektonskih zdanja u Kragujevcu, kao da je na trenutak prenulo iz sna pospane građane. Rušenje potpornog zida, u toku radova na rekonstrukciji zgrade zaštićene kao kulturno dobro, izazvalo je burne reakcije stručne javnosti, opozicionih političkih partija, medija, kao i  Kragujevčanki i Kragujevčana koji su svoje nezadovoljstvo iskazali silnim komentarima na društvenim mrežama. 

Povezan sadržaj
admin 14. 1. 2015.

Sem pozivanja na odgovornost nadležnih, u javnosti je pokrenuta i diskusija o planovima za uređenje grada i opravdanosti urbanističkih rešenja koja su omogućila izgradnju podzemne garaže u centralnom delu autentične ambijentalne celine „Miloševog venca“. Za Gradsku tržnicu je, međutim, tada već bilo kasno, pošto je građevinskim radovima i urušavanjem dela objekta, njen izgled nepovratno izmenjen, a namena za duži period nepromenjena, uprkos nekim ranijim planovima. 

Taj slučaj važan je kao opomena, odnosno poruka građanima da je neophodno da budno prate dešavanja u svom gradu, da imaju prava da se predlozima uključe u odlučivanje o njegovom izgledu i funkcionisanju, da iskažu svoje stavove, obrazlože potrebe i eventualna neslaganja i tako utiču na odluke gradske uprave. 

Da je marginalizacija Kragujevca činjenica, a ne samo interpretacija nezadovoljnih građana, mogao bi da posvedoči još jedan podatak. Naime, u novoj Skupštini Srbije ima svega četiri poslanika iz najvećeg šumadijskog grada. Statistika je još poraznija u redovima Srpske napredne stranke, koja je ovog puta osvojila rekordan broj mandata, ali je samo jedan pripao Kragujevčaninu, inače šefu odborničke grupe naprednjaka u gradskom parlamentu, koji je u skupštinu ušao kao 69. kandidat na listi. 

 

(Autorke su osnivačice udruženja Res Publica iz Kragujevca)

Naslovna fotografija: Zoran Drekalović/Istinomer