Agencija za sprečavanje korupcije: Država namerno pravi pometnju (2. deo)

O stvarnom stanju zamišljene nezavisnosti Agencije za sprečavanje korupcije dosta govori i to što se ime aktuelnog direktora Agencije našlo na listi onih koji su pred poslednje predsedničke izbore Srpskoj naprednoj stranci donirali identičnu svotu - 40.000 dinara. To je bio maksimalan iznos za koji nije bilo obavezno objavljivanje identiteta donatora na stranačkom sajtu tokom kampanje.

Podsećamo, preko armije “malih darodavaca” koji su za Vučićevu kampanju priložili po 40 hiljada obezbeđeno je u zbiru više od dva miliona evra.

Sajt „Javno“ objavio je da je Dragan Sikimić na predsedničkim izborima 2017. godine bio član Radnog tela Republičke izborne komisije za opštinu Zemun na predlog Srpske napredne stranke, kao i da je godinu dana ranije na lokalnoj SNS listi za opštinu Zemun bio na 17. mestu. I tada je stranci donirao 40 hiljada.

Ipak, agencijski Odbor saopštio je da u vreme raspisivanja konkursa za prvu osobu te institucije Sikimić nije bio član nijedne političke stranke.

*Aleksandar Obradović: Ne odustajem ni od jedne izgovorene reči

*Imamo jasne pokazatelje policijske države

 

Koga je briga za rizik od korupcije?

 

“Zahvaljujući manipulacijama s odugovlačenjem pri izboru članova agencijskog Odbora, postignuta je željena većina koja je rezultirala izborom ovog direktora koji ima politički pedigre”, kaže za Istinomer Zlatko Minić, bivši član Odbora.

Naš sagovornik, ipak, upozorava da ne treba bacati drvlje i kamenje po agenciji jer “mnogo ljudi tramo vredno radi”.

“Bila je, na primer, dobra praksa analize korupcionih odredbi u propisima i predlozima zakona, a neka ministarstva su i uvažavala te analize. Nekada su se u predlozima zakona koji su bili u javnoj raspravi nalazile odredbe s tolikim rizikom od korupcije da se činilo kako prosto žele da privuku pažnju javnosti, pa da onda usvoje primedbe agencije. Dešavalo se, međutim, kao u slučaju kada je nastajao Zakon o udžbenicima, da poslanici vladajuće većine javno kažu da se na analize Agencije za borbu protiv korupcije ne treba obazirati. Čak je i Nikola Selaković, kao ministar pravde, poručio poslanicima da zanemare nalaze agencije”, podseća Minić.

Jedan od zanimljivijih primera zloupotrebe javnih resursa, koji su se našli « pod lupom agencije », desio se u Zaječaru. Gradonačelnik Boško Ničić objavio je na Fejsbuku fotografije aktivista SNS kako čiste grad i jezero, koristeći pri tome resurse javnih gradskih preduzeća, a sve u sklopu akcije “Zajedno možemo sve za našu decu”. Agencija je utvrdila da naprednjaci nisu prekršili zakon, ali je zato Boško Ničić opomenut jer su fotografije objavljene na njegovom profilu.

 

 

Agencija nije tužilaštvo

 

Postoje slučajevi kada se od agencije očekuje previse. Kako Minić objašnjava na primeru afere Krušik, agencija se nije mogla baviti time da li je neko učinio krivično delo, nego samo time da li je postojao sukob interesa u slučaju ministra Stefanovića koji izdaje dozvole za izvoz oružja.

Kada je u pitanju, recimo, vlasništvo Siniše Malog nad 24 stana u Bugarskoj, agencija ispituje samo da li je on prijavio imovinu, a podatke do kojih dođe prosleđuje tužilaštvu. Posle je sve na tužilaštvu. Bilo je medija koji su napadali agenciju što nije javnosti predstavila sva saznanja u vezi s Malim i njegovim nekretninama, a nisu pitali tužilaštvo zašto nije ništa učinilo.

I Vladimir Tupanjac, pravni ekspert Crte, potvrdio je za Istinomer utisak da se građani često razočaraju kada shvate da Agencija nema istražna ovlašćenja, ali i da resurse koje ima, upotrebljava retko.

“Gotovo je izvesno da država namerno formira organe sličnih naziva, s nadležnostima koje se prepliću ili nisu sasvim jasno definisane, s ciljem da se prikaže politička volja za sistemsku borbu protiv korupcije, ali i da se, s druge strane, stvori pravna nesigurnost i sukob nadležnosti između različitih državnih organa i savetodavnih tela”, objašnjava Tupanjac.

On naglašava da novoformirani organi više služe tome da se pred međunarodnom zajednicom pokaže navodna spremnost za borbu protiv korupcije, ali da ključnu ulogu na tom frontu i dalje imaju tužilaštvo, policija, poreznici i, naravno, na koncu sudovi koji daju poslednju reč.

“Jačanjem kapaciteta i integriteta tih organa, smanjuje se potreba za formiranjem nekih novih tela“, ocenjuje Tupanjac.

Veća ovlašćenja agencija praktično ima samo u oblasti finansiranja političkih aktivnosti, posebno u fazi prikupljanja dokaza da je izvršeno krivično delo. A kako ih koristi?

 

Kraj 2. dela

 

Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović