Kako su bojkotovani izbori 1997. godine? (2. deo)

"Kampanja za bojkot treba da bude karneval."

Najveće opozicione stranke su 40 dana pred izbore donele odluku. SPO – da se izađe na birališta, DS – da se izbori bojkotuju.

Nakon skoro tročasovne, na momente burne rasprave u DS, odluka o bojkotu doneta je većinom glasova, a protiv se izjasnio jedino Milan Paroški, uz trojicu članova koji su se uzdržali od glasanja.

Đinđić je najavio ofanzivnu antiizbornu kampanju, ali je od članova GO zatražio da tu kampanju pretvore u „kampanju za poštene izbore“. On je, takođe, rekao da će opozicija u najskorije vreme oformiti štab za antiizbornu kampanju, što je bio predmet razgovora sa predsednicom GSS Vesnom Pešić.

Blic, 11. 8. 1997. godine
'Smatramo da kampanja treba da ima karakter veselog karnevala, karavana u kome će učestvovati veliki broj ljudi iz javnog života. Ići ćemo od mesta do mesta, razgovarati sa građanima. U pešačkim zonama ćemo praviti hepeninge. Delićemo materijale i objašnjavati zašto smo se odlučili na bojkot“, kazao je Đinđić.

Na podsmešljive komentare o „karnevalskoj kampanji“, Đinđić je odgovorio:

NIN, 22. 8. 1997. godine
„Gde imate posla sa jednim mrzovoljnim, antiljudskim, jednim nekrofilskim sistemom - karneval je forma emancipacije. Oni koji su se podsmevali što su protesti bili karnevalski, nisu razumali da je to najbolji oblik ispoljavanja slobode, a ne tribine, diskusije i mudri govori, jer je naša nacionalna kultura takva. Mi nismo, ne znam ni ja, Švajcarci, pa da uživamo što će neko da nam drži neki učeni govor. Mi smo vitalan, živ, mediteranski narod. U karnevalu su svi učesnici i svi su ravnopravni. I kampanja i u Italiji, i u Španiji, i u Grčkoj ima vid karnevala. To je ružno samo za one koji su naučili na referate i da kroz centralne komitete kampanja bude dirigovana. Mnogo toga će biti doktrinarno – pričanje ljudima na tribinama, objašnjavanje, ali ideal bi bio da se to pretvori u konstruktivno oslobađanje narodne energije koje bi dovelo do toga da ljudi kažu: izbori su farsa, mi smo suviše vredan i dobar narod da bismo morali da na tako niske standarde pristanemo“, napomenuo je Đinđić.

Za to vreme, Glavni odbor SPO je većinom glasova (šest protiv) doneo odluku da se izađe na izbore, odlučili su da prijave izborne liste u svih 29 izbornih jedinica. GO je ovlastio Predsedništvo stranke da ako državna TV ne bude deblokirana i ako posmatrači OEBS ne budu pozvani povuče izborne liste. Drašković je članovima GO sugerisao da moraju pogledati u oči činjenicama u Srbiji i izneo ocenu da su izborni uslovi „bolji nego ikada do sada“.

Blic, 11. 8. 1997. godine
„Na sugestiju ’Blica’ da mu se retorika nakon sastanka sa predsednikom Miloševićem kvalitativno izmenila, Drašković je rekao da on to nije primetio. On je rekao da su stranke okupljene oko antiizborne kampanje krenule u borbu protiv SPO i da će u tome doživeti fijasko, ali da na megdan ’Real Madridu’, što je u ovoj trci SPS, ne može da izađe ’Mogren’, nego samo ’Zvezda’, a to je u u ovom slučaju SPO, najveći demokratski tim u Srbiji.“

Potpredsednik DSS-a Mirko Petrović kazao je da je SPO doneo odluku o izlasku na izbore iako nisu ispunjeni njihovi glavni zahtevi.

Blic, 11. 8. 1997. godine
„Ne može nekoliko pojavljivanja pojedinih lidera da bude pokriće za tvrdnju da je RTS danas slobodna televizija. Kao što je i pre 5-6 godina RTS bila televizija socijalista, ona je to i danas. Drugi uslov SPO-a, koji se odnosio na kontrolu izbornog procesa isto tako nije ispunjen. SPO izlazi na izbore u kojima se pobednik unapred zna i na kojima nema neizvesnosti i na taj način daje pokriće SPS-u za neregularnu izbornu pobedu. DSS formira svoj antiizborni štab. Imaćemo naše plakate, letke, džinglove, skupove, mitinge i tribine, i vodićemo antiizbornu kampanju u saradnji sa ostalim političkim partijama u bojkotu. Naša odluka je načelna i nije uslovljena odlukama ostalih partija. Smatramo da ne možemo biti dekor i glumiti privid parlamentarnog sistema kojeg nema. Izbori moraju da nose smenjivost vlasti, inače to nisu izbori. Mislim da će stranke čiji su GO doneli odluku o bojkotu ostati dosledne toj odluci. Bitno je da manje od 50 procenata građana izađe na izbore, kako bi oni bili nelegitimni“, kazao je Petrović.

Glavni odbor Demokratskog centra, s dva glasa protiv, doneo je odluku da pod postojećim uslovima ne izlazi na izbore, kazao je predsednik DC Dragoljub Mićunović.

Blic, 13. 8. 1997. godine
„Smatramo da ove okolnosti ne dozvoljavaju mogućnosti za ravnopravne i normalne izbore, jer 29 jedinica koje su nametnute u poslednji čas samo teraju male stranke da donose poslanike većim strankama. Mediji takođe zadržavaju oblik satanizovanja svih onih stranaka koje misle drukčije. Mi želimo da predložimo jedan širi nacionalni konsenzus, koji bi označio prekid ovog kontinuiteta sa prethodnim režimima. To se mora učiniti, i zato je potreban dogovor, da se za okruglim stolom dogovorimo o jednakim izbornim uslovima za sve partije. Svesno prihvatamo rizik od marginalizacije, satanizacije od strane medija i izazivanja beznađa kod birača koji bojkot sa sobom nosi, ali verujemo da u narodu postoji još opcija koje ne iscrpljuju samo SPO, Šešelj i SPO“, kazao je Mićunović.

Lider DS je naglasio da će Paroški biti isključen iz te stranke ako odluči da izađe na izbore. Na pitanje da li je DS svesna rizika da će, ako izborna asptinencija ne da konkretne rezultate, ući u dugogodišnji period političke izolacije, Đinđić je odgovorio pitanjem:

Blic, 12. 8. 1997. godine
„Šta će se desiti s nama ako za dve-tri godine ne bude korenitih promena? Tada naša zemlja, verovatno, u ovom obliku neće ni postojati, stotine hiljada ljudi će biti gladno i u tom propadanju nije važno da li će DS imati 30 poslanika ili ne. (...) SPO igra u jednom scenariju koji je suprotan mentalitetu te stranke. To je jedna vaninstitucionalna snaga koja je sada umivena i poslušna u odnosu na režim. SPO igra po pravilima režima. Time će čitava njena energija biti izgubljena, jer ta energija postoji samo tamo gde je prirodno okruženje te stranke, tamo gde je radikalni protest“, rekao je Đinđić, dodajući da učešće SPO na izborima neće promeniti ništa na političkoj sceni Srbije dok bi suprotna odluka oduzela legitimitet izborima, jer bi ih tada bojkotovala čitava opozicija.

A povodom izjave Ričarda Holbruka o potrebi učešća na izborima, predsednik spoljnopolitičkog odbora GSS-a Vojin Dimitrijević izjavio je da toj izjavi ne treba pridavati takav značaj, pošto cilj Holbrukove misije nisu izbori u Srbiji.

Demokratija, 11. 8. 1997. godine
„Ovo je naša muka i mi o tome donosimo odluku, rekao je Dimitrijević i nastavio - uostalom i predsednik Republike je rekao da nama neće upravljati tuđa ruka.“

Na mitingu u Kraljevu Zorana Đinđića su gađali jajima. Đinđić je kazao da su to učinili radikali i da je to bio unapred režiran incident za ekipu RTS.

Dnevni Telegraf, 15. 8. 1997. godine
„Petnaestak minuta pre početka mitinga lokalni snimatelji obavestili su me da je u njihovo dopisništvo dojavljeno da će na mitingu doći do incidenta i da pripreme kamere. Incident sigurno nije organizovao lokalni SPO, jer su posle mitinga dolazili da se izvinjavaju. Ovo je u stvari nastavak Šešeljevog služenja socijalistima, jer se zna ko je u Srbiji zadužen za nasilje“, rekao je Đinđić.

Na pitanje da prokomentariše tvrdnju Zorana Đinđića da je u vrhu JUL priperemljen plan uličnih incidenata usmerenih protiv njega i DS, Aleksandar Vulin, potpredsednik JUL, rekao je:

Nedeljni Telegraf, 20. 8. 1997. godine
„Takve izjave nisu vredne komentara, ali eto, reći ću nešto, iz poštovanja prema Nedeljnom Telegrafu, za koji je šteta što se bavi tim stvarima, umesto da se bavi ozbiljnim temama. Kada je reč o Đinđiću poznato je da se oni koji u našoj zemlji boluju od manije gonjenja ne kažnjavaju, nego se leče. Verovatno je lidera DS na takve tvrdnje podstaklo ono famozno jaje u Kraljevu. Zato ga treba podsetiti da postoji i druga strana demokratije. Odnosno da onaj ko je pustio duha iz boce ne treba da se čudi kada taj duh dođe po njega. Đinđić je sam pomenuo ulične nemire, a za sve što na ulicama sada može da se dogodi odgovornost snosi onaj ko je takve događaje prvi inicirao. Posle poslednje sednice Skupštine Srbije, DS je za nas vanparlamentarna stranka i mi se prema njoj tako i ponašamo, odnosno pridajemo joj toliki značaj“, kazao je Vulin.

Portparol SPS Ivica Dačić istakao je da su na izbore pozvali posmatrače iz 52 zemlje sa kojima je Jugoslavija normalizovala bilateralnu saradnju.

Demokratija, 15. 8. 1997. godine
“Naše akcije moraju biti praćene normalizacijom odnosa od strane OEBS-a. Pošto naš status u OEBS-u nije normalizovan, ne mogu se od Jugoslavije tražiti standardi organizacije kojoj ne pripada. Poziv OEBS-u nije upućen i to je principijelni stav”, rekao je Dačić.

On je kazao da za bojkot izbora nema razloga, jer je vlast u Srbiji “ispunila sve uslove za održavanje demokratskih izbora”. Strankama opozicije koje su se izjasnile za bojkot jasno je da će izgubiti izbore, jer su slabije od koalicije SPS-JUL-ND, smatra Dačić, a “neizlaženje na birališta sakriće dubinu poraza”.

Demokratija, 15. 8. 1997. godine
“’Građani će bojkotovati njihov bojkot, a sada je opozicija koja je aminovala sve što kaže Zapad, počela da se vređa jer se Holbruk nije složio sa njihovim stavovima. Po njima ispada da SAD ne razumeju situaciju u Srbiji. Konačnu verifikaciju izbora daće građani ove zemlje, a ne bilo ko sa strane.' Na pitanje da prokomentariše incident sa antiizbornog mitinga u Kraljevu kad je Zoran Đinđić pogođen jajetom, Dačić je odgovorio: “SPS se nikada nije mešala u odnose unutar bivše Koalicije ‘Zajedno’. Kao što je rekao Gete, teško je praznoj vreći stajati uspravno. Sinoćni događaj potvrđuje dve stvari. Prvo je prisustvo Čede Jovanovića pored lidera DS. Konačno se vidi da studentski pokret nije bio ni nezavisan ni nestranački, već da je bio stranački organizovan i opoziciono obojen. Druga je stvar da se jaje vratilo onima koji su ga prvi bacilli. Jajetom na mućak”, rekao je Dačić.

Fond za humanitarno pravo (FHP) izneo je rezultate praćenja dvonedeljnog emitovanja programa i priloga koji imaju neposredne veze s izbornim aktivnostima u Srbiji. U periodu od 8. do 21. avgusta, ovim istraživanjem, kako je saopšteno, obuhvaćen je Drugi i Treći Dnevnik RTS i stranačka hronika ove televzije, kao i program Studija B.

Demokratija, 27. 8. 1997. godine
„Nataša Kandić iz FHP kaže da rezultati njihovog monitoringa pokazuju da uprkos Sporazumu o predstavljanju stranaka na RTS, nizom zloupotreba ove medijske kuće, SPS je favorizovana u uredničkom delu Dnevnika. Rezultati monitoringa pokazuju da je u prvoj nedelji praćenja predsedničkih kandidata, od 8. do 14. avgusta kandidat SPO Vuk Drašković dobio više vremena od kandidata SPS-JUL-ND. Druga nedelja, od 15. do 21. avgusta, pokazuje potpuno promenjenu strategiju RTS. Favorizovanje SPS i Zorana Lilića se vrši izdvajanjem priloga na početak Dnevnika, kao i davanjem značajnog vremena prilozima o njima, nasuprot opozicionim strankama koje su getoizirane u rubrici ’Izbori 97’. Vuk Drašković gubi svoju poziciju u korist Vojislava Šešelja.“

Nastaviće se… 

Kako su bojkotovani izbori 1997. godine? (1. deo)

Korišćena arhiva izdanja iz 1997: „Politike“, „Blica“, „Naše borbe“, „Dnevnog Telegrafa“, „Demokratije“, „Građanina“, „Danasa“, „Večernjih novosti“, „Vremena“, „Nedeljnog Telegrafa“, NIN-a…