Aleksandar Kavčić

Datum rodjenja: 30. 9. 1968.
Mesto:
Datum rodjenja: 30. 9. 1968.
Mesto:

Rođen 1968. u Beogradu. 

„Aleksandar Kavčić neće osporavati tvrdnju da je poseban, a na pitanje kada je to spoznao, setiće se roditelja – zahvaljujući očevoj diplomatskoj službi u Indiji, pohađao je tamošnju američku školu. ‘To su moji roditelji najpre spoznali kada su im američki nastavnici rekli da imaju izuzetno dete i predložili da preskočim razred – za četiri godine, završio sam pet razreda’.“ (BBC, 29. 1. 2021. godine)

Završio je Matematičku gimnaziju u Beogradu.

„Bilo je teško upisati Matematičku gimnaziju u Beogradu iz inostranstva gde programi nisu tako rigorozni, a imao sam i taj preskočen razred – nisam bio ni najbolji ni najgori, bio sam zlatna sredina najboljeg odeljenja u Jugoslaviji.“ (BBC, 29. 1. 2021. godine)

Prve četiri godine studija završio je na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a diplomirao na fakultetu u Bohumu, u Nemačkoj. Doktorat je odbranio na Univerzitetu „Karnegi Melon“ u SAD. 

„Po završetku studija, devedesetih, odmah sam želeo da doktoriram na nekom univerzitetu i napravio sam početničku grešku. Poslao sam biografije i propratna pisma za prijavu u kojima sam izjavio da me zanima skoro sve. Tada zaista nisam znao da je to neprikladno u akademskom svetu, jer svi traže studente koji su visoko fokusirani na određenu naučnu oblast’, kaže Kavčić. Prijavio se na 12 američkih univerziteta, a prihvatilo ga je 10. Univerzitet Karnegi Melon, tačnije profesor Žoze Moura, prepoznao je ‘svog čoveka’ u toj biografiji; neko ko bi kombinovao istraživanja u pomalo nepovezanim oblastima – obradi signala i magnetici.“ (Cord, 1. 3. 2019. godine)

Kaže da je „bio svestan da se elektrotehnika mora raditi u Americi – od Tesle pa do danas, sve što se dešava u toj oblasti, radi se tamo“.

„Lakonski će odgovoriti da on ne zna šta je to ‘američki stil života’, ali će ponuditi vlastiti doživljaj istog. ‘Kad su mi dolazili u posetu ljudi iz Srbije, vodio sam ih u dva sata noću na Univerzitet – da vide šta je američki stil života. Tamo se i u to vreme neki doktoranti i studenti nalaze na fakultetu – ne zato što moraju, nego zato što vole nauku.“ (BBC, 29. 1. 2021. godine)

Doktorski rad će mu promeniti život.

„Nisam pravio izum sa idejom da to bude prodato u milijardama primeraka. Naprotiv, pravio sam ga sa motivom starijeg dečaka koji je želeo da pokaže da se problem može rešiti’. Patent, sa kojim je i doktorirao, dospeo je na sud jer ga je neovlašćeno koristila kompanija ‘Marvel’, a Kavčić ga jednostavno opisuje kao način da na magnetne memorije pišemo što sitnije da bi više podataka stalo, ali da bi i dalje bili čitljivi. ‘Magnetni materijal po kome pišemo ima razlivanja – kao da pišete po salveti, pa je pitanje koliko sitno možete pisati. Tu granicu smo moj mentor i ja teorijski našli, pokazali smo da je metoda optimalna – ne postoji neka koja je bolja, do sada takva nije pronađena’.“ (BBC, 29. 1. 2021. godine)

Sud u Pitsburgu je još 2012. presudio u korist Univerziteta „Karnegi Meloun“.

„Kompanija ‘Marvel’ je tada optužena da je prodala milijarde poluprovodnika koristeći se tehnologijom napravljenom na pomenutom Univerzitetu. Sudski proces kao iz holivudskih filmova dug sedam godina, rezultovao je dakle rekordnom odštetom za krađu intelektualne svojine u IT oblasti u Americi. Tokom suđenja kompanija Marvel je tvrdila da nije koristila tehnologiju sa ovog Univerziteta, te da je takva tehnologija postojala i ranije i pre nego što je Karnegi Meloun Univerzitet prijavio to kao svoj patent. Međutim, svi argumenti su im pali u vodu i kompanija je morala da plati veliki ceh.“ (Mondo
12. 1. 2021. godine)

Posle sedam godina sudski spor je okončan tako što je ova kompanija uplatila 750 miliona dolara „Karnegi Melon“ univerzitetu, a deo odštete je pripao Kavčiću.

„On je danas pridruženi profesor Karnegi Melon univerziteta, što je pre svega počasna funkcija koja mu omogućava da predaje s vremena na vreme kada to zaželi. Zahvaljujući tome polovinu svog vremena provodi u Srbiji gde je angažovan upravo kroz filantropski rad fondacije ‘Alek Kavčić’.“ (Danas, 18. 1. 2021. godine)

Kaže da nema uzore u zadužbinarima iz prethodnih vekova.

„Nisu mi to bili uzori – zadužbine se uglavnom vezuju za nekretnine, a ja čak i ne znam biografiju Kolarca (bogati trgovac i zadužbinar Ilija Milosavljević). Više su mi uzori bili ljudi poput Tesle, Betovena, Mendeljejeva, ljudi koji su intelektom nešto postigli, ali nisu nalazili satisfakciju u materijalnoj dobiti’. Sopstvenu satisfakciju on traži u popravljanju onoga što smatra osnovom društva – obrazovnog sistema. ‘Trideset godina razvaljujemo obrazovni sistem i to što danas imamo plagijatore i kupce diploma na ključnim mestima nije nam se desilo juče. Oni su počeli da prepisuju još kao mali, devedesetih godina, kada je škola izgubila vaspitni karakter – moja je želja da vratimo to u obrazovni sistem’.“ (BBC, 29. 1. 2021. godine)

Na svom Tviter nalogu 12. januara 2021. objavio je: „Od danas su besplatni udžbenici srpska stvarnost“, a sutradan njegova fondacija saopštila je da je moguće preuzeti prve besplatne udžbenike za osnovnu školu na sajtu besplatnabiblioteka.com.

„Obrazovnom sistemu ne sme cilj da bude profit već da svaki đak može da dostigne pun potencijal i zbog toga obrazovanje mora da bude besplatno. To je zadatak društva – da obezbedi mogućnost svakom pojedincu da ispuni potencijal, a ne da jedan komplet udžbenika košta polovinu plate roditelja.“ (BBC, 29. 1. 2021. godine)

Najveći otpor projektu kačenja udžbenika na sajt Fondacije stigao je od privatnih izdavača.

„Očekivao sam sve ovo – možda nisam očekivao napade lično, ali oni će doći i biće usmereni da se ličnost okalja, da bi se ubio glasnik. Ali tako se neće zaustaviti glas i poruka da se deci ove zemlje mora obezbediti jednak start u životu da bismo bili konkurentna nacija. Zamislite da slobodno tržište, koje nam je urušilo tržište udžbenika, odjednom dozvoljava sistemu da obezbedi besplatne udžbenike. Prvi put postoje zaista besplatni udžbenici, a sada je vreme kada se oni biraju – ne kada računi stignu pred novu školsku godinu, i zato je važno da roditelji znaju da to postoji.“ (BBC, 29. 1. 2021. godine)

Kako piše nedeljnik „Vreme“, sada je na talonu tržište udžbenika teško desetine miliona evra godišnje, ali i „budućnost obrazovanja u Srbiji“.

„Kavčić je dočekan kao filantrop, naš genijalac koji je postao milioner u Americi, pa domovini vraća dobročinstvom. Ali svaka dobra priča mora da ima i negativce. Ta uloga u javnosti je, i bez kastinga, dopala izdavačkoj kući Klet, gigantu iz Štutgarta koji drži najveći deo srpskog tržišta udžbenika. Iz Kleta su baražno raspalili po ‘besplatnim udžbenicima’. Između dve vatre su mali izdavači – osim Kleta, skoro svi su mali – koji podozrivo gledaju i na Kavčićev poduhvat i na dominaciju nemačke konkurencije. Sve to je materijal za triler čiji će ishod, kao i do sada, plaćati roditelji školaraca kad im stigne račun za udžbenike.“ (Vreme, 27. 1. 2021. godine) 

Profesor Ivan Perić, direktor razvoja izdavačke kuće „Klet“ , rekao je za N1 da Kavčićeva fondacija nije otkrila „toplu vodu“, a da će se tek videti da li će je neko tužiti za autorska prava, tvrdeći da „su ilegalno radili, jer su postavili Zavodove udžbenike, a da nisu pitali autore“. Kavčić je na to odgovario da fondacija operiše i u SAD i u Srbiji i da ako je nešto ilegalno – da će biti tuženi „i u Americi gde tek ne mogu da se izvrdaju autorska prava“.

Iz Zavoda za udžbenike za BBC na srpskom kazali su da je Kavčićeva fondacija kupila knjige od njih i da sve imaju licencu, što znači da nema prepreka za korišćenje. 

Kavčić objašnjava da na sajtu postoje udžbenici koji su pisani za Fondaciju i da su sa tim autorima honorari dogovoreni unapred, a da ne zavise od broja prodatih ili skinutih primeraka.

„To smatra poštenijom nadoknadom od one po broju prodatih primeraka, koja je danas najčešća. Za elektronsku formu knjiga Zavoda za udžbenike, koje se takođe nalaze na sajtu, tvrdi da je nađeno adekvatno rešenje. ‘Mi smo kupili desetine hiljada štampanih primeraka Zavoda za udžbenike i tako su namirena autorska prava autora, dok nam je Zavod dao pravo da promovišemo njihove udžbenike kroz stavljanje udžbenika na sajt’. U sopstvenom modelu, Kavčić vidi i moguću budućnost štampanja udžbenika u Srbiji.“ (BBC, 29. 1. 2021. godine)

Početkom februara 2021. Kavčić je dobio nagradu „Izuzetna ličnost“ agencije „Fabrika“ za 2020. godinu. 

Na izborima u junu 2020. bio je kandidat za poslanika na listi „Suverenisti – Pokret Dosta je bilo“, a Kavčić je predstavljan kao predsednik Kluba za obrazovanje Pokreta Dosta je bilo. Lista nije uspela da preskoči izborni cenzus, a Kavčić je napustio Pokret. 

„Mora sistem u stranci da bude takav da dozvoljava pojedincu da prodre sa svojim idejama – ako stranka nije demokratski organizovana, neće pojedinac moći da se iskaže. Ja sam napravio grešku, došao sam iz Amerike ne shvatajući da su sve stranke u Srbiji – liderske stranke.“ (BBC, 29. 1. 2021. godine)

Kaže da ne razmišlja o osnivanju sopstvene stranke.

„U ovom trenutku – ne. Mada, da ste me pre dve godine pitali da ću raditi nešto sa udžbenicima, ja bih isto rekao ne.“ (BBC, 29. 1. 2021. godine)

Foto: Printscreen YouTube/N1