Traže od dece da prate nastavu preko interneta, a mi nemamo ni struju

“Tokom nastave na daljinu koristili smo komšijin internet. Ni mobilni, ni kompjuter nismo imali, a bili su nam neophodni zbog online časova. Nekako smo se snašli, pa smo kupili jedan telefon na pijaci, na rate. Kada nisu imali na televiziji, svi su učili preko njega.”

Bekim Limanaj je otac šestoro dece školskog uzrasta, od kojih je najstarija ćerka prvi razred srednje, a najmlađa prvi osnovne škole. Žive u romskom naselju u Jagodini, u kući sa dve sobe i jednom kuhinjom. Školovanje dece u takvim uslovima i inače, kaže, nije lako, a tokom pandemije i nastave na daljinu, deca su se namučila. 

Sa početkom nove školske godine Bekimova deca nastavu ponovo pohađaju u učionicama, kao i većina romskih učenika iz socijalno ugroženih porodica. Međutim, potencijalno vraćanje na online nastavu koje nadležni ne isključuju ukoliko pandemija ponovo bukne vratilo bi ih istim problemima. Ipak, za pojedinu decu čiji roditelji nisu uspeli da se snađu i kupe makar jedan pametni uređaj školska godina završena je početkom vanrednog stanja.  

Pohađanje nastave deci koja žive u lošim uslovima olakšali su pedagoški asistenti, a jedan od njih je Saša Kamenović iz Bora. On je u dogovoru sa učiteljima tokom vanrednog stanja učenicima koji nisu mogli da prate nastavu odnosio štampani materijal kući. Objašnjava nam da su deca u većini slučajeva pratila nastavu preko RTS-a, ali da su postojale poteškoće u izradi domaćih zadataka.

“Nisu svi bili u stanju da izvršavaju domaće zadatke, iz tehničkih razloga – Ili je neispravna kamera, ili je telefon kod oca ili kod majke koja radi”, kaže Saša i dodaje da je problem i to što većini deci iz romskih porodica roditelji nisu mogli da pomognu prilikom učenja, jer su i sami bez znanja i obrazovanja. 

Deca koja nisu imala uslove za praćenje nastave, imala su priliku da nadoknade propušteno znanje časovima iz srpskog, matematike, fizike i hemije u letnjoj školi koju je organizovao građanski pokret Opre Roma.

Milena Reljić iz ovog pokreta kaže da veliki broj romske dece nije imao uslove da prati nastavu na daljinu zbog nedostatka mobilnih uređaja, tableta ili računara, a neki od njih nisu imali ni struju ni internet.

“Ta deca nisu pratila nastavu uopšte. Ona nisu imala bilo kakve informacije i za njih je nastava prestala istog momenta kada je počela vanredna situacija“, kaže za Istinomer Milena Reljić.

Resorni ministar Mladen Šarčević nas je, međutim, uprkos tvrdnjama roditelja, nastavnog kadra i aktivista početkom juna uveravao da je online nastava “besprekorno organizovana“ i da je njom bilo obuhvaćeno više od 99% učenika osnovnih škola i “čak 88% romske dece“.

Marko Vasiljević iz Inicijative A11 koja se bavi unapređenjem i zaštitom ljudskih prava skreće pažnju na to da ministar nije obrazložio svoju izjavu i da je ostalo nepoznato na koji način je došao do ovog podatka.

“Nama se čini da je to proizvoljna ocena, koja nije utemeljena na nekakvim empirijskim podacima“, ocenjuje Vasiljević i dodaje da je Inicijativa A11 još u aprilu mesecu uputila dopis ministarstvu u kom ih je upozorila na sva ograničenja u pristupu praćenja nastave na daljinu, ali da od ministarstva nisu dobili nikakav odgovor.

Iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za Istinomer kažu da je u osnovnim školama, nastavom na daljinu bilo obuhvaćeno 83% učenika koji su pripadnici romske nacionalne manjine.

Izvor: Opre Roma – letnja škola

“Njima je potrebna dodatna podrška u obrazovanju, pri čemu je 56% ovih učenika pratilo TV ili onlajn nastavu, a 27% dobijalo alternativne vidove podrške”, odgovorili su iz Ministarstva na Istinomerova pitanja o tome da li su vršili procenu koliko učenika nije u mogućnosti da prati online nastavu i šta su povodom toga uradili.

Naš sagovornik iz Inicijative A11 kao najveći problem ističe to da deca koja žive u neformalnim romskim naseljima nemaju osnovnu infrastrukturu, a samim tim ni struju.

Čak i kada postoji pristup električne energije, javlja se problem interneta. Za siromašne porodice plaćanje interneta je značajni izdatak. Osim toga, u porodicama treba da postoje i neki tehnički uslovi, odnosno uređaji, preko kojih će pratiti nastavu na daljinu. Ako nema struje onda je nemoguće, a ako je potrebno obavljati nastavu putem interneta, onda se tu postavlja pitanje pristupa računarima“, tvrdi Vasiljević.

 
Šta im znači uređaj ako nemaju struju?

 

Ministar Šarčević više puta je javno najavio da će romskoj zajednici biti obezbeđeno 2.400 tableta.

Što se romske populacije tiče, doniraćemo još 2.400 tableta do početka školske godine, tu nabavku radi UNICEF, u postupku smo“, izjavio je na konferenciji za medije 11. avgusta, a zatim ponovo i za TV Kurir ministar Šarčević.

Marko Vasiljević smatra da ovakve aktivnosti ministarstva imaju ograničeni domet i da i dalje ne postoji sistemsko rešenje.

 “Unicef može da nabavi određenu količinu uređaja, ali to neće obuhvatiti svu onu decu koja se nalaze u situaciji da ne mogu da prate nastavu na daljinu. Šta im znači uređaj ako oni nemaju struju ili internet”, pita se Vasiljević.

Da li su deca, na kraju i dobila obećane tablete, ne znamo, a pomoć u vidu tableta najavili su i aktivisti pokreta Opra Roma.

Kako bi nabavili potrebne opreme za praćenje online nastave i same škole se snalaze kako znaju i umeju. Nenad Tasić, direktor osnovne škole “Branko Radičević” iz Bujanovca kaže da su ovoj školi nevladine organizacije i fondacije donirale 70 tableta i 300 kartica.

“Dogovorili smo se da dobijeni tableti budu u vlasništu škole, roditelji potpisuju revers i tada naglašavamo da je uslov da deca redovno prate nastavu i da ih koriste. Ukoliko ne prate redovno časove škola ima pravo da oduzme tablet i da da nekom drugom učeniku”  kaže Tasić i dodaje da ukoliko u jednoj porodici ima više učenika samo jedan dobija uređaj.

Osnovna škola “Jovan Cvijić” iz Kostolca ima veliki broj učenika romske nacionalne pripadnosti. Marina Mitrović, direkorka po ovlašćenju ove škole za Istinomer kaže da je tokom vanrednog stanja postojao problem kako doći do pojedinih učenika, kao i to što romski učenici nisu mogli da računaju na veliku pomoć roditelja.

Pred učiteljicama i nastavnicima je bio izazov da dođu do određenog broja učenika. Oni su se trudili da putem viber grupa i društvenih mreža dođu do njih. Mi smo imali i organizovanu  nastavu, krajem maja odnosno početkom juna, u kojoj smo uspeli da veći broj učenika dovedemo da fizički prisustvuju kako bi eventualno pohađali te časove”, objašnjava direktorka Mitrović.

Direktorka kaže da se školi nisu javili roditelji koji nemaju pristup električnoj energiji, ali da to ne znače da oni ne postoje.

Oni se stalno sele i deca su često kod mame, kod tate, babe, tu Centar za socijalni rad igra neku ulogu, a za sada nemamo veliku podršku sa njihove strane. Ipak, trudimo se da na neki način omogućimo, čak i da nemaju internet, telefon ili šta god, gledamo da koliko je to moguće pošaljemo štampane materijale i da deca budu uključena u nastavu”, naglašava Mitrović.

 
Nošenje zaštitne opreme u školama

 

Širenje virusa korona dovelo je u situaciju đake da svoje školske dane provedu pod zaštitim maskama. Na početku su se najavljivalje troslojne hiruške maske, ali prema Uputstvu o merama zaštite zdravlja učenika i zaposlednih za osnovne i srednje škole u preporuci za bezbedan povratak u škole tokom trajanja pandemije COVID – 19, Krizni štab naveo je da je nošenje maske obavezno i da može da se koristi bilo koja maska, samo da se koristi ispravno.

Direktorka škole iz Kostolca kaže da je škola prikupila određeni broj maski, kao i da je grad Požarevac ponudio sredstva, dok je grad Kostolac objavio da će škola dobiti određeni broj vizira i maski za decu.

“Što se tiče samih radnika škole, škola je nabavila određeni broj maski, ali mi smo svakako nabavili višak maski u slučaju da učenik nema masku. Ne možemo baš da kažemo da delimo maske” objašnjava Mitrović.

 

Naslovna fotografija: Opre Roma