Istraživanje: Studentska lista u prednosti nad partijama vlasti

Preko polovine građana Srbije lokalne izbore održane u 10 opština početkom godine ocenjuje kao izbore koji nisu bili ni pošteni ni slobodni. Poređenja radi, u aprilu prethodne godine, polovina građana Srbije (50 odsto) poslednje parlamentarne izbore, održane u decembru 2023. godine, označila je kao izbore koji nisu bili ni slobodni ni pošteni.

Istraživanje, sprovedeno od 10. do 24. juna ove godine, metodom licem u lice na reprezentativnom uzorku od 2.324 punoletnih građana Srbije, pokazalo je i da protesti pokrenuti nakon pada nadstrešnice ni nakon godinu i po dana ne gube na podršci.

Podrška protestima ostaje stabilna i iznosi oko 60 odsto, što je trend od aprila prošle godine. Skoro dve trećine građana (62 odsto) zabrinuto je zbog upotrebe policijske sile prema učesnicima protesta.

U kontekstu očekivanih prevremenih parlamentarnih izbora, podrška protestima preliva se u potencijalne glasove Studentske liste.

Međutim, nije zanemarljiv udeo građana koji, uprkos raširenoj podršci protestima, nepoverenju u državne institucije i nezadovoljstvu stanjem u državi, ostaju politički neopredeljeni (12 odsto) ili ističu da neće glasati (9 odsto).

Studentska lista u prednosti nad partijama vlasti

Na pitanje – “Ako bi se ove nedelje održavali parlamentarni izbori, za koga biste glasali?”, 31,5 odsto ispitanika reklo je da bi glasalo za Studentsku listu, dok je 25,0 odsto odgovorilo da bi glasalo za Srpsku naprednu stranku.

I među opredeljenim biračima Studentska lista trenutno je u prednosti u odnosu na Srpsku naprednu stranku. Vojislav Mihailović, direktor javnomnjenskih istraživanja u Crti, kaže da je 70 odsto građana Srbije reklo da bi izašlo na izbore i da zna za koga će da glasa.

„Među tih 70 posto opredeljenih, mi vidimo da oko 45 procenata kaže da bi glasalo za Studentsku listu, a negde oko 36 posto njih da bih glasalo za Srpsku naprednu stranku. Naravno, Srpska napredna stranaka neće ići sama na izbore, tako da treba da pogledamo i koliko bi građana glasalo za Socijalističku partiju Srbije, za Srpsku radikalnu stranku, za Zavetnike. I kada saberemo sve to, vidimo da se ta razlika između Studentske liste i koalicije partije na vlasti smanjuje, ali je Studentsaka lista u prednosti, posebno ukoliko tu dodamo glasače pojedinih stranaka koje su već najavile da će podržati Studentsku listu, kao što su, na primer, Kreni promeni i Demokratska stranka“, kaže Mihailović za Istinomer.

Što se tiče glasača partija na vlasti, oni su veoma disciplinovani kada je u pitanju glasanje, i ako se formira neka koalicija gotovo svi glasači tih partija će glasati za novu koaliciju,  posebno zato što su to glasači koji ne glasaju po pitanju programa, već da li veruju ili vole Aleksandra Vučića, Dačića, Šešelja i tako dalje, dodaje Mihailović.

Kada je reč o glasačima opozicionih partija, Mihailović primećuje da oni razmišljaju drugačije i da je pitanje je da li će zaista svi oni koji kažu da bi glasali za Kreni promeni ili Demokratsku stranku, zaista glasati za Studentsku listu.

„Ako, recimo, pogledamo glasanje na prethodnim izborima i sad, mi vidimo da je između 80 i 90 odsto onih koji su prošli put glasali za Srbiju protiv nasilja, sada među glasačima Studentske liste. Dakle, najveći broj njih će sigurno glasati za Studentsku listu, ukoliko ih lideri tih partija pozovu da glasaju“, smatra on.

Svega trećina građana ima poverenje u predsednika Srbije 

Istraživanje je pokazalo i da svega oko trećine građana ima poverenja u političke institucije – Vladi veruje 34 odsto građana, Skupštini 31 odsto.

Poverenje u instituciju predsednika države gotovo se prepolovilo za tri godine – u februaru 2023. godine poverenje u predsednika države izražavalo je 60 odsto građana, a danas 35 odsto.

Nasuprot političkim institucijama, državni univerziteti i crkva su institucije kojima građani većinski veruju. Državnim univerzitetima veruje 71 odsto građana, a sledi Srpska pravoslavna crkva sa 64 odsto.

„Ono što vidimo trenutno u Srbiji jeste ozbiljan pad poverenja u državne, odnosno političke institucije i taj pad se najpre vidi kod samog predsednika zato što imamo instituciju predsednika koja je pre, recimo, tri godine imala oko 60 procenata građana, dok je sad to oko 35 procenata građana. Bez obzira da li pitamo za instituciju predsednika ili konkretno za predsednika Aleksandra Vučića, poverenje se kreće između 35 i 36 posto građana, tu nemamo neke razlike“, objašnjava Mihailović.

Prema njegovim rečima, razlika se vidi kada se posmatra poverenje kroz političke preferencije.

„Tu vidimo da glasači SNS-a, odnosno svih partija koje su sada na vlasti i dalje imaju izuzeno visoko poverenje kako u samog Aleksandra Vučića, tako i u sve državne istitucije. Tako imamo 98 procenat građana koji kažu da imaju poverenje u predsednika, 92 posto glasača partija na vlasti koji kažu da imaju poverenje u Vladu Srbije, 88 odsto u Narodnu skupštinu. Kada je reč o glasačima Studentske liste, vidimo da gotovo da niko od ovih ljudi nema poverenje u bilo koju političku instituciju. Oni svoje poverenje daju državnim univerzitetima, Srpskoj pravoslavnoj crkvi, pa čak i organizacijama civilnog društva“, ističe Mihailović.

Građani izgubili poverenje da država funkcioniše demokratski

Šest od deset građana Srbije veruje da je demokratija najbolji politički sistem, ali isti broj smatra da demokratija u Srbiji ne funkcioniše. Građani, dakle, nisu izgubili veru u demokratiju, izgubili su poverenje da država funkcioniše demokratski.

Nalazi istraživanja ukazuju na izuzetno izražene razlike u stavovima građana u zavisnosti od njihovih političkih preferencija, ali i izvora informisanja. Oni koji se informišu pretežno putem provladinih medija, uključujući i javni medijski servis, imaju dijametralno suprotne poglede na demokratiju, korupciju i institucije od onih koji prate kritički orijentisane medije ili se informišu preko društvenih mreža.

Srpsko društvo funkcioniše kao dve paralelne stvarnosti – demokratiju kao najbolji sistem vlasti podržava 85 odsto pristalica Studentske liste i svega 38 odsto birača SNS-a, pokazuje istraživanje koje su sproveli Crta i Democracy Action Lab (DAL) Univerziteta Stenford.

Dve trećine građana smatra da predsednik i Vlada moraju da poštuju ustavna ograničenja bez obzira na podršku koju uživaju, i da je predsednička vlast bez nadzora Skupštine neprihvatljiva. Međutim, kada se u obzir uzmu političke preferencije, rezultati pokazuju da oko 80 odsto pristalica vladajuće stranke vlast bez nadzora smatra opravdanom – naspram svega dva odsto onih koji su bliži Studentskoj listi.

Takođe, više od polovine građana Srbije ocenjuje da je korupcija izuzetno ozbiljan problem. Za rasprostranjenost korupcije 38 odsto smatra odgovornim čitav politički sistem, a dodatnih 16 odsto građana konkretno smatra odgovornim sadašnju vlast. Birači SNS-a odgovornost pripisuju prethodnoj vlasti i srpskom mentalitetu.