Novi EU okvir za NGT biljke ne znači „trajnu kontaminaciju hrane”
Evropska unija nije „potpisala trajnu kontaminaciju biljaka”, niti je ukinula svaku kontrolu nad hranom dobijenom novim genomskim tehnikama (NGT). Nova pravila uvode blaži režim za deo NGT, dok složenije genetske izmene i dalje ostaju pod strogim pravilima za GMO.
- NGT predstavlja nove genomske tehnike, metode kojima se ciljano menjaju delovi genetskog materijala biljke. U pojedinim slučajevima, ove promene mogu biti slične onima koje nastaju prirodno ili konvencionalnim ukrštanjem.
- EU nova pravila dele NGT biljke u dve grupe od kojih se prva, NGT-1, smatraju uporedivim sa konvencionalnim sortama, i NGT-2, koje imaju složenije izmene.
- Za NGT-1 neće biti obavezne oznake na krajnjem prehrambenom proizvodu, ali će seme i drugi reprodukcijski materijal biti označeni i evidentirani.
- NGT-2 biljke ostaju pod pravilima za GMO, što znači „odobravanje, sledljivost i obavezno označavanje“.
- Kritike novih pravila postoje, naročito zbog prava potrošača na informaciju, procene rizika i patentiranja semena, ali one ne dokazuju da je reč o „kontaminiranoj” ili otrovnoj hrani nepodobnoj za ljudsku konzumaciju.
- Objave ocenjujemo netačne.
Na društvenim mrežama i regionalnim portalima se prethodnih nedelja proširila tvrdnja da je Evropska unija, novim pravilima, odobrila „trajnu kontaminaciju biljaka” i omogućila da se hrana proizvedena novim tehnikama uređivanja gena nađe u prodaji bez znanja potrošača. U spornim objavama se regulatorna promena predstavlja kao dokaz da „Brisel” i velike kompanije žele da građanima nametnu „laboratorijsku hranu”.
EU jeste usvojila novi okvir za biljke dobijene novim genomskim tehnikama, međutim, taj okvir ne znači ni ukidanje svake kontrole, niti automatsko puštanje „kontaminirane” hrane na tržište. Savet EU je 21. aprila 2026. usvojio uredbu kojom se NGT biljke dele u dve kategorije. U prvu, NGT-1, ulaze biljke za koje se smatra da su uporedive sa konvencionalno uzgojenim sortama. One neće morati da nose posebnu oznaku na krajnjem prehrambenom proizvodu. Ipak, to ne znači da o njima neće postojati nikakva informacija, naprotiv, seme i drugi reprodukcijski materijal biće označeni, a podaci o takvim biljkama biće dostupni u javnoj bazi.
Druga kategorija, NGT-2, odnosi se na biljke sa složenijim genetskim izmenama. Na njih se i dalje primenjuju postojeća pravila EU za GMO, uključujući procenu i odobravanje, obavezno označavanje i sledljivost – mogućnost da se kroz ceo lanac proizvodnje i distribucije prati poreklo i kretanje takvih proizvoda.
Drugim rečima, nije tačno da nova pravila ukidaju svaku informaciju i svaku regulaciju. Za NGT-1 biljke neće postojati opšta oznaka na krajnjem prehrambenom proizvodu, što jeste predmet kritika. Ipak, seme i drugi reprodukcijski materijal biće označeni, a podaci o NGT biljkama biće dostupni u javnoj bazi. Time se proizvođačima i lancima snabdevanja ostavlja mogućnost da održe proizvodnju bez NGT biljaka, iako kritičari smatraju da to nije dovoljno za potpunu informisanost krajnjih potrošača.
Za razliku od NGT, kod tradicionalno prepoznatih GMO biljaka često se govori o unošenju genetskog materijala iz druge vrste. Nove genomske tehnike, poput ciljane izmene genoma, mogu proizvesti promene koje su preciznije i koje se u nekim slučajevima mogu uporediti sa promenama nastalim prirodnim mutacijama ili konvencionalnim oplemenjivanjem. Upravo na toj razlici EU zasniva blaži režim za NGT-1 biljke. Evropska agencija za bezbednost hrane EFSA je u ranijim mišljenjima navodila da za određene NGT biljke nije identifikovala dodatne opasnosti u poređenju sa konvencionalnim oplemenjivanjem, dok su NGT-2 biljke zadržane u strožem regulatornom režimu.
Međutim, i pored takvih određenja, deo stručne javnosti jeste izneo kritike novih uredbi. Francuska agencija ANSES upozoravala je da kriterijumi za svrstavanje biljaka u kategoriju 1 treba da budi precizniji, te da same brojčane granice genetskih izmena ne moraju biti dovoljne za procenu rizika. ANSES je ukazao i na mogućnost promena bioloških funkcija biljaka koje bi trebalo uzeti u obzir pri proceni zdravstvenih i ekoloških posledica.
Ipak, iz tih upozorenja ne proizlazi zaključak da je EU „odobrila kontaminaciju hrane”. ANSES nije NGT biljke označio kao otrovne, niti je utvrdio da su takvi proizvodi sami po sebi opasni po zdravlje. Reč je o regulatornoj i naučnoj raspravi o tome koliko stroga treba da bude procena rizika, kako obezbediti sledljivost, da li potrošači treba da imaju oznaku i na krajnjem proizvodu, kao i kako sprečiti da patentiranje semena dodatno ojača velike agrobiznis kompanije.
Nova pravila, dodatno, ne znače da će sva hrana na tržištu EU biti proizvedena od NGT biljaka niti da EU građanima „bez pristanka” nameće genetski izmenjenu hranu u „svaki zalogaj“. Ona uvode poseban regulatorni režim za deo biljaka dobijenih novim tehnikama, dok složenije modifikacije ostaju pod pravilima za GMO. Pored toga, primena novog okvira očekuje se tek nakon završetka zakonodavnog postupka i prelaznog perioda, odnosno od sredine 2028. godine.
