Izraelski istoričar nije promovisao transhumanizam u Davosu
Deo izlaganja izraelskog istoričara i filozofa Juvala Noa Hararija na godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma (SEF) u Davosu deli se na društvenim mrežama sa navodima da je reč o „promovisanju transhumanizma“.
- Tvrdnja da je Harari „promovisao transhumanizam“ kao poželjnu budućnost u govoru u Davosu je obmanjujuća. On je u svom izlaganju upozorio na opasnosti kombinovanja veštačke inteligencije (AI) i biotehnologije, za koje je rekao da bi mogle omogućiti vladama i korporacijama da „hakuju“ ljude, kroz predviđanje i manipulisanje njihovim ponašanjem. Istakao je da tehnološki napredak, iako donosi ogromne koristi, može destabilizovati društva i promeniti samo značenje ljudskog života.
- Objavama na mrežama nedostaje kontekst.
Deo izlaganja izraelskog istoričara i filozofa Juvala Noa Hararija na godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma (SEF) u Davosu 2020. godine deli se na mrežama u regionu sa navodima: „Promoviše se transhumanizam. Biološko telo ljudi treba pretvoriti u biorobote sa nadljudskim sposobnostima spajanjem sa veštačkom inteligencijom. Čak bi se i naše odluke mogle predvideti, manipulisati i na kraju doneti za nas. Novi čovek, uskoro hakovan, nadziran i u potpunosti kontrolisan.“
Tvrdnja da je Harari „promovisao transhumanizam“ kao poželjnu budućnost u govoru u Davosu je obmanjujuća. On je u svom izlaganju upozorio na opasnosti kombinovanja veštačke inteligencije (AI) i biotehnologije, za koje je rekao da bi mogle omogućiti vladama i korporacijama da „hakuju“ ljude, kroz predviđanje i manipulisanje njihovim ponašanjem.
Harari je na godišnjem sastanku u Davosu 2020. godine upozorio da se čovečanstvo suočava sa tri velike egzistencijalne pretnje: „nuklearnim ratom, ekološkim kolapsom i tehnološkom disruptivnošću“. Posebno je istakao da tehnološki napredak, iako donosi ogromne koristi, može destabilizovati društva i promeniti samo značenje ljudskog života.
Govoreći o veštačkoj inteligenciji i automatizaciji, upozorio je da bi milioni ljudi mogli ostati bez posla, dok bi tempo promena bio brži od sposobnosti društva da se prilagodi, što otvara mogućnost stvaranja takozvane „beskorisne klase“. Naglasio je i da kombinacija biologije, podataka i računarske snage daje državama i korporacijama moć da „hakuju“ ljude, odnosno da predviđaju i utiču na njihove odluke i ponašanje. Takav razvoj događaja, prema njegovim rečima, mogao bi produbiti globalnu nejednakost, pretvarajući neke zemlje u „kolonije podataka“, zavisne od tehnoloških sila.
U najgorem scenariju, kako je upozorio istoričar, to bi moglo dovesti do „nastanka digitalnih diktatura zasnovanih na masovnom nadzoru i gubitku privatnosti“. Harari je zaključio da su ovi izazovi globalni i da zahtevaju međunarodnu saradnju i jasnu regulaciju, jer nijedna država ne može samostalno da odgovori na posledice tehnološke revolucije.
