Učesnica foruma u Davosu nije predložila da se pojedincima uskrati pristup osnovnim prirodnim dobrima
Korisnici Fejsbuka proširili su teze da je izvršna direktorka Instituta za liderstvo u održivosti Univerziteta u Kembridžu (CISL) Lindzi Huper na forumu u Davosu predložila uskraćivanje pristupa vodi, zemljištu i kiseoniku.
„Jezivi predlog pojavio se na marginama Svetskog ekonomskog foruma. Govornica Lindsay Hooper predložila je da voda, tlo, pa čak i kiseonik više ne bi trebalo da budu slobodno dostupni, već da se umesto toga klasifikuju kao imovina i unesu u globalne bilanse. Ono što je nekada zvučalo kao distopijska šala o plaćanju vazduha sada se otvoreno razmatra kao stvarna mogućnost. Ako se same osnove ljudskog postojanja monetizuju, ko ih kontroliše?“, piše u objavama koje su se proširile na mrežama u regionu.
Reč je, međutim, o pogrešnom tumačenju stava o prirodnim resursima koji je izvršna direktorka Instituta za liderstvo u održivosti Univerziteta u Kembridžu (CISL) Lindzi Huper iznela na forumu Svetskog ekonomskog foruma (SEF) u Davosu u Kini 2024. godine. Tema panela „Understanding Nature’s Ledger“ bila je kako uskladiti ekonomski rast sa očuvanjem prirodnih resursa i preokrenuti ekološku krizu u održivu budućnost.
Suprotno tezama sa mreža, Huper nije predložila politiku kojom bi se pojedincima uskraćivao pristup osnovnim prirodnim dobrima, već je upozorila na ekonomske rizike degradacije životne sredine.
Huper je u svom obraćanju ukazivala na to da globalna ekonomija trenutno tretira prirodne resurse kao da su neiscrpni, što dovodi do degradacije životne sredine. Njena ideja je da se priroda uključi u „bilanse stanja“ i finansijsko računovodstvo kako bi se prepoznala njena ograničena vrednost, u cilju sprečavanja ekonomskog kolapsa kroz podsticanje očuvanja resursa.
Istakla je da kompanije i javnost više ne mogu da tretiraju hranu, vodu i kiseonik kao „neograničene“ i „besplatne“ resurse. Predložila je da se ovi resursi unesu u korporativne bilanse stanja kako bi se osiguralo da biznisi prestanu da ih uništavaju i počnu da ulažu u njihovu obnovu. Njena poruka je bila da „ne možemo poslovati na mrtvoj planeti“ i da ekonomski sistem mora prepoznati vrednost prirode da bi opstao.
Huper je u komentaru koji je u februaru ove godine objavio Rojters potvrdila svoj stav i istakla da „kompanije koje pljačkaju prirodu rizikuju izumiranje“.
„Jasno je da lideri u privatnom i javnom sektoru prepoznaju rizik. Godišnje istraživanje rizika Svetskog ekonomskog foruma rangira gubitak biodiverziteta kao dugoročni globalni rizik broj jedan, ispred sukoba i trgovinskih tenzija. Šefovi obaveštajnih službi Velike Britanije upozoravaju da globalni gubitak prirode ugrožava nacionalnu bezbednost kroz nestašicu hrane, sušu i masovne migracije. Lideri prehrambene industrije takođe ističu ogromne pretnje po bezbednost hrane i održivost svojih poslova…
Uprkos ubedljivim argumentima za akciju, priroda se uništava brže nego što može da se regeneriše. Od 1992. godine, globalno proizvedeni kapital po osobi se više nego udvostručio, dok su zalihe prirodnog kapitala pale za oko 40 odsto. Naše trenutne tržišne i računovodstvene strukture i podsticaji pokreću ovo. Uprkos decenijama diskusije, kratkoročno je i dalje profitabilnije uništiti prirodu nego je zaštititi, a bilione dolara ekonomske aktivnosti koja degradira prirodu podupiru ukorenjene subvencije i finansijski podsticaji. To predstavlja poražavajući udar kako na osnovne principe poslovanja, tako i na naše prirodne resurse“, istakla je Huper.
