Izbori za Visoki savet tužilaštva: Izgubili kandidati koji se smatraju bliskim izvršnoj vlasti

Prljava kampanja i napeta atmosfera prelili su se iz politike i na izbore za Visoki savet tužilaštva. Izborna utakmica igrala se, ukratko, između kandidata vrhovne javne tužiteljke Zagorke Dolovac i kandidata glavnog javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenada Stefanovića.

Ko će u narednih pet godina biti članovi Visokog saveta tužilaštva (VST), samostalnog državnog organa koji obezbeđuje i jemči samostalnost javnog tužilaštva, predlaže Narodnoj skupštini izbor i prestanak funkcije vrhovnog javnog tužioca, bira glavne javne tužioce i javne tužioce i donosi druge važne odluke u vezi sa tužilaštvom?

Javni tužioci Jasmina Stanković, Radmila Jovanović, Boris Majlat, Predrag Milovanović i Jovana Komnenović, pokazali su preliminarni rezultati.

Kandidati koje je podržao glavni javni tužilac Nenad Stefanović, koji se smatra bliskim izvršnoj vlasti, nisu prošli, što pokazuje da se struka usprotivila pokušaju vlasti da kontroliše tužilaštvo.

Ukoliko preliminarni rezultati izbora budu potvrđeni, petoro pomenutih tužilaca sedeće u VST sa
vrhovnom javnom tužiteljkom Zagorkom Dolovac, ministrom pravde Nenadom Vujićem i četvoro „istaknutih pravnika“ koje je birala Skupština.

Prvi izbori za članove VST održani su na 13 biračkih mesta u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu, a na njima su glasali tužioci iz 90 javnih tužilaštava. Ukupno je glasalo 97,11 odsto, odnosno 740 glavnih javnih tužilaca i javnih tužilaca, od njih 762.

Jukom: Bez ozbiljnog kršenja izbornog prava

Milena Vasić, advokatica Jukoma koji je imao posmatrače na svim biračkim mestima, kaže za Istinomer da su izbori protekli mirno, uz veliku izlaznost i napetost oko krajnjih rezultata.

Navodi i da su njihovi posmatrači na par biračkih mesta zabeležili paralelne spiskove, te da je to i najveća zabeležena nepravilnost.

„Rezultati izbora nam govore da su s jedne strane tužioci poklonili poverenje članu koji je već bio u VST – Predragu Milovanoviću, a s druge strane, da su ljudi koji se mogu smatrati bliskima izvršnoj vlasti izgubili na ovim izborima. Ovakav rezultat pokazuje nam i da su tužioci ustali da odbrane svoj položaj i samostalnost od neovlašćenog mešanja u rad javnog tužilaštva“, kaže Vasić.

Iako su, prema oceni Jukoma, izbori protekli bez ozbiljnog kršenja izbornog prava, rezultati još nisu konačni. Na rezultate izbora podneto je šest prigovora zbog navodne povrede biračkog prava, ali je Visoki savet tužilaštva doneo rešenja kojima se odbijaju svi prigovori. Na ta rešenja, mežutim, postoji mogućnost žalbe.

Ministar pravde Nenad Vujić već traži da se rešenja „bez odlaganja stave van snage“, tvrdeći da postupanje predsednika VST Branka Stamenkovića „predstavlja otvoreno kršenje Zakona i Poslovnika o radu VST i nedopustiv čin licne samovolje“.

Predsedniku Srbije se rezultati ne dopadaju

Da rezultati izbora nisu po volji vlasti, potvrđuje i pisanje prorežimskog Informera, koji ih je predstavio kao „izborni inženjering odmetnute tužiteljke“ i „tužan dan za srpsko pravosuđe“.

Indikativna je i reakcija predsednika Aleksandra Vučića, koji je rekao da je bio iznenađen rezultima.

„…Ti ljudi su uspeli uprkos punoj kontroli, uprkos ogromnoj pomoći stranaca, da suštinski izgube i u Beogradu, i u Nišu, i u Kragujevcu, jedino su zahvaljujući onim nameštenjima u Novom Sadu uspeli da za dva glasa, ako se ne varam, pobede“, izjavio je predsednik Srbije.

Oglasio se i glavni javni tužilac Nenad Stefanović, rekavši da preliminarni rezultati odaju utisak da Dolovac „zadržava uticaj u javnotužilačkoj organizaciji i VST“, ali da je to „privid uticaja jer rezultati, naročito na osnovnom nivou, gde je najveći broj javnih tužilaca glasao protiv njenog kandidata, pokazuju da je izgubila legitimitet struke“.

Šta pokazuju rezultati 

Međutim, Svetlana Nenadić, predsednica UO Udruženja tužilaca Srbije, kaže za Istinomer da u veće nisu prošli kandidati koje je podržao Stefanović. Ipak, najveći pobednik ovih izbora, po njenim rečima, je tužilac Predrag Milovanović, koji nije pripadao nijednoj struji.

„Očigledno je da je to krilo bliže Stefanoviću očekivalo da dobije neko mesto više, očigledno je da je Zagorka Dolovac htela da sačuva svoje pozicije. Kandidat koji ne pripada ni jednima ni drugima morao je da pliva između tako uticajnih i moćnih igrača kao što su njih dvoje. Mislim da je to pokazatelj da tužilaštvo ima kapaciteta za bolje i od Nenada Stefanovića i od Zagorke Dolovac“, kaže Nenadić za Istinomer.

Jasmina Paunović, tužiteljka u penziji, kaže za Istinomer da su od ponuđenih kandidata prošli najbolji.

„Taj izbor nam govori da je struka na vreme shvatila da ukoliko se nađu u redovima Nenada Stefanovića i njemu daju poverenje, ne može da prođe i da se računa na taj budući sastav VST. Ovde je, dakle, struka ojačala, pokazala svoj integritet i u narednih pet godina možemo računati na njihovo zakonito, nepristrasno postupanje, kako se od njih i očekuje“, smatra Paunović.

Da li će posle izbora tužilaštvo biti samostalnije u radu?

Dok advokvatica Milena Vasić kaže da se očekuje veća samostalnost u radu javnog tužilaštva i jači odgovor na pokušaje mešanja izvršne vlasti u rad tužilaštva, uz uslov da rezultati izbora ostanu isti kao preliminarni, tužiteljka Nenadić ne očekuje veliku promenu.

Ona kaže da nema mesta optimizmu da će se posle ovih izbora u desiti nešto bitno u pogledu unapređenja efikasnosti pravosuđa, ali da je dobro da su „tužioci i na ovim izborima pokazali da imaju svest da ne treba da budu deo izvršne vlasti“.

Nenadić podseća da VST ima 11 članova, i da se odluke donose većinom od osam glasova.

„Kako sada stvari stoje, kakav je odnos snaga, nijedna od strana – bilo onih koji su uz izvršnu vlast, bilo onih koji su uz Zagorku Dolovac nema samostalnu većinu u donošenju bilo kakvih odluka“, ističe Nenadić i naglašava da će odluke morati da se donose kompromisom.

Novi saziv VST-a treba da počne rad u aprilu. Do tada će pravosuđe biti pod velikim pritiskom s obzirom da je poslanik SNS-a i predsednik skupštinskog odbora za pravosuđe Uglješa Mrdić predao u skupštinsku proceduru predloge izmena pet pravosudnih zakona.

Predlozi se odnose na izmene postojećih zakonskih rešenja kojima se reguliše organizacija i nadležnost sudova, tužilaštava i Visokog saveta tužilaštva, a za koje se očekuje da se nađu na dnevnom redu sednice u januaru.

Tužiteljka Nenadić smatra da time što Mrdić predlaže izmene zakona, a ne Ministarstvo pravde, izvršna vlast pokušava da izbegne odgovornost za promenu zakona koje su EU i Venecijanska komisija ocenili pozitivno u reformi pravosuđa.

Mnogi tužioci i sudiji već su ocenili da izmenama ključnih pravosudnih zakona vlast želi da dobije potpunu kontrolu nad pravosuđem.