Šta sve do sada znamo o – izmenama Zakona o visokom obrazovanju
Nakon pet meseci studentskih protesta i blokada širom Srbije, vlast je pokrenula proces izmene Zakona o visokom obrazovanju. Akademska zajednica strahuje da bi novi zakon mogao da ugrozi autonomiju univerziteta – slično zloglasnom Šešeljevom zakonu iz 1998. godine. Već su usvojene određene izmene koje utiču na zarade profesora, a postoji strah da bi država mogla dodatno da smanji finansiranje javnih fakulteta i više sredstava preusmeri privatnim. Na to, između ostalog, ukazuje i sastav Radne grupe za izmenu zakona, u kojoj se nalaze ljudi bliski vlasti.
Šta je do sada promenjeno?
Skupština Srbije je 6. marta usvojila izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju, čime je, prema rečima predsednice parlamenta Ane Brnabić, ispunjen četvrti zahtev studenata u blokadi. Te izmene su uključile:
- Smanjenje školarina za 50 odsto.
- Povećanje budžeta za visoko obrazovanje za 20 odsto.
Vučićeve najave
Predsednik Aleksandar Vučić je 4. aprila najavio novu preraspodelu sredstava za budžetske studente. Ocenio je da država faktički finansira fakultete kroz te studente, a da novac ne treba davati „onima koji ne žele da rade i uče“, već privatnim fakultetima „koji žele da rade“. Vučić je podsetio da su u Srbiji svojine (privatna, državna i društvena) izjednačene i najavio promene „za budućnost zemlje“.
Formiranje Radne grupe
Početkom maja, Vlada Srbije je, na predlog Ministarstva prosvete, formirala Radnu grupu za izradu Nacrta zakona i analizu sistema finansiranja visokog obrazovanja.
Prema dokumentu u koji je Insajder imao uvid, zadaci Radne grupe su:
- Analiza trenutnog stanja finansiranja i performansi visokog obrazovanja.
- Definisanje prioriteta i indikatora finansiranja.
- Predlog mere za uspostavljanje celishodnog, racionalnog i održivog finansiranja visokog obrazovanja zasnovanog na kvalitetu i sa fokusom na studente.
- Izrada Nacrta zakona o visokom obrazovanju.
Ko su članovi Radne grupe?
Radnu grupu čine 22 člana. Najistaknutiji su:
Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković, kao predsednik Radne grupe, inače doskorašnji politički analitičar blizak vlasti. Tokom protesta izjavio je da bi rektore smenjivao leks specijalisom i da univerzitet ne treba da ima političke lidere.
Ministar nauke Bela Balint, kao zamenik predsednika Radne grupe. Poznat je po podršci predsedniku države Aleksandru Vučiću i članstvu u inicijativnom odboru Pokreta za narod i državu.
U radnoj grupi su još i:
- Rektori Univerziteta u Beogradu i Novom Sadu – Vladan Đokić i Dejan Madić. Đokić tvrdi da nije ni znao da je imenovan.
- Više savetnika iz Vlade i Narodne skupštine, državni sekretari, predstavnici ministarstava i tela za akreditaciju, kao i sindikata.
- Predstavnici privatnih i manjih visokoškolskih ustanova.
- Dvoje predstavnika studentskih organizacija – Margareta Smiljanić i Lazar Petković.
Posebnu pažnju privlači Smiljanić, koja je bila povezana sa organizacijom u čijim prostorijama su, prema izveštaju CINS-a, deljene pare za SNS kol-centre pred izbore. Ona je javnosti poznata i kao glasnogovornica ‘studenata koji žele da uče’ u režimskim medijima.
Kritike akademske zajednice
Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) ocenila je da je cilj Radne grupe da uništi kvalitetno visoko školstvo u Srbiji. Istakli su da:
- Sedam od deset članova nastavnog kadra u Radnoj grupi podržava vlast, tj. potpisalo je podršku listi „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme na stane“ na izborima 2023. godine.
- Jedan od članova, savetnik ministra David Ivanović, diplomirao je tek 2022. godine.
- Univerzitet u Beogradu ima isti broj predstavnika u Radnoj grupi, kao i recimo Akademija strukovnih studija Šabac, ili privatna visoka škola Sirmujum.
Reakcije i protesti
Deo akademske zajednice je 18. maja pokrenuo peticiju za odbranu visokog obrazovanja. U njoj se navodi da novi zakon može dovesti do nepovratne erozije javnog visokog obrazovanja i da zakon predstavlja „fundamentalni napad na autonomiju univerziteta, akademske standarde i javnu funkciju visokoškolskih ustanova“. Studenti u blokadi, zajedno sa inicijativama Udružena prosveta Srbije i Pobunjeni univerzitet, održali su 23. maja protest pod nazivom „Odbranimo univerzitete“. Među zahtevima su:
- Ukidanje uredbe o obračunu plate nastavnika
- Raspuštanje radne grupe za izradu novog Zakona o visokom obrazovanju
- Odustajanje od „komercijalizacije i vaučerizacije“ obrazovanja
- Raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora
Profesorka Marija Babović rekla je na protestu da najavljeni novi zakon ima za cilj da visoko obrazovanje služi očuvanju lične vlasti „onog jednog čoveka“ i iznela bojazan da će se uništavanjem univerziteta otvoriti put partijskim činovnicima da otvaraju privatne fakultete i da se kod njih sliva novac iz budžeta.
Izvori:
Insajder
Cins
Večernje novosti
Beta
Danas
N1
Foto: Istinomer/Zoran Drekalović
