Grafen oksid, manipulacija pigmentima i druge opčinjenosti
Grafen-oksid se ne nalazi u vakcinama, lekovima, ni u suplementima. Tvrdnje koje se šire društvenim mrežama mogu se pripisati jedino prisustvu strogo regulisanog pigmenta, gvožđe-oksidu. Za razliku od grafena, ovaj oksid gvožđa poseduje magnetna svojstva koja vidimo na „eksperimentima“.
Od kada su ga Andre Gejm i Konstantin Novoselev, istraživači sa Univerziteta u Mančesteru, otkrili i razvili 2004. godine, fascinacija grafenom ne jenjava.
Gejm i Novoselev su za otkriće grafena dobili Nobelovu nagradu za fiziku 2010. godine, a razlog velikom interesovanju šire javnosti za ovaj nanomaterijal leži u njegovim izuzetnim fizičkim svojstvima. Grafen je veoma lak, propustan, savitljiv, ali i jači i otporniji od čelika. Grafen-oksid je derivat ovog materijala koji se, za razliku od grafena, rastvara u vodi. Veliki je broj istraživanja o potencijalnoj industrijskoj i biomedicinskoj upotrebi ova dva materijala.
Grafen-oksid — „devojka za sve“ u pandemiji
Poslednjih meseci, međutim, grafen-oksid zauzima centralno mesto u brojnim teorijama zavere u vezi sa pandemijom. Grafen-oksid se tako neosnovano povezuje sa vakcinama protiv kovida-19, PCR testovima, maskama, a pripisuje mu se i naprasni „magnetizam” osoba koje su primili Pfizer/BioNTech vakcinu.
Sudeći po zagovornicima kemtrejls teorije zavere, grafen-oksid se ispušta i iz aviona sa ciljem masovne sterilizacije i depopulizacije stanovništva.
Nijedna od ovih tvrdnji nije istinita, ali ni nova.
Svedoci smo, dezinformacije se prilagođavaju novim situacijama i evoluiraju u nove oblike lažnih vesti — uprkos raskrinkavanjima, činjenicama ili demantijima. Tako se grafen-oksid od januara ove godine, neosnovano svrstava u sastav antibiotika, suplementa, ali i hrane.
Pojedini korisnici društvenih mreža, tvrde, imaju dokaze. Brojni video klipovi prikazuju „grafen-oksid” kao crnu prašinu sa magnetnim svojstvima koja navodno dolazi iz kapsula, tableta, vode. Međutim, ni u jednom od video zapisa se ne nalazi grafen-oksid.
Grafen-oksid nije ni u antibioticima
U jednom od video zapisa, osoba primećuje da gel kapula antibiotika Flucloxacillin privlači magnet i zaključuje da je glavni krivac – grafen-oksid. Flucloxacillin, lek dostupan samo u Velikoj Britaniji preko recepta, koristi se za lečenje niza bakterijskih infekcija uključujući upalu pluća, infekcije kože i rana.
Ispostaviće se, misteriozna tamna supstanca sa magnetnim svojstvima nije grafen-oksid, već strogo regulisani pigment, gvožđe-oksid. Poznati su crni, žuti i crveni oksid gvožđa, u Republici Srbiji regulisani Pravilnikom o kvalitetu i drugim zahtevima za aditive i njihove mešavine za prehrambene proizvode.
Međunarodna oznaka za različite pigmente gvožđe-oksida je E172.
U slučaju Flucloxacillina, gvožđe-oksid se nalazi u obojenom (crnom) delu kapsule i zaista, kao oksid gvožđa, jeste feromagnetni materijal.
Da je u pitanju ustaljena praksa i korišćenje bezbedne boje u pakovanju lekova licenciranih u Velikoj Britaniji, pokazuju i podaci britanskog elektronskog registra lekova u kom se navodi da je omotač kapsule Flucloxacillina sadrži gvožđe-oksid (E172). Ne grafen-oksid.
Poznat i kao feri oksid, gvožđe-oksid se koristi u prehrambenoj, kozmetičkoj i farmaceutskoj industriji. U farmaciji, gvožđe-oksid ima utilističku svrhu — olakšava razlikovanje lekova dajući im prepoznatiljivu, crvenu, žutu ili crnu boju. Dodatno, korišćenjem gvožđe-oksida u omotačima kapsula, smanjuje se izlaganje leka svetlosti i toploti, što doprinosi njegovoj stabilnosti.
Aditivi i veštačke boje koji se koriste u hrani i lekovima u Velikoj Britaniji određeni su britanskim zakonom.
Dodatno, prihvatljivi dnevni unos gvožđe-oksida kod osobe koja, na primer, ima 50 kilograma, iznosi 25 mg bez ikakvog rizika po zdravlje.
Gvožđe-oksid, a ne grafen-oksid, je i u suplementima
Sličan scenario sa tabletama, vodom i magnetom vidimo i kod vitaminskog kompleksa brenda Pharmaton. Ni u ovom slučaju se u kapsulama ne nalazi grafen-oksid.
Pored činjenice da se u sastavu ovog suplementa nalaze i gvožđe i gvožđe-oksid, kuriozitet je da grafen oskid ne poseduje magnetna svojstva, za razliku od oksida gvožđa.
Iz francuske farmaceutske kompanije Sanofi, potvrđuju da njihov multivitaminski dodatak za ishranu sadrži potpuno bezbedni i regulisani oksid gvožđa, boju E172, zbog koje se dešava uočeni feromagnetni efekat.
Početkom godine se, istim tragom, proširila dezinformacija da vitamin D australijske kompanije Blackmores sadrži grafen-oksid. Ova tvrdnja je brzo demantovana saopštenjem same kompanije.
Blackmores is subject to Therapeutic Goods Administration regulations, which do not permit the ingredient graphene oxide. You can contact the Blackmores Naturopathic Advisory Service on 1800 803 760 or [email protected] with additional questions or concerns.
— Blackmores (@Blackmores) January 4, 2022
Lekovi mogu da sadrže okside gvožđa kao neaktivne sastojke sve dok sadrže jasno regulisanu količinu (10 mg ili manje) po tableti. U spornim videima se ne nalazi, dakle, grafen-oksid već gvožđe-oksid.
U poslednjih nekoliko godina, uočena je potreba za razvojem novih univerzalnih pomoćnih sredstava (poput pojačivača efekta glavnog sastojka vakcina). Široko korišćen u biomedicini, grafen-oksid, pokazuje potencijal aktiviranja imunološkog sistema i isporuke antigena. Svakako, do bezbedne upotrebe grafen-oksida u lekovima i vakcinama nas deli niz budućih kliničkih ispitivanja.
Naslovna ilustracija: Canva
