Kako to da se kašike lepe za vakcinisane ljude?

Da li znate šta su Van der Valsove sile? U njima je odgovor na pitanje zašto se za (oznojenu i lepljivu) kožu lepe kašike, a ne u sastojcima vakcina protiv kovida. Kada bi se “glumci” u zavereničkim klipovima malo nagnuli, gravitacija bi im oborila “dokaze”.

 

Magneti su svuda. Nalaze se i u uređajima koje svakodnevno koristimo, poput fenova za kosu, mašina za pranje veša, mikrotalasnim rernama, zvučnicima, mobilnim telefonima, kompasima, automobilima i velikoj većini elektromotora. Kora planete Zemlje je jedan veliki permanentni magnet.

Sveprisutni su, dakle, u tehnologiji i medicini, ali magneti se ne nalaze u ljudskom telu. Nema ih ni u formi „nanočestica ili nanorobota“ u sastavu vakcina protiv kovida.

Ipak, „vakcinalni skeptici“ ne odustaju od pokušaja da dokažu još jednu štetnu posledicu vakcina, te se nakon magnet izazova ređaju video zapisi u kojima se na vakcinisane ljude lepe kašike.

U jednom od klipova, osim što se prikazuju osetljivi lični podaci osobe na kojoj se „pokazna vežba” vrši, poput jedinstvenog matičnog broja, sporno je mnogo ključnih detalja. Ponajviše, zanemarivanje ili nepoznavanje prirodnog svojstva ljudske kože.

Video je snimljen 22. juna u Nišu, na temperaturi iznad 30 stepeni. U takvim uslovima, intenzivnije se znojimo kako bi se naša tela prirodno rashladila — koža postaje lepljivija i nešto masnija, a na njene glatke delove, poput onih na ramenima, zaista je moguće zalepiti različite predmete, ne samo kašike. I to, naučno gledano, nema veze s nanočesticama u vakcinama, niti sa magnetima. Mnogi od nas su u detinjstvu „lepili“ kašike na noseve kao trik, pa nas to ipak nije nije učinilo naprasno magnetičnim.

Možemo se prisetiti i šta se dešava kada nožem sečemo sirovi krompir. Kriške se snažno zalepe za metalnu površinu noža. Usled prijanjanja dve glatke površine, nastaju jake površinske tenzije, što se u prvom redu objašnjava pojavom Van der Valsove sile. U pitanju su, uprošćeno, privlačne sile slabog inteziteta nastale interakcijom molekula dve površine.

Kada se predmet sa ravnom i glatkom površinom nanese na kožu, Van der Valsove sile ga „vežu“ za telo, naročito ako je koža nešto vlažnija ili masnija. Ukoliko bi se „model” sa snimka nagnuo, gravitacija, kao sila jača od Van der Valsovih, uradila bi dovoljno za naučnu i faktčeking zajednicu.

 

 

Svakako, ideja da vakcine protiv kovida sadrže nanočestice koje bi izazvale magnetizaciju ljudskog tela, i to u manje od dva mililitra po dozi, nije tačna niti logična.

Nijedna od vakcina korišćenih u procesu imunizacije protiv kovida ne sadrži paramagnetni materijal. Čak i hipotetički gledano, za stvaranje i omanjeg magnetnog polja, bilo bi potrebno ubrizgati značajno više sadržaja vakcine. S druge strane, zdravo ljudsko telo u proseku sadrži oko 3,5 grama gvožđa, pa i dalje nismo, i bez kovid vakcine, magnetizovani. Ukoliko bi to bio slučaj, dijagnostika magnetnom rezonancom bila bi još neugodnije iskustvo. Suplementacija gvožđa, koja sadrži paramagnetne jone, svedoci smo, ne magnetiše ljude na terapiji protiv anemije.

Kad bismo ljudski organizam okvirno razložili na hemijske skupove koje nas čine, najveći procenat bi bila voda, od 60-65 odsto — prema većini procena. Voda nema feromagnetna svojstva (od latinske reči za gvožđe ferrum), tačnije, nije u mogućnosti da ispoljava magnetizam, poput gvožđa, nikla, kobalta ili nekih retkih zemaljskih metala (neodimijuma, gadolinijuma i samarijuma).

Posle vode, sledeći po veličini skup molekula u ljudskom telu su masti i masne kiseline. Ni one nisu feromagnetne. Magnetizam ne ispoljavaju ni proteini, kao treća velika skupina molekula u našem organizmu. Doduše, valja istaći da je studija iz 2017. godine otkrila postojanje takozvanog magnetnog proteina kod ptica, koji je potencijalno zaslužan za magnetorecepciju koju one koriste tokom migracija.

 

Šta je (fero)magnetno u vakcinama?

 

U jednoj reči — ništa. Sve su vakcine protiv kovida, odobrene za upotrebu, bez tragove gvožđa, nikla, kobalta ili litijuma. Primećuje se i nedostatak mikročipova, radioaktivnih elemenata, nanorobota, grafena ili elektroda. Moderna i Pfizer vakcine sadrže mRNK, lipide, soli, šećere, kao i (u slučaju Moderne) kiseline i stabilizatore kiselina. Sinofarm vakcina, osim inaktiviranog SARS-CoV-2 virusa, sadrži dinatrijum hidrogen fosfat, natrijum hlorid, natrijum dihidrogen fosfat, aluminijum-hidroksid.

Nijedan od tih sastojaka nije magnetni, a američki Cenar za kontrolu i prevenciju bolesti zaključuje da, sve i da jesu, 0,5 do 2 mililitara vakcine ne može da napravi razliku u pogledu magnetizma imunizovane osobe.

Moguće je u kućnim uslovima raskirnkati i ovu teoriju zavere. Ukoliko su vakcinisane osobe zaista magnetizovane nanočesticama, strelica kompasa, koja je takođe magnet, bila bi usmerena ka jugu, umesto ka severu. Konačni test za vakcinisane „magnete“ bilo bi nanošenje pudera za bebe na kožu, koji će upiti prirodna ulja i vlagu. Nijedan predmet se nakon toga neće lepiti za kožu. Prislanjanje predmeta na kosu ili čiste, a dlakom prekrivene delove tela, takođe raskrinskava još jednu tvrdnju da vakcine prouzrokuju ljudski magnetizam.

Naslovna fotografija: Canva, Istinomer kolaž