Početna Izjave Istinitost Rast srpske ekonomije danas veći od evropskog proseka
Aleksandar Vučić

Predsednik Vučić o ekonomskim uspesima

Rast srpske ekonomije danas veći od evropskog proseka

"Srbija je pre tri godine bila pred bankrotstvom, a danas ima suficit u budžetu, rast ekonomije znatno veći od evropskog proseka i Srbija je pokazala da ume da pobeđuje. I to ne samo u košarci i vaterpolu, već i u ekonomiji i politici."

Blic, 24. 7. 2017. godine

Komentar Istinomera
U autorskom tekstu “Zašto nam je potreban unutrašnji dijalog o Kosovu?” predsednik Vučić nastoji da podigne moral nacije uz još jedno poređenje, navodno povoljnijih makroekonomskih pokazatelja Srbije, sa evropskim. Ne samo da je pogrešio kad je reč o tačnom podatku za kvartalni rast u Evropi, već Istinomer po ko zna koji put ukazuje na njegovu razrađenu taktiku poređenja neuporedivog zbog čega se u javnosti širi lažna slika da je situacija u Srbiji zapravo bolja nego što smo mislili i da su pesimizam i kritika potpuno neosnovani, pogotovu ako se uporedimo sa bogatim evropskim svetom.  

Prema podacima Evropske komisije, u drugom kvartalu 2017. u EU28 ostvaren je prosečan međugodišnji rast BDP-a od 2,2 odsto, dok je u prvom tromesečju iznosio 2,1 odsto. U Srbiji, prema podacima Ministarstva finansija za prva tri meseca ostvaren je međugodišnji rast privredne aktivnosti od 1,2 odsto (Zavod za Statistiku je revidirao procenu na jedan odsto), dok za drugi kvartal iznosi 1,3 odsto

*
Kvartalni međugodišnji rast BDP / PrintScreen Ministarstvo finansija

Dakle, očito je predsednik omanuo zbog čega dobija ocenu neistina. Međutim, imajući u vidu njegov dosadašnji diskurs o ekonomskim reformama u Srbiji, Istinomer pretpostavlja da je predsednik mislio na privredni rast na kraju 2016. kao i onaj koji nam je prognoziran, jer su oba pokazatelja, na papiru, viša nego za Evropu. 

Srbija je prošlu godinu završila sa rastom BDP od 2,7 a EU 1,9 odsto, dok se za ovu godinu, prema prolećnoj prognozi EU, u 28 članica u proseku očekuje rast od 1,8 odsto, a za Srbiju se prognozira oko tri odsto (Svetska banka, jun 2017) i 3,2 odsto (EU maj 2017). S tim da ovih dana već ima sumnji da rast od tri odsto nije realan jer je podbacila proizvodnja električne energije u odnosu na prošlu godinu.

Ali, hajde da pretpostavimo da je predsednik mislio na stopu rasta u 2016.  i da će rast u ovoj godini biti tri odsto, ili makar nešto viši nego u EU.  Zašto je ovo poređenje problematično, baš kao i ranije izjave da nam je “deficit drastično ispod nivoa najznačajnijih zemalja EU”, da “Srbija treba da raste polako kao nemačke i japanske firme” ili verovatno najčuvenija izjava da “smo sagradili više kilometara autoputa nego Nemačka”. 

Ovo su sve propagandne izjave iz istog korpusa čiji je cilj da uveri javnost o navodnom ekonomskom oporavku koji teče daleko brže nego u EU, odnosno najbogatijim i najrazvijenijim demokratijama. Međutim, faličnost svih ovih izjava leži u jednostavnoj činjenici da ne možete porediti zemlju u tranziciji od koje se očekuju visoke stope rasta, sa visokorazvijenim privredama za koje je potpuno prirodno da rastu po tako malim stopama. 

Dakle, kada se uporedimo sa sebi ravnima, što bivši premijer i aktuelni predsednik Vučić nikada ne čini jer mu to nikako ne odgovara, onda je “srpski tigar” prilično kilav. 

Prema najnovijoj analizi Fiskalnog saveta, privredni rast Srbije još od izbijanja krize znatno zaostaje za prosečnim rastom ne samo zemalja regiona već i čitave CIE. Prosečan rast BDP-a u Srbiji u periodu 2010-2016. bio je oko 0,5 odsto, dok je, u isto vreme, prosečan privredni rast zemalja Centralno-istočne Evrope (CIE) iznosio oko 2,5 odsto, a zemalja iz okruženja oko dva osto. Od svih zemalja iz CIE samo je Hrvatska u prethodnih sedam godina imala niži privredni rast od Srbije. TABELA 
*
Privredni rast u Srbiji u poređenju sa zemlja u okruženju / PrintScreen Fiskalni savet

Razlog za ovaj zaostatak Fiskalni savet vidi u niskom učešću investicija u BDP-u od oko 18 procenata. Sa druge strane prosečno učešće investicija u BDP-u u zemljama CIE iznosi 22 odsto, a u zemljama okruženja skoro 23 odsto. Na nisko učešće investicija u Srbiji utiče loš investicioni ambijent, što pokazuje i loše rangiranje Srbije u relevantnim istraživanjima konkurentnosti i korupcije (WB, WEF, Transparency International). Zbog lošeg ambijenta, privatni sektor, a naročito mala i srednja preduzeća i preduzetnici, u Srbiji investiraju manje nego u drugim uporedivim zemljama, smatraju u Savetu. 

Uz to, ekonomisti u ovoj instituciji tvrde da upravo država neposredno utiče na nizak nivo ukupnih investicijatako što nedovoljno troši sredstva na javne investicije, ali i loše upravlja javnim i državnim preduzećima – koja umesto da svojim profitom i investicijama pozitivno utiču na privredni rast, troše resurse i svojim gubicima i dugovima prete fiskalnoj stabilnosti.

(Ispravka 3. 8. 2017. godine: U drugom paragrafu teksta citirani su podaci za evrozonu umesto za EU28, što ne menja ocenu jer je rast u EU28 bio malo veći nego u evrozoni, pa samim tim je još izraženija razlika u odnosu na Srbiju)