Istraživanje koje je Narodna banka Srbije radila pre krize pokazalo je da bi naša ekonomija morala 15 godina da raste po pet odsto godišnje da bi stigla prosek Evropske unije, a ako bi rasla tri odsto u proseku, trebalo bi joj 50 godina da stigne prosek EU. Međutim, poslednjih 10 godina ne rastemo ni tri odsto u proseku. Otkud onda vlasti ideja da Srbiju predstavlja kao ekonomskog tigra i zašto je reč o spinu za unutrašnju upotrebu?
Domaći i međunarodni posmatrači su rekli svoje - izbore u Srbiji obeležili su brisanje granica između partije i države, zloupotreba javnih resursa, pritisci i zastrašivanje građana, kupovina glasova, medijska neravnopravnost učesnika, organizovane migracije birača. Ocenu o kvalitetu izbornog procesa dali su i predsednik Srbije i njegovi najbliži saradnici iz Srpske napredne stranke. Oni su rekli da je kampanja bila „pozitivna, najčistija moguća”, a da su izbori bili „najčistiji i najpošteniji” do sada. Taj spin ipak nije izbrisao sve neregularnosti, pa su srpski izbori završili u Evropskom parlamentu i rezoluciji kojom se poziva na međunarodnu istragu.
Prošao je 17. decembar i prošlo je slavlje u štabu Srpske napredne stranke. Naprednjaci su upisali još jednu pobedu na izborima, a opozicija, pojedini mediji, domaći i međunarodni posmatrači ukazali su na niz neregularnosti i manipulacija u izbornom procesu. Jedna od njih ticala sa dovođenja birača iz Bosne i Hercegovine da glasaju na lokalnim izborima u Beogradu. Državni vrh uzvratio je spinom i navodi o organizovanim migracijama birača u jednom danu su postali napadi na građane Republike Srpske. Time su učvršćeni temelji paralelne stvarnosti - one koja je manipulacijama u javnom prostoru kreirana tokom cele izborne kampanje.
Izbori su prošli, a sa njima i sva predizborna davanja deci, mladima i penzionerima. Ovo će trenutno oboriti inflaciju, ali samo do narednog kruga deljenja državnih para. Kolika će biti inflacija ove godine i kako vlast manipuliše kada govori o njoj? Zašto priče o zaradama u evrima, ma koliko lepo zvučale, ne daju realnu sliku životnog standarda? Kako nam raste bruto domaći proizvod i zašto podseća na inflatornu 1992. godinu? Koliko smo zaduženiji od 2012. i koliki bi javni dug trebalo da bude da bi moglo da se kaže da su stvari pod kontrolom?
“Dobra vlada može se prodati zajednici kao što joj se prodaje bilo koja druga roba. Često se pitam da li će političari budućnosti, koji su odgovorni za održavanje prestiža i efektnosti svoje partije, nastojati da obuče političare da budu istovremeno i propagandisti.” Ovo je u svojoj knjizi “Propaganda” zapisao Edvard Bernajs. Pre skoro sto godina!
Samo što smo se navikli na termin spin doktori, shvatili smo da živimo u vremenu spin diktatora. Kao što takvi doktori ne leče čoveka (naprotiv!), tako ni ti diktatori ne pokoravaju mase fizičkom tiranijom. Njihovo oružje je finije – manipulacije činjenicama, poluinformacije, proizvodnja konfuzije, spinovi…
U subotu je “Politika” objavila da će se, kako "ekskluzivno saznaje u vrhu vlasti," izborni cenzus spustiti sa sadašnjih pet na tri odsto. U nedelju je na televiziji Pink najviši u vrhu vlasti javno podržao ovu promenu. U drugim prilikama, i u kontekstu šire reforme izbornog sistema, smanjivanje cenzusa na tri odsto za liste koje samostalno izlaze na izbore ne bi bila loša stvar. Međutim, trebalo bi sagledati ovaj predlog u trenutnom političkom kontekstu u Srbiji.
„Tri godine je prisutna ‘deterdžent strategija’. Vlast stalno poredi:“Pogledajte kako izgleda kad mi operemo rublje, a kako kad je oprano drugim deterdžentom“. To je legitimno u predizbornim kampanjama, a nakon izbora je višak“, kaže u razgovoru za Istinomer Nadežda Milenković, kreativna direktorka komercijalnih, ali i mnogih društveno angažovanih kampanja. Dobitnica je brojnih nagrada na domaćim […]
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
