Izborni spinovi (2. deo): Ignorisanje argumenta kao sredstvo za „čišćenje” izbora
Domaći i međunarodni posmatrači su rekli svoje - izbore u Srbiji obeležili su brisanje granica između partije i države, zloupotreba javnih resursa, pritisci i zastrašivanje građana, kupovina glasova, medijska neravnopravnost učesnika, organizovane migracije birača. Ocenu o kvalitetu izbornog procesa dali su i predsednik Srbije i njegovi najbliži saradnici iz Srpske napredne stranke. Oni su rekli da je kampanja bila „pozitivna, najčistija moguća”, a da su izbori bili „najčistiji i najpošteniji” do sada. Taj spin ipak nije izbrisao sve neregularnosti, pa su srpski izbori završili u Evropskom parlamentu i rezoluciji kojom se poziva na međunarodnu istragu.
„Ovo su bili do sada najčistiji (gotovo, nikada ne možete do perfekcije da sprovedete izborni proces), najčistiji i najpošteniji izbori. Znaju oni to sve i znaju to svi. I zato nisam nikada za parlamentarne izbore, iako nisam ni predsednik stranke dobio toliko čestitiki od ljudi baš iz Evropske unije”, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, samo nekoliko dana nakon parlamentarnih, pokrajinskih i lokalnih izbora održanih u 66 gradova i opština.
Istog mišljenja je i ministar finansija Siniša Mali, koji je u emisiji Hit tvit ocenio da su izbori bili „čisti kao suza”, te da je „pitanje kada će bilo koji naredni izbori biti čisti kao što su bili ovi”.
Da su izbori bili regularni tvrdila je i predsednica Vlade u tehničkom mandatu, Ana Brnabić, dok je i pre izbornog dana, poslanik SNS-a Vladimir Đukanović kampanju svoje stranke video kao „pozitivnu, najčistiju moguću”.
Kao da se ništa nije desilo, kao da niko nije ukazao na brojne neregularnosti, ovakve ocene najviših državnih zvaničnika za najuticajnije medije postale su jedine relevantne. I ma koliko bila prisutna u javnom prostoru, ta medalja, koju je vlast sebi dodelila za „najpoštenije” izbore do sada, ima drugu stranu.
U oku posmatrača
Ocene domaćih i međunarodnih posmatrača nisu se poklapale sa slikom koju su državni vrh i mejnstrim mediji kreirali danima i nedeljama.
Izborna kampanja koja je okarakterisana kao „pozitivna” i „najčistija moguću”, u izveštaju Posmatračke misije Crte zapravo je završena „u stanju još veće medijske neravnopravnosti učesnika nego na prethodnim izborima”. Crta s osvrtom na kampanju ukazala je i na „sistematske zloupotrebe institucija, javnih funkcija i najuticajnijih medija kojom su izborni akteri stavljeni u neravnopravan položaj”.
Zastrašivanje i uvrede
Kako je Istinomer već pisao, s raspisivanjem izbora 1. novembra, počela je nova tura etiketiranja političkih protivnika i zastrašivanja građana. Kandidati opozicije su u izjavama državnih zvaničnika bili „batinaši”, „bednici iz bivšeg režima”, „fašisti” i na svakom koraku mogli smo da čujemo i pročitamo da oni „destabilizuju” zemlju, pripremaju „haos” i „građanski rat” i hoće da da „zapale državu”.
Među nalazima Crtine misije bili su i masovni slučajevi falsifikovanja potpisa za kandidaturu, navodi o pritiscima na građane u javnom sektoru, slučajevi zloupotrebe ličnih podataka.
Gotovo identične zaključke su kroz preliminarnu ocenu izneli i međunarodni posmatrači.
„U celokupnoj kampanji niskog intenziteta, dominirao je aktuelni predsednik, a kampanju su obeležili jaka polarizacija, agresivna retorika, diskreditovanje ličnosti, verbalno nasilje i zapaljivi govor”, stoji u saopštenju o preliminarnim nalazima i zaključcima zajedničke misije OEBS/ODIHR (Kancelarija OEBS za demokratske institucije i ljudska prava), Parlamentarne skupštine Saveta Evrope i Evropskog parlamenta.
U istom saopštenju posmatrači su naveli i da su „osnovne slobode uopšteno gledano poštovane u kampanji, ali su narušene usled oštre retorike, pristrasnosti u medijima, pritiska na zaposlene u javnom sektoru i zloupotrebe javnih resursa”.
I desio se 17. decembar.
Posmatračka misija Crte ocenila je da su „drastične zloupotrebe prava birača, zakona i institucija eskalirale na izborni dan”.
„Izražavamo veliku zabrinutost u odnosu na kvalitet parlamentarnih izbora, odnosno njihovo udaljavanje od standarda za slobodne i poštene izbore. Zbog obima i vrsta izbornih zloupotreba u Beogradu zaključujemo da rezultati beogradskih izbora ne odražavaju slobodno izraženu volju birača koji žive u njemu”, saopštila je Crta u ponedeljak, 18. decembra.
Organizovane migracije birača
Posmatračka misija Crte skrenula je pažnju na to da su „mnogobrojni pokazatelji zabeleženi u kampanji i tokom izbornog dana”, ukazali na sprovođenje „izbornog inženjeringa na beogradskim izborima, i to manipulacijom biračkog prava i organizovanim migracijama birača u cilju oblikovanja izbornog rezultata u Beogradu”. Crta je potom sprovela dodatne analize koje su pojačale sumnju u manipulacije prebivalištima i biračkim spiskom, a Istinomer je o tome pisao i kroz otkrića adresa sa sumnjivim brojem birača.
Iz ugla međunarodnih posmatrača, koji su posmatrali parlamentarne izbore, „izborni dan je protekao mirno ali uz brojne proceduralne nedostatke, uključujući i nedoslednu primenu zaštitnih mera tokom glasanja i brojanja, čestu pojavu gužvi na biračkim mestima, kršenje prava na tajnost glasanja i brojne primere grupnog glasanja”. Oni su zabeležili da je na dan glasanja došlo i do nekoliko incidenata i fizičkih napada, pri čemu su istakli i napad na jednog aktivistu, članove biračkog odbora, ali i to da je oštećeno vozilo koje pripada posmatračima organizacije Crta.
„Bilo je više navoda da je vladajuća stranka organizovala birače koji žive van zemlje i dovozila ih autobusima da glasaju na lokalnim izborima u Beogradu”, dodaje se, između ostalog, u zaključcima međunarodne misije za posmatranje izbora.
Alarm u Evropskom parlamentu
O izborima u Srbiji i neregularnostima koje su ih obeležile, raspravljalo se i u institucijama Evropske unije. Sredinom januara, rasprava o Srbiji uvrštena u dnevni red plenarne sednice Evropskog parlamenta, a u četvrtak, 8. februara, evroparlamentarci su izglasali i Rezoluciju kojom se poziva na međunarodnu istragu.
„Evropski parlament poziva na nezavisnu istragu koju bi sproveli ugledni međunarodni pravni stručnjaci i institucije o nepravilnostima na parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim izborima, sa posebnom pažnjom na izbore za Skupštinu grada Beograda, jer se određene optužbe, uključujući i one koje se odnose na migraciju glasača na lokalnom nivou, proširuju izvan delokruga obuhvaćenog OEBS/ODHIR izveštajem”, piše u Rezoluciji EP o izborima u Srbiji, koja je usvojena sa 461 glasom „za” i 53 „protiv”.
Kampanja protiv Rezolucije, poslanika i posmatrača
I pre dana glasanja, vrh države je sa medijima započeo kampanju diskreditovanja i rezolucije EP i evropskih poslanika.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je još krajem januara rekao da nije „naročito ni zainteresovan” za rezoluciju EP, jer se prošla odnosila na preporuku zemljama koje nisu priznale nezavisnost Kosova da to učine. Njegove misli pratila je u stopu i premijerka Ana Brnabić. Kako smo čuli na jednoj od televizija s nacionalnom pokrivenošću koja se osvrnula njen tvit, Brnabić se zapitala „zašto Đilasova opozicija sa nestrpljenjem čeka rezoluciju Evropskog parlamenta kada je prošla preporuka bila da se prizna nezavisnost takozvanog Kosova”.
Osim izjava zvaničnika do javnosti stižu i spotovi u kojima su mete evroparlamentarci koji su ukazali na sve sporne segmente izbornog procesa u Srbiji. Njima je „na teret” stavljeno to što su prošle godine obeležili godišnjicu genocida u Srebrenici, pa je u spotu navedeno da „žele da dovedu svoje favorite na vlast i proglase Srbe za genocidan narod”.
Takva retorika bila je samo nastavak iste one kojom su prethodno su i svi nalazi domaćih i međunarodnih posmatračkih misija s pozicija vlasti nazvani „lažima”, „maltretiranjem”, „direktnom destabilizacijom Srbije” i „pokušajem rušenja ustavnog poretka”.
U istom dokumentu, Evropski parlament ocenjuje da su parlamentarni i lokalni izbori održani 17. decembra „odstupili od međunarodnih standarda i opredeljenja Srbije za slobodne i poštene izbore zbog uporne i sistematske zloupotrebe institucija i medija od strane zvaničnika da bi stekli nepravednu i neopravdanu prednost”.
Dodaje se i da se ovi izbori ne mogu smatrati održanim u pravednim uslovima zbog izveštaja o „široko rasprostranjenim i sistematskim prevarama koje su ugrozile integritet izbora u Srbiji”.
Za razliku od predstavnika vlasti, Evropski parlament je uzeo u obzir nalaze domaćih i međunarodnih posmatrača, koji ukazuju na aktivnosti pre i tokom izbornog dana. Kako se navodi u dokumentu, reč je o aktivnostima koje „mogle promeniti izborni ishod, te su mogle kritično uticati na rezultate izbora za grad Beograd i ozbiljno narušiti legitimitet parlamentarnih izbora”.
„Ukupnu kampanju karakterisala je jača polarizacija, agresivna retorika, diskreditacija na ličnom nivou, verbalno nasilje i zapaljivi jezik; slučajevi pritiska na zaposlene u javnom sektoru, zloupotreba javnih resursa i šeme podsticanja birača izazvali su zabrinutost u pogledu sposobnosti birača da naprave slobodan izbor; ove prakse stvorile su nejednake uslove i zamaglile granicu između države i stranke, u suprotnosti sa međunarodnim standardima”, navodi se u dokumentu.
Evropski parlament izrazio je i žaljenje zbog odsustva odgovora institucija na „ozbiljne sumnje o uključenosti vlasti u izborne manipulacije i zloupotrebe, što kao posledicu ima nekažnjivost i osigurava kontinuitet ove prakse”.
U Rezoluciji su osuđeni i „orkestrirani napadi srpskih zvaničnika na posmatrače izbora, uključujući članove Evropskog parlamenta”, ali i „nepotkrepljene tvrdnje srpskih vlasti da su države članice EU bile umešane u organizovanje postizbornih protesta”.
Poslanici Evropskog parlamenta pozvali su i na obustavu finansiranja Srbije iz EU „ukoliko srpske vlasti nisu spremne da sprovedu ključne izborne preporuke ili ako nalazi istrage ukazuju da su srpske vlasti bile direktno umešane u izbornu prevaru”.
***
Mediji koji su, kako je ocenila Posmatračka misija Crte, tokom čitave kampanje favorizovali vladajuću većinu i predsednika Srbije, imali su značajnu ulogu i u postizbornom spinovanju. Posle 17. decembra i protesta građana na ulicama Beograda, najveći broj njih ostao je i najjače sredstvo za diskreditaciju posmatrača i negiranje svih izbornih neregularnosti, veličanje rezultata SNS-a i optuživanje opozicije da hoće silom da dođe na vlast.
Slušali smo i čitali da je „Srbija rekla svoje” i kako je Vučić, koji nije bio kandidat na decembarskim izborima, „oduvao sve ostale” i „sedmi put počistio opoziciju”. Ta opozicija se, iz ugla medija, zadržala na mračnoj strani ovih izbora. Politički oponenti predsednika Srbije i Srpske napredne stranke ostali su „hejteri” koji „prizivaju Majdan” i koji su, između ostalog, „noževima i palicama krenuli na svoju državu”.
I uprkos sinhronizovanom delovanju medija i vrha Srpske napredne stranke, pa i svim naporima da se stvori privid demokratije, nijedna od brojnih manipulacija nije uspela da promeni stvarnost koja je očigledna i unutar i van granica Srbije. Prepreke za održavanje „najčistijih” i „najpoštenijih” izbora bile su čvrsto postavljene pre i tokom dana glasanja. I dalje su tu. Samo mehanizam vladanja spinom sprečava njihovo uklanjanje.
