Fotografije vezanih Romkinja u Ukrajini se ovih dana masovno dele — u pogrešnom kontekstu. Potresne fotografije zaista jesu čin eklatantne diskriminacije i nasilja, međutim Romi sa snimaka nisu mučeni od strane ukrajinske vojske, policije, niti Azova. Romkinje sa spornih fotografija, takođe, nisu izbegle iz Kijeva. O čemu se zapravo radi?
Možda se ovog trenutka neka devojčica udaje protiv svoje volje. Neka devojčica se porađa, prekida školovanje i ostaje nekvalifikovana za bilo koji posao. Dok probleme ignorišemo, siromaštvo jede nove potencijale i gura ih u perpetuum mobile zvani žena, majka, domaćica. Zbog čega ćutimo na dečje i rane brakove? Zašto ih gledamo kao tradiciju Roma, a ne kršenje dečjih prava i rodno zasnovano nasilje? Kako im se može stati na put?
Otkud razlika od više stotina hiljada između zvaničnog i nezvaničog broja Roma u Srbiji? Po svemu sudeći, mnogo je onih koji se, bežeći od predrasuda, pred državom “odriču” nacionalnog identiteta.
Nekoliko dana pre ubistva Dušana Jovanovića novine su pisale o “beogradskim skinhedima koji glasaju za Šešelja i sebe vide kao budućnost Srbije”. U danima nakon jezivog zločina u tiražnom tabloidu moglo se pročitati da to “nije ubistvo nego nesrećan slučaj”.
Političke stranke u Srbiji, u načelu, bave se pravima nacionalnih manjina u svojim programima. Ipak, na prste jedne ruke mogu da se nabroje one koje konkretno spominju položaj Roma. Pitanje ko će zastupati njihov glas u sledećem sazivu, za sada, ostaje otvoreno. Samostalnog izlaska romskih partija na parlamentarne izbore ove godine - nema. Romska zajednica i dalje se bori sa istim problemima kao i pre dve decenije, mada, sagovornici Istinomera su saglasni, postoji pomak u pozitivnom smeru. Osim siromaštva i socijalne isključenosti, dodatni problem za političku participaciju Roma je struktura domaćih stranaka, koje se organizuju oko ličnih interesa, gubeći ideološku perspektivu.
I pored Ustava i zakona koji zabranjuju diskriminaciju po bilo kom osnovu, utisak je da država, umesto da je spreči, diskriminaciju "legalizuje" donošenjem pojedinih zakona koji imaju diskriminatorne odredbe. Dva takva sporna zakona za kratko vreme stigla su sa iste adrese - iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a zajedničko im je što “udaraju” na najsiromašnije građane, majke i Rome.
Pre mesec dana osmaci Osnovne škole “Karađorđe” napali su dečaka romske nacionalnosti, zbog toga što je kao pripadnik ove manjine nosio srpsku zastavu. Škola je prestala da bude nadležna, jer su nasilnici završili školu, a MUP se povodom ovog slučaja više ne izjašanjava. U međuvremenu, iako je zabrana diskriminacije regulisana i Ustavom, deca romske nacionalnosti su i dalje jedna od najugroženijih kategorija i to upravo u obrazovnom sistemu, na šta ukazuju i izveštaji nezavisnih institucija.
Iako se broj „pravno nevidljivih“ osoba smanjuje od 2009. godine, lica koja nemaju državljanstvo, lično ime, prebivalište, ličnu kartu, u Srbiji će postojati još barem do kraja 2016. godinu. Iako su u Vladi Srbije očekivali da rešavanje statusa ovih osoba bude završeno do kraja 2015. godine, taj rok je produžen do kraja naredne godine.Naime, pre […]
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
