Kojim se tačno putevima, posle skoro osam decenija od Drugog svetskog rata, stiže do Ljotića? Da li je put ka Ljotiću isti onaj koji vodi ka prebijanju ljudi sa ličnim svojstvima koja nam se ne sviđaju? Kako smo uspeli da pobrkamo fašizam i antifašizam, vakcine kao naučno dostignuće i šarlatanstvo, laž i istinu, da sopstveno zdravlje procenimo na tri hiljade dinara? Koji nas je put doveo do toga da više verujemo predsedniku koji nam poručuje da smo šampioni nego sopstvenom novčaniku i frižideru? Biljana Stepanović, urednica „Nove ekonomije” nedavno je, govoreći o pomoći države građanima koja je nešto malo viša od nagrade za vakcine, rekla kako se predsednik ponaša kao Deda Mraz koji iz džaka vadi poklone bez ikakve kontrole i transparentnosti.
