Juče sam, opet, pogazio svoj stari zavet da neću izjaviti više ništa ni za jedno kak se veli glasilo (dosta je bilo mog zuluma, glasi skraćeno sozercanije zaveta), ali, eto, za “Danas” sam ipak napisao šta mislim o naumu SDS-a da se u Skadarliji podigne spomenik Tomi Zdravkoviću. Da sam za kulturu zaborava i da sam štaviše javnosti podastro besplatan nacrt moratorijuma: narednih deset godina u Srbiji se ne sme podići spomenik nijednom velikanu, a kad moj moratorijum mine, spomenicima bi se morali baviti ljudi koliko-toliko obrazovani, a ne vladari.
Trebalo bi da na aerodromima i na graničnim prelazima budu okačeni što veći bilbordi: “Ostavite svaku nadu vi koji odlazite: gde god da se odselite i dalje ćete biti podanici istog vladara".
Jao, jao, jao, šta sam dočekao! Da ja branim predsednika Republike, na koga se i staro i mlado baca kamenjem i ostacima šuta, jer se u Srbiji stalno nešto zida, prepravlja i ruši: predsednik je tobože ogolio svoje navijačko lice i grupi građana obratio se rečju "devojčice"! Narušio je rodnu ravnopravnost, o maloletnom potomstvu ženskog roda govorio je sa omalovažavanjem, štaviše, devojčice je zloupotrebio hoteći da pomoću njih ponizi i snagom usmene reči satre četvoricu građana koje je doživeo kao Četiri pešaka Apokalipse.
Nema jake države bez jake crkve, rekao bi Likurg da je u njegovom kraljevstvu postojala SPC (Spartanska pravoslavna crkva): možda je naš vladar hteo isto to da kaže, ali ga je ponela njegova stalno napredujuća rečitost.
Slutim da referendumsko pitanje ne bi bilo brzopleto i nepromišljeno, kao na primer: "Želite li da zbog brze zarade, sa kojom vi u vašim malim životima nećete imati ništa, upropastimo pradedovsku zemlju, pradedovski vazduh i naše materinske vodotoke?"
Da Đoković nije posetio Vulina, ministar policije bi s pravom i gorčinom u glasu mogao reći: “Pa čoveče, majstore, brate, bio si kod Vesića, kod Ve-si-ća!”
Nadam se da ćemo izgraditi nove kasarne, a voleo bih kad bi se omogućilo i dobrovoljno ponovno služenje vojnog roka, nešto poput revakcinacije, pa ako regrutna komisija nađe da sam sposoban da opet služim u artiljeriji barem tri meseca, ja bih se samomobilisao.
Nije li nužan i štaviše hitan moratorijum na pravljenje novih spomenika? Makar na dve godine, ako vlastela nema strpljenja da sebri ozdrave i da naša bleda mati dođe k sebi?
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
