Dobra strana življenja #Retrovizor
Onoliko koliko se kamen na đermu upinje da stanje u zadruzi bude bolje, toliko je i doktoru Ljajiću stalo da u našoj zadruzi ne bude lopovluka, nitkovluka i sl.
Da sam juče umro ne bih znao da su odbojkašice proigrale poverenje Knežević Ivana, aparatčika i služb. parazita iz valjda Odbojkaškog saveza, te da ga mogu povratiti samo udvostručenom ozarenošću i ushićenošću u blagoslovenom ozračju vladaočevom; ali, da sam prekjuče umro ne bih znao ni da je prisluškivanje stvar bogougodna, duboko ljudska i nadasve bezazlena, samo ako prisluškivani/prisluškivane ne čine ništa zbog čega bi se postideli pred svojtom, pred svojim pretpostavljenima: vladaj se kako dolikuje, kloni se perverzija, subverzija i malverzija, i neće ti, naravno, ni najmanje smetati ako država kamerom ulazi u tvoje kupatilo, u svaki tvoj razgovor, pa da, šta ti smeta ako visoki državni dostojanstvenici mogu da vide i da, za uspomenu, imaju svaku sliku iz tvog telefona ili kompjutera! Ako nisi zabrazdio sa pornografijom, preljubom, bogohuljenjem, sodomijom, podrivanjem ionako podrivenog ustavnog poretka, ni brige te nije što je tvoja intima na izvolte državi, oličenoj u priučenim tajnim agentima, jedva doraslim da pravilno zloupotrebe sve skuplje i sve složenije uređaje za bezočnu danonoćnu i sveobuhvatnu prismotru…
I, ko me je prosvetlio da je to normalno?! – Predsednik Ustavnog suda! Tako je, glavati gospodine, da se poslužim titulom iz lektire, ne znam kako smo ikada mogli da zdravo za gotovo uzmemo licemerne i nepotrebne ustavne odredbe o nepovredivosti pošte, prepiske, privatnosti i drugih palanačkih ispraznosti! Država ima pravo, dužnost i čast da zna sve, a na svakom pojedincu je da se vlada kao da ga svevideće oko prati u svakom trenu, i na svakome naizgled skrovitom mestu, pri čemu je negdašnje svevideće oko samo gledalo, najveći deo viđenog odbacivalo je kao trivijalno i dosadno, novo oko sve viđeno sni-ma, skladišti i čuva za buduće naraštaje tajnih agenata!
&
Da sam umro pre nedelju dana ne bih znao šta mi se sprema ako vladajuća partija bude poražena na izborima: moraću da idem o svom trošku na sve koncerte takozvanog Tompsona, i moraću da se kao mahnit derem „Za dom spremni“! Carevo proročanstvo namenjeno je glasačima prostodušnijim od mene, upućuje ga svima koji više vole cara nego logiku, pa ipak, u ovu karamračnu viziju koliko je duša poverovalo?! – Voleo da sa svakom od njih u spoznajne svrhe porazgovaram, samo bih postavljao pitanja, u nadi da će se na kraju dijaloga barem jedna duša sama zaputiti stazom razuma i istine, bio bih Mali Sokrat (kakav polis takav i Sokrat).
Da sam preminuo pre četiri i po dana, ne bih znao da su notari prevazišli sebe: potpise pravovernika beležili su brzinom kojom Predsednik sipa istinu, a to je brzina elektr. varnice zvane munja, plačite, perači američkih prozora, koji se sa oblakodera sunovraćujete na Zemljinu koru, spori ste, malo vas je u jedinici vremena i po kvadratnom metru, malo vas je naspram onoga što se u predvečerje izbora desilo predsednikovoj partiji (po Ustavu predsednik Republike otelotvoruje jedinstvo Glavnog odbora SNS-a sa predsednicima opštinskih odbora i, napokon spregu svih svojih vazala sa partijskom pastvom, kmetovima, stadom predsednikovim)!
Ali, da sam se dao upokojiti pre drugog septembarskog vikenda, ne bih video stotine i stotine mojih savremenica i sugrađana, kako sa vedrinom na svakom licu stoje u redovima, da podrže Studentsku listu: vi ste reklama dobrovoljnosti, volje za dobro!
„&
S druge strane, da sam se juče upokojio u Gospodu, ne bih propustio niš-ta, jer je juče besmrtni Rasim obelodanio šta je uzvišeni cilj njegov i njegove partije – da posle izbora on i njegovi sledbenici budu ona bezlična, beslovesna tvar bez koje ne može da se rodi preko potrebna većina u narodovoj skupštini, Rasim ne krije svoj san, da, nakon pustolovine u upravi „Partizana“ bude kamen na kraćem kraku đerma, pa da se besplatno voza gore-dole, uvis kad spuštaju vedricu, i naniže kad punu vedricu vuku napolje: onoliko koliko se kamen upinje da stanje u zadruzi bude bolje, toliko je i doktoru Ljajiću stalo da u našoj zadruzi ne bude lopovluka, nitkovluka, da ne bude ovoliko nasilja, ovoliko ruganja razumu, da ne bude baš ovoliko nepravde – nisam li ovo o dr Kamenu sve već znao?
