Početna Izjave Zloupotreba činjenica Po hitnom postupku razmatrano 44 odsto predloga zakona
Maja Gojković

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije o hitnim procedurama u parlamentu.

Po hitnom postupku razmatrano 44 odsto predloga zakona

“Čak 16 akata smo sami kao parlament skinuli i sa agende preglasavanjem. Smatram da to nije model da se izborimo sa hitnim postupkom, da mi fizički preglasavamo predstavnike vlade ili vlade u celini. Ali smo ipak uspeli da smanjimo procenat sa ogromnih 66% na takođe izuzetno velikih 44% predloga akata, koliko smo u poslednjoj godini razmatrali po hitnom postupku.“

Danas, 10. 6. 2019.

Komentar Istinomera
Nakon kritika Evropske komisije u poslednjem Izveštaju o napretku na račun rada Skupštine Srbije, predsednica Narodne skupštine Maja Gojković govorila je na otvaranju sedme Plenarne sednice Nacionalnog konventa za EU, upravo o delu izveštaja EK koji se odnosi na rad parlamenta.   

Govoreći o problematičnoj praksi usvajanja zakona po hitnom postupku, na koji je ukazala Evropska komisija, Gojković je istakla da je parlament “skinuo čak 16 akata sa agende preglasavanja”, kao i da je “ukupan procenat predloga akata za razmatranje po hitnom postupku smanjen sa ogromnih 66 odsto na takođe izuzetno velikih 44 odsto”.   

Predsednica Skupštine ocenila je da je “procenat zakona koji se raspravljaju po hitnom postupku zaista veliki”, te da ona “ne predlaže Narodnoj skupštini usvajanje zakona po hitnoj proceduri kada to nije neophodno, odnosno kada to nije definisano u poslovniku o radu Narodne Skupštine”

Podatak da je tokom ove godine odbijeno 16 akata kao predlog za donošenje po hitnom jeste tačan. Međutim, da li je tačna i tvrdnja da je ukupan procenat predloga akata za razmatranje po hitnom postupku smanjen na 44 odsto?

Procenat od 44 odsto zaista stoji, najpre u Izveštaju Evropske komisije o napretku za 2017. godinu, u kom se navodi da je praksa usvajanja zakona po hitnom postupku smanjena od 65 odsto u 2016. na 44 odsto u 2017, ali da je i dalje visoka. Takođe, ista cifra pominje se i poslednjem Izveštaju o napretku Srbije za 2018, u kom se navodi navodi da je praksa usvajanja zakona po hitnom postupku ostala visoka - oko 44 odsto od februara 2018. do februara 2019. 

Međutim, ono što je predsednica Skupštine izostavila da napomene jeste da se podatak od 44 odsto odnosi na ukupan broj zakona koji su usvojeni, računajući i nove zakone, odnosno izmene i dopune zakona sa jedne strane, ali i zakone o potvrđivanju međunarodnih sporazuma i ugovora sa druge strane. Jer ukoliko bismo gledali samo broj novih zakona, i izmena i dopuna zakona, procenat onih koji su usvojeni po hitnom postupku bio bi mnogo veći od 44 odsto. 


*
Foto: Otvoreni parlament


Preciznije, prema podacima sajta Otvoreni parlament, u 2018. godini procenat zakona, i izmena i dopuna zakona, usvojenih po hitnom postupku iznosio je čak 64,4 odsto. Što znači da je hitan postupak mnogo češće korišćen za usvajanje novih zakona, i izmena i dopuna zakona, nego za usvajanje međunarodnih sporazuma.

Inače, Evropska komisija već godinama unazad ukazuje Srbiji na problem učestalog donošenja zakona po hitnom postupku, o čemu je Istinomer već pisao, pa je tako i u poslednjem izveštaju EK ovaj problem ponovo istaknut kao polje na kojem nije ostvaren zadovoljavajuć rezultat.
 
Na ovakvu problematičnu praksu srpskog parlamenta upozoravalo je i telo Saveta Evrope za borbu protiv korupcije (GRECO), koje je još u julu 2015. godine predočilo Srbiji 13 preporuka sa merama kako bi se sprečila korupcija među poslanicima, sudijama i tužiocima. Jedna od njih bila je da se obezbedi dovoljno vremena za podnošenje amandmana, kao i da se korišćenje hitne procedure donošenja zakona i akata koristi kao izuzetak, a ne pravilo. U izveštaju je to ilustrovano podatkom da je u 2015. godini Narodnoj skupštini dostavljen čak 231 nacrt zakona na usvajanje po hitnom postupku. Kako se dodaje, u toj godini Skupština je donela 315 akta, od čega je više od polovine, odnosno 182, usvojeno po hitnoj proceduri. GRECO je sredinom marta prošle godine saopštio da Srbija nije primenila nijednu od 13 preporuka tog tela iz 2015. za sprečavanje korupcije među poslanicima, sudijama i tužiocima.

Dalje, prema podacima Otvorenog parlamenta, u 2016. godini poslanici su usvojili ukupno 81 zakon čiji je predlagač bila Vlada, a gotovo polovina je bila usvojena po hitnom postupku.

Situacija u 2017. godini bila je tek neznatno bolja, pa je od ukupno 87 zakona koje je predložila Vlada, njih 37 usvojeno po hitnom postupku.


Proveri me


Inače, i u samom poslovniku Narodne skupštine Srbije, u članu 167, navodi se da se zakon po hitnom postupku može doneti ukoliko je ugrožen rad organa i organizacija, život i zdravlje ljudi ili bezbednost zemlje. Takođe, u skraćenu proceduru mogu ući i zakoni kojima se potvrđuju međunarodni sporazumi, ili oni kojima se nacionano zakondavstvo usaglašava sa evropskim. Pritom, predlagač zakona ima obavezu da Skupštini dostavi objašnjenje zašto je neki zakon potrebno usvojiti po hitnom postupku.

Kada sumiramo sve navedeno i vratimo se izjavi predsednice parlamenta, vidimo da je tačno da je tokom ove godine odbijeno 16 akata kao predlog za donošenje po hitnom postupku. Tačno je i da je sa “ogromnih 66 odsto” (odnosno 65 odsto, prema podacima Evropske komisije za  2016. godinu) procenat akata usvojenih po hitnom postupku smanjen na 44 odsto u prošloj godini (prema izveštaju Evropske komisije taj porocenat je ostao isti kao i u 2017. godini). 

Međutim, Maja Gojković izostavila je da napomene da se podatak od 44 odsto odnosi na ukupan broj usvojenih dokumenata, u šta spadaju i zakoni o potvrđivanju međunarodnih sporazuma i ugovora. Ukoliko bi se gledao samo broj novih zakona, i izmena i dopuna zakona, procenat onih koji su usvojeni po hitnom postupku u prošloj godini bio je mnogo veći i iznosio je čak 64,4 odsto, pa Maja Gojković dobija ocenu “zloupotreba činjenica”.


Naslovna fotografija: FoNet/Nenad Ðorđević
Najčitanije