Početna Članci Arhiva Pratimo skupštinu Zakoni po hitnom postupku – potreba ili zloupotreba

Zakoni po hitnom postupku – potreba ili zloupotreba

Zakoni o privremenom uređivanju isplata plata i penzija, Zakon o energetici ili set medijskih zakona, samo su neki od pravnih akata koji su u proteklih godinu dana usvojeni u Skupštini Srbije po hitnom postupku. Ovi zakoni spadaju u najvažnije, sistemske zakone, za koje je i u Zakonu o državnoj upravi i i Poslovniku Vlade Srbije naglašeno da moraju biti doneti uz obavezno održavanje javnih rasprava. Vrlo često, pod izgovorom hitnosti, to se ne poštuje.
*
Zbog toga ne čudi podatak inicijative Otvoreni parlament da se, u proseku, svaki osmi zakon usvojen na taj način naknadno menja zbog materijalnih grešaka ili nelogičnosti u samom tekstu predloga zakona. Najdrastičniji primer je svakako Zakon o javnom beležništvu koji je za manje od godinu dana u skupštinskoj sali tri puta menjan po hitnom postupku!
Govoreći o ovoj praksi, iz skupštinske većine kao po pravilu poručuju da se slažu sa ocenama da hitni postupak može biti problematičan, ali da je to istovremeno neophodno zbog usklađivanja našeg sa evropskim zakonodavstvom. Na pitanje Istinomera da li ovakva praksa utiče na kvalitet zakona i da li se oni često menjaju, potpredsednik Skupštine Srbije Veroljub Arsić kaže da tu “ne vidi veliki problem”.
*
Veroljub Arsić/FoNet
“Hitan postupak neminovno utiče na kvalitet zakona i treba ga izbegavati kad god je to moguće. Međutim, nije ovaj saziv Skupštine izmislio proceduru po hitnom postupku”, kaže Arsić.
Od aprila prošle godine, kada je formiran aktuelni saziv Narodne skupštine, po hitnom postupku doneto je više od 70 odsto zakona! 
”Uvek postoji veliki broj zakona po hitnom postupku u godini formiranja Vlade, jer svaka vlast želi da stvori sopstveni zakonodavni okvir za delovanje”, objašnjava Arsić i tvrdi da će se broj zakona usvojenih po hitnoj proceduri smanjivati narednih godina.
Donošenje zakona po skraćenom postupku jedna je od zamerki koju Evropska komisija, kroz svoj godišnji izveštaj, upućuje Srbiji već nekoliko godina. Docent na Fakultetu političkih nauka dr Dušan Spasojević smatra da donošenje zakona po hitnom postupku jednako šteti i vlasti i opoziciji.
“Biračima deluje besmisleno da neko u toku mandata jedan zakon menja tri puta. Za takvo ponašanje ćete, pre ili kasnije, platiti političku kaznu. Najodgovornija za takvu praksu jeste izvršna vlast, jer nameće ritam usvajanja zakona. S obzirom na to da u organima izvršne vlasti sede šefovi političkih partija, malo je verovatno da će se poslanici suprotstaviti pritisku”, objašnjava Spasojević.
Prema Poslovniku Skupštine Srbije zakon se po hitnom postupku može doneti ukoliko je ugrožen rad organa i organizacija, život i zdravlje ljudi ili bezbednost zemlje. Takođe, u skraćenu proceduru mogu ući i zakoni kojima se potvrđuju međunarodni sporazumi ili oni kojima se nacionano zakondavstvo usaglašava sa evropskim. Takođe, predlagač zakona ima obavezu da Skupštini dostavi objašnjenje zašto je neki zakon potrebno usvojiti po hitnom postupku. 
*
Vladimir Pavićević/FoNet     
Narodni poslanik Vladimir Pavićević, potpredsednik Nove stranke, upozorava da u parlament stiže sve veći broj zahteva bez potrebnog obrazloženja. Vladajuću većinu optužuje za najgrublje kršenje skupštinskih procedura i pravila.
“Neko ko predlaže usvajanje zakona po hitnom postupku mora da objasni zbog čega bi odustajanjem od hitne procedure nastala šteta po državu. Uglavnom imamo samo prekopirana obrazloženja, uz tvrdnju da će šteta nastati, ali bez objašnjenja zbog čega i na koji način”, kaže Pavićević.
Kako pokazuje istraživanje Otvorenog parlamenta, za donošenje zakona po hitnom postupku koriste se obrazloženja koja nisu predviđena Poslovnikom. Tako se obrazloženje “radi trošenja ili prikupljanja finansija” pojavljuje u čak 13 odsto slučajeva. Poslanici su saglasni da su za takva obrazloženja odgovorni isključivo predlagači zakona.
Pojedini zakoni ulaze u skupštinsku proceduru po hitnom postupku, ali na dnevni red dolaze mnogo dana kasnije. Tako je Zakon o uvozu i izvozu naoružanja i vojne opreme, iako upućen po hitnoj proceduri, čekao 75 dana da bude postavljen na dnevni red sednice.
*
Zoran Babić/FoNet     
Šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke Zoran Babić tvrdi da pojedini zakoni dugo čekaju zbog toga što SNS ne želi da se na jednoj sednici raspravlja o zakonima iz potpuno različitih oblasti.
“Zbog smanjenja troškova rada Skupštine trudimo se da na dnevnom redu bude od tri do pet zakona iz iste oblasti. Tako da ako imamo jedan zakon iz oblasti ekologije, a drugi iz oblasti obrazovanja, logično je da ćemo sačekati da pristignu još neki zakoni iz tih oblasti kako bismo formirali adekvatan dnevni red”, objašnjava Babić.
U periodu od kraja 2011. godine do kraja 2014. godine u dva slučaja se desilo da zakoni koji su ušli u Skupštinu po hitnom postupku budu usvojeni tek posle više od godinu dana, dok je samo 12 zakona usvojeno u roku od tri dana od dana ulaska u Narodnu skupštinu. Od ukupnog broja zakona koji su doneti po hitnoj proceduri, samo polovina je stvarno doneta po hitnom postupku. Preostalih 49 odsto usvojeno je nakon više od 15 dana od dana ulaska u skupštinsku proceduru.
Inače, od obnove višestranačkog sistema u Srbiji, 45 odsto zakona je usvojeno po hitnom postupku. Najviše ih je doneto 2008. godine (ukupno 92 odsto zakona), a najmanje 1994. godine, kada je taj procenat iznosio devet odsto.
Najčitanije